Употреба речи јако у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

буде теже и више, а у мршаву чорбу којом су сиротињу хранили нису метали меса ни масти: то беше више налик на врелу, јако опапрену и посољену воду која само стомак дражи, него на какво друго јело...

Прекодан беше ужасна припека, а ја сам пешице путовао; то је, ваљда, судбина свију учитеља... Ноге су ме јако болеле, а са чела ми је цурио зној; био сам гладан, али од умора нисам могао ништа окусити до само воде, лепе,

Пут је онде јако стрм: то је управо нена путања којом без невоље нико не путује. С једне и с друге стране големе букве и растови, и

Ко зна, можда се добри старац и зажелео наше комовице? Учитеља је његова похода јако обрадовала, јер осим ракије волео је и свога бившег ученика. — О, Милисаве синко!... Па како, дете, како још?... Е, е!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

остави), сам оде на погребеније његово, гди учини једно прекрасно погребноје слово, којега је почетак: „Њест суд мој јако суди ваши, ниже пут мој јако путије ваши.

његово, гди учини једно прекрасно погребноје слово, којега је почетак: „Њест суд мој јако суди ваши, ниже пут мој јако путије ваши.” Ово ја овде придодајем на боље утвержденије Сербљем од древних времена предраге љубови комшијске.

Што права љубов неће рећи! Што ли неће поднети! „Крјепка јако смерт љубов.” Ово му је конац. 93 Медвед и пчеле Медвед дође к једној кошници, и почне полагано вадити сате меда

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Добисмо топ, сад тко јако ми Срби! Кажемо нашој војсци да нам је ћесар из Беча послао, али да сваки ћути и таји. Веће народ увери се, да ми

старешине и да и̓ нема у логору, изађу и нагло на нас ударе и до камене ћуприје дотрче на Топчидер, где смо се ми јако утврдили, и које пушкама које картачом — јербо нам је био дошао и други топић — дочекамо и̓ и много и̓ побијемо, а они

Одем г. Пренеру он тако каже: „Бу дући да је то дело сад овог магновенија врло немогућно, и ми морамо с Турчином врло јако пријатељство држати, зато сад ништа о том предузети не можемо.

, најамник КРЏАЛИНКА, дуга пушка крџалија КСМЕТ (КИСМЕТ), тур., удес, судбина КТО ЈАКО, слон., ко као ЛАВКА, рус., дућан ЛАЈТНАНТ, ЛАЋМАН, фр., потпоручник ЛОДКА, рус., чамац ЛОШАД, рус.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Милуна већ није могао да гледа очима. Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим слагао. Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси

Отворише врата, он завири унутра и стресе се. — Хм, редак звер! — промрмља у забуни. — Нутоде јако! Па нема га! — узвикну кмет завиривши унутра. — Бог и душа, побегао! — повикаше неки што беху такође пришли.

Беше се већ давно смркло. Помрчина као тесто. Време тихо. Кашто чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако. Нигде се не чује ни шта. Само гдешто.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И оде с људима кyћи, миран као јагње. Него и књиге су му биле!... Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком напицано, а листови нису

Ковао је вазда планова. Жеље му беху веће од царских... Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење. Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.

И приђе мети, махну дватрипут рукама и прескочи белегу. — А!... Пепо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... Пера надскочи Лазару. Лазар скочи и доскочи му. Пера скочи опет на белегу. Отпоче надметање.

Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... — Вјере ти, како он јако? — Не питај!... Нико да га види! Нит му ко бога назива ни прима!... И чини ми се да је мало шенуо...

Кућани му нису оно што би он желео... Бабо се сад и сам наљутио... Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... И он јурну Турчину.

Само је осећао грдан бол под гркљаном... Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио...

Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило. Младен и Круна оборише главе. — Шта ћемо јако? — упита их он. Ниједно да би беле. — Ко ће ићи ономе у кућу? — Па ти, бато, — рече Младен. — Их!... Како ћу?

