Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ал’ уздисаји беху му тешки, а израз лица беше сличан рањеноме лаву. „И још смеју да прођу поред ове наше јадне колибице“, — кад се мало утишао, говорио је својим дубоким гласом, — „а три пута су је, крвници, палили, ову јадну
Он је, можда, у своме изобиљу на то и заборавио; али они који су своје јадне колибице за будишто испродавали, баш у то време кад је он богате салаше на најлепшим крајевима кикиндскога хатара
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ђипише питати откуда иду и чују ли гдегоде за какве ̓ајдуке и јесу ли виделе какву војску. — Јадне бабе не знаду обиње, да лажу, кажу: „Идемо из Уба, никога нисмо виделе, но чусмо на Убу, да је Алекса са некаквима се
” јадне бабе пиште као гује: „Јаој, стан̓те, казаћемо”; а оне сироте оно те оно, што су и пре казале. Зар и њима се досади тући
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. — Кад ево ти учитеља, па удри! Стоји писка јадне деце! — Гад! — рећи ће Спасоје. — Као да није био никад дете, никад се није играо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Маринко се дерао из свега гласа. — Шта је?... Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!... Шта ти је? — Не допада му се дрво! — рече Заврзан.
— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... — Зар ово није јад?... Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. — Море, и наживела се!... Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
је он онда, преда мном, кад се пијан кући враћао, заглêдао у ормане, испод кревéта, иза огледала и свуда на ужас оне јадне жене која се смрзавала од стида пред сином.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Иако није мислио да их треба опет преселити, натраг, у Турску, у мислима их је видео бедне и јадне, у блатишту и барама.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
косе, зар жене хотелијера уплаћују пансион у хотелима својих мужева и, на крају, зар жене дипломата икад плате све оне јадне срне које побију у лову? Тако је тролејбус представљао за њих неку врсту свечаног изласка — право позориште!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве! Ласно ти неће бити, синко, али, божја ти вјера, бојати се нећеш никога, осим бога, нити ће ти ко заповиједати!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тај осећај живљења и нестајања, блаженство ништавности, губи се оног часа кад пређемо на кратковеке, јадне послове и задатке.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ценећи велике песнике српскога романтизма, он ниМало не цени њихове јадне епигоне, њихова »накарадна подражавања и усиљено очајање«, и не крије своју »одвратност према њима«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако момак овде жали, Једна мома тужна Стоји мору на обали, Стоји као сужња, Стоји млада, сузе лије, А све оне јадне, Па бијело лице крије, Умало да падне.
Носи јадне, у јами је веће, Та сред оне тмине понајвеће, Тмине, брате, своје царевине, Па већ не зна шта ће од милине, Весео
— Чемер нама био би довека Да се јаду није нашло лека, — Нит' извора, ни водице ладне Да се усне понаквасе јадне, Ни тичица, ни песама лепи Да уморно срце се укрепи, Ох млоги је овуда се верô, Док се није јадан и подерô, Ал'
Београде, мој бели лабуде, Ал' се јадан мене видиш туде, А крај тебе до две воде ладне Чине ми се кô да плачу јадне, Не прскају т' поносне зидине Као отпре од веље милине, Већ се ето мимо тебе журе Да што пре те јаднога прејуре,
Неће Туре више живе пећи, Ни са леђа вама кајше сећи, Ни на коље јадне вас набијат, Нити колом живе вас пребијат, Ни бацати о гвоздене куке — Друге сада вас чекају муке, Друге руке
Мусто оде, а остаде Фата, На срдашцу оне љуте јаде, Ох ено је, ено цуре јадне, Она гледа с високог чардака, Гледа млада у мрак и тишину, Мисли јаде, мисли худу срећу, Мисли свате, мисли
Ух, мој Боже, страшна ли си!“ То изусти, Па се згрози, руку пусти: „Беж' од мене, бежи сместа!“ И отуда јадне неста, Голема је боља свлада Те крај одра клону млада.
Ето леже, гле и јадне, На земљици свуда ладне, Њи, што муња од судбине, Удри чојству са висине. Све на путу што бијаше, Поломише,
Мало пређе смрт немила Тако близу, близу била, Већ гавране виде гладне Савр главе своје јадне, Како с' вију и радују, Јер ће скоро да благују, Па гле, за час неста муке, Просте њему опет руке, Сва милина од
И би било јада од Србова, Ал' поможе зеко и поткова: Осташе им љубе веренице, Осташе им јадне кукавице, Једна од њи једва наљубљена, Друга, кажу, и ненаљубљена, Само, кажу, негде у сењаку Да се дала жељноме
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
докле би стигла његова фантазија да у кујну не улети маман са звиждаљком у устима: — Децо, а сада гимнастика за ваше јадне, запуштене трбушне мишиће! — Тако је један учио магарца да не једе, па кад га је научио, магарац црко!