— Шта ти је?!... — Зар мени? — пита она. — Теби, јест!... Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! — Шта да ти кажем? — Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела?

Знаш откад то нисам чуо!... Шест година ти си била мој сан... Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!... Јеси ме пожелела? — Јесам!... — Много?... — Као травка росе!

Погледам само, а моја баба преда мном!... — Ти се шалиш! — грцаше Петра. — А гле јако!... Још ће ми рећи да је њој теже него мени... О, бог с нама!... Ама, јеси ти при себи, женска главо!...

уништење иштира — врста пореза у храни јаглица — искокано зрневље; пуцање пушака као кад се кокају зрна кукуруза јако — сад јанџик — врста торбе јаран — друг, побратим јордам — охолост, поноситост кабулити — допустити нешто, марити

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора. С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску. Често сам једва чекао да

Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”. Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе. Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан.

А знам, опет, кад је умро мој чича с којим је бабо ортачки радио и кога је јако волео. Моја стрина, мати, својте, ми деца — удри кукај, плачи, запевај, стоји нас вриска, а мој бабо ништа, ама баш ни

Још мало па ће сама себи плести косе. Ја сам — вели — много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме. Дијете ваља да се помало учи кућевном реду и послу.

Да бих се поправио, узмем сасвим озбиљно лице. — Да, флаута, — рекох ја — управо није флаута, али је јако налик. Онако као кларинет, а заноси на фаготу. Би ми непријатно што сам тако неспретно излетео.

Скочим као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова. Ана ме гледаше поплашено. Туманов ме је разумео. — Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је

— Унапред сам уверена да ћу јако уживати. Ана брзо поче некакав други разговор. Ја се међутим дигнем и опростим се. Ана изиђе за мном.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— вели, а измакао испред попа. — Па шта сад да радимо, брат-Аркадија? Помагај, ако бога знаш, — рече јако задувано поп Спира кад стигоше у порту. — Та, ја сам се и сетио, али не знам ’оће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија.

— рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку, што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо Омладини која је предлагала да се

А био му се јако допао. Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није као добар отац бољу срећу желео својој Јули него да и

« рекли би обично за извикана човека. А то је дошло и поп-Спири однекуд до ушију, и наравно да га је јако заболело то што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој је.

вероватно је још и стога да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму: Сад пулгери постали швалери, Ал’ не смеду ноћом да идеду, Од вашака паворски’ момака: Виле

Намештај леп и јак, али старе моде. Све је било јако и темељно, и све пространо и комотно: ако су кревети, то су били широки за две персоне; ако су јоргани, опет за две

) Срам вас било! Севајте одма’ с те дéре. Мâ... Сад ћу звати маму. Настаде опет пауза. Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи што се и упустила у разговоре. — Он да ме жали! — говори Јула онако за себе. — Ви’ш ти то њега!

А поред њега, на једној грани стоји њихов Гага, стари гавран, онолики колики и јесте, па и он тужан јако опустио крила, па само ћути, па и он гледа жалосно на њу.

То је заболе јако. И она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и ова песма из сна, а пред очима јој онај тужни поглед

постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и ова песма из сна, а пред очима јој онај тужни поглед његов! Јако јој жао што је онаква била. Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити таква као досада.

Зато је дакле на крајеве села и стигла та вест тако јако претерана. Тамо се приповедало да су се попови још у Темишвару потукли, али да су их тамо брзо развадили, и они се,

— све му се то допало, и падало на памет како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије, коју је, наравно, јако волео. Јест, тако је осећао и мислио г. Пера до овога несретног случаја.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И све, унесене у плач, кријући лица о гроб, плачу, наричу. Матере малаксало, старачки, а млађе јако, здраво. Плачу много, и некако раскомоћено, једнако око гроба намештајући се угодно, слободно као код куће.