Богами, не бих! Па, ви то можете, брате, да платите, зашто да не? Па, ви можете да купите ђутуре све те јадне академике, заједно са њиховим животним делом!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРИЈА: Барон Голић, ваш супруг! Дакле и ваш супруг? Мени је однео хиљаду форинти, а шта ће вама однети? Ах, јадне девојке, како не знамо коме се у руке предајемо! Ко би мого помислити да овакав човек лаже?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
О, како сам тада страдао!... Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!... Али мој добротвор оздрави!... Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...
Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице !... Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Обуци свилу и покупи синове, ордене туђинске и крпе шарене. Чекају те јадне, пусте горе ове, гладни старци и обешчашћене жене и обала што ти породицу зове.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима! Нећу да будем џелат ове јадне дечице. Савест ми не допушта то! А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЧЕЖЊА Данас ћу Ти дати, када вече падне, У светлости скромној кандила и свећа, У чистоти душе моје, некад јадне, Читаву бујицу пролетњега цвећа. У соби ће бити сумрак, благ ко Твоје Срце, сумрак створен да се дуго сања.
душе моје миле, Јадне Прометеје без полета смела! О, ако је тако, драге душе, ако Ви живите сада за вечито време Непомичне, хладне,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
куку! како јадне, Пропале сада, изван моје власти. Оне ми прете, осветнички моле, Наказна лица, и пружају руке Трагичним гестом,
ми личи на бедну панораму Већ овешталих слика, што се све већма хаба, Јевтиним задовољством што ми разбија чаму; Ту јадне креатуре измишља машта слаба, А јавна жена каква представља прву даму.
тај великога пâда; И кад би преш’о дах опустошења, Мач вечне Правде преко срамног доба Прљавих душа, срозаности јадне! Шта мари што ће на дну истог гроба Лежати трулеж што праведно падне С младошћу тужном једног поколења!
Нек кроз вâле Мрака што се гусне Наша срца, наше тежње усне. И нек падне С душе Болне, јадне Терет страсти, немира, што гуше; Јер су гадне Зоре без сванућа, Будне ноћи немоћних чезнућа.
зачаран простор неизмерни; И кад стега, Јарам што нам оте Белу радост у дане срамоте Падне једном с наше душе јадне. И сна, и сна, душо, изнад свега! БУДУЋИ ДИЈАЛОГ Чувар их сêди кроз замак води стари.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад је било да му оцијепи половину царства, рече му зет: „На поклон ти царства половина! само да повратиш ове јадне душе какве су и биле.” У то цар рече да у његовој вољи то не стоји, него у његове шћере „а твоје” рече „жене”.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Можда су га истерали из службе? обрадова се Аћим. Сада из службе отпуштају јадне учитељчиће, а што да не отпусте мог сина? Па зашто ми одмах ниси рекао?
Наредници неодлучној војсци понављају команду. ...И ви сте јадна војска и јадне старешине! Где вам је трубач да јуриш засвира? Гаће су вам пуне од ове гомиле јада под осушеним и распореним брестом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како га је следила Пелетинка губећи папучице! Како упадале у снег до појаса јадне Кнедлице, молећи птицу да им слети на длан!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чудних шумова, неке тешке а невидљиве гвоздене полуге равномерно, и једна за другом, спуштају и слажу на саме моје јадне, пуне неисказаног страха, груди. Ох, зар је оно створење само зато живело да мени спреми овај мртвачки покров?
“ И рвем се, и бесно се борим, и свом грчевитошћу свога беснила ломим кошчате прсте моје мајке, јадне моје мајке. А до нас, у великој соби, јечи отац, мој отац, мој рођени отац.
Али се у смрт понова не сме. И онај живот јадне Маслове, горак, отрован, чемеран, бољи је, бољи је ипак од смрти. И сав онај ужас прогонства, онај бели Сибир са сивим
је, слађи је, привлачнији, људскији од оног грозног, очајног грицкања хладне смрти, умирања од досаде, од оне јадне труле и гнојаве чаме прошлости.
ме је напред и ја сам заборављао на муке својих војника, који са оруђем на леђима и натоварени тешком опремом, водећи јадне и изнемогле коње, гацаху по блату, не знајући ни сами куда иду, јер сам ја измицао напред.
наговара и позива час „у бој за народ свој“, час опет у некакве друге борбе и крв; и колико су те песме некако и јадне и застареле, и тако рећи дивљачке, према оним које се, на пример, могу чути на оним савременим зимским мешовитим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: — Прођи се, чича, здравља ти!... Јадне су нам данас и горе и горски цареви... Нема више ни 'наке горе ни 'накога Јевђовића, кâ што ти причаш...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А једна најстарија овца рогуша рече: — Ма, фала да је тебе, боже, да ми је знати по нашој смрти ђе ће ове наше јадне коже?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Миран сам: ни трун срџбе или чега Што прави смешним немоћне и јадне; Смрт, вечно жива, будућност је свега — Свег што рођењем у колевку падне.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Има ли гдегод нешто од лова? Или је гора тако оскудна Те нема срне или грлице, Па већ у крило јадне буљине Фишеке ретке глупо харчите?... (Гледа Исака.) А ко је ово? Шта тражи ту? Куда ли мисли? Откуд долази?
кључа нисам могô добити Гледао њине бледе образе На којима је страшна очаја Дубоке бразде урезивала; А нагог тела јадне ритице, Иструхле давно, у закрпама, Сисаху влагу мрачне тамнице Да нездрав трулеж мемле баздљиве На болно тело
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Баш нас јадне коморџије посатираше јурећи. Гле какви су ми се коњи начинили, а били су као лопта угојени. Ноћас идем из Јовановца.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зубе су ми избили и одсјевки хране, отрови поје мене и сине ми јадне; и дан и ноћ труде се да у јаму своју, ах, Сербије жалосна, баце душу твоју! Гди су сад ближњи моји?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Страх?... То ли је име госту наказном Што кô просјак ногом кљакавом Дворова туђих чепа прагове, Просећи гласом јадне немоћи Гладноме телу сухе постеље! Али... Напоље, рђо!... тражи колибе, Нису за тебе двори Ђурђеви; Јунаци само...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чује, како Јаблан громовито риче, а брда одјекују. Он долига: Воло-лиге, доло-лиге! Јаче моје мило баче од те ваше јадне краве! Ћа, кравуљо, нагрдуљо!
Давид: Има. О, да му видиш дјеце и вамилије! Пуна и' долина више оне моје јадне и једине њивице што се зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска. Судац: Како говори, Давиде, тај лопов; којим језиком?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Двеста их је!... Двеста друга, Што се сваком праву руга, Што с планина јадне раје Преко прага српског гази, Да нам жене, да нам децу, Обешчасти и порази... На петоро...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поваздан се дими у овој несрећној долини и ако овако наставимо, све ћемо ове јадне рајске животињице погушити димом. Јер треба испећи све те силне лонце, ћупове, тестије, бардаке, тањире, црепуље.
за живинче, качили јауди, мекушци, болешљивци, страшљивци, сви они који нису имали храбрости да искораче из своје јадне обамрлости, већ су пребивали васцели свој живот у измешаној збрци бола, кајања, очаја, ружне грешне насладе, ужаса и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Али твоје груди! Јадне твоје груди: сама туберкулоза. У дечаштву џбуњак зелени свежи, У младићству што га немилосрдно обрсти коза.
Кроз њих душе ветар ништења и студи, И увек је ноћ у њима; Јадне твоје груди: Само у празнини што као грозд срце виси. Не, Каица Војвода више ниси! Болани дојчин можда само.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
изредио, редак дође двору Дојчинову, али Дојчин никога не има, до имаде љубу вијерницу и Јелицу, своју милу сеју; оне јадне порез састављале, ал' га нико да однесе нема, јер га Арап приватити неће без Јелице, лијепе ђевојке.
Оне су се јадне узмучиле; сједе Јела брату више главе, рони сузе низ бијело лице, те је брату лице покалала. Тад се јадан Дојчин
Сав је Солун порез изредио, редак дође на твоје дворове: ти не имаш брата никаквога да саставља порез Арапину, но смо јадне саме састављале, и ми јесмо порез саставиле, ал' га нико однијети нема, јер га Арап приватити неће без Јелице, баш
ми је бог од срца дао: девет сам их такијех имала, осам их је удомила мајка, ни једне их није походила, јер су јадне рода урокљива, на путу их устријели стр’јела“. Кроз плач зета пуница дарива, дарива га злаћеном кошуљом.