Била је сува, као спечена а још млада. И да јој није био спреда јако нарастао врат, гуша, била би и лепа. Па и овако, кад се повеже шамијом, пребаци је преко врата, те јој се не види та

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

” — била му је лозинка. ИИИ У селу Х. млада дућанџиница изгледа на дућанским вратима. На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена. Кочијаш бесно тера.

— Молим вас, ви мени јако ласкате. Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! — одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка.

— Како изволевате. Љуба опет кочијаши. Настао је већ сумрак. Љуба јако тера. Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио. Љуба прислушкује, али се не осврће.

— запита шаљиво госпођа Јелка. — Био сам, ал' само малко; и сад сам заљубљен... ал' не јако. — Како то? — Е, тако!

Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио. Сад му више фрајла Сока не треба; па да о томе и самог Редића увери, напише му ово писмо.

Поред свог покојног јако се испрактицирала, па није дала да се с њом титрају. Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном

Чекмеџијић га је одмах поњао, па се најпре мало накашље, да јасније говори, онада започе: — Ви, фрајлице, нешто јако ћутите; не знам шта је то? — Е, други нек говоре који су гости; резон је да гости говоре.

је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао. — Ексцелент виц! Дође кафа.

— Неће да уђе моја Паулина. Знате, у том врашком инштитуту научила је на мидер. И сад је јако утегнута, па јој је позлило. — Ал зашто је тако истрчала? — запита Љуба. — Кад јој је врло мучно било.

— Добро; ви сте онде добро познати. — Јесам ли имао више у глави? — Јесте, ал’ се није баш јако познавало. — А Макри нисам се ништа замерио? — Ни најмање; све се церекала кад сте јој шапутали.

Видим ја! — Остави ти то мени, стари сам ја врабац! Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало? — Онако — како да вам кажем — упола сте били. — Ал’ сам се паметно разговарао?

После месед дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем. Љуба се том јако зачуди.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јуришић се нагло окренуо и кад је угледао жену, уз високог човека војничког држања који га је ословио, он се јако збуни и лако порумени.

Тада, наједанпут, његова дрхтава рука јако притиште слушалицу и он се одазва па се укочено загледа у земљу и побледи.

Свуд је било мирно, крваво, замишљено, мртво. На кадифи неба дрхтале су звезде. Он јако зажмури, лице му се искриви и, стегнутих зуба, у једном жестоком, несвесном грчу повуче ороз.

Ко је још кувао на фитиљу! Па око тога настаје читав сукоб између проналазача и не, те онај први, јако увређен, Тврди да смо ми један примитиван народ, сасвим неприступачан цивилизацији, а баба му препоручује да онај

Чуо је, вели, да је покушао да се убије па му се мајка, која је болесна, јако уплашила, те ради ње да му јави у чему је та ствар.

Водићеш ме под руку. Приљубићу се јако уз тебе, јако, тако јако да будемо једно. Ићи ћемо лако, са свим лако, је ли како је пријатно, како је слатко ићи лако.

Водићеш ме под руку. Приљубићу се јако уз тебе, јако, тако јако да будемо једно. Ићи ћемо лако, са свим лако, је ли како је пријатно, како је слатко ићи лако. Је ли?

Водићеш ме под руку. Приљубићу се јако уз тебе, јако, тако јако да будемо једно. Ићи ћемо лако, са свим лако, је ли како је пријатно, како је слатко ићи лако. Је ли? Па ће сунце...

Африка

Маса сасвим нагих црнаца, свих племена, несрећних, бедних, прашњавих, ради у пристаништу. Њина тела јако снажна, нису намазана палмовим уљем, оним опојним палмовим уљем на које мирише све што долази из Африке.

Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа. Чамац клизи по води, која страшно јако мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница између водене површине и водених

Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају. Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у животиња које стоје у полу и чине се као да мисле.

Овдашња тамна Ева је израз овдашње тамне природе; њена округла рамена преливају се као јаке воћке, а врхови груди јако набубрели вуку груди навише.

У „двору“ краљевом кажу ми да краљ још спава (осам је часова). Изгледа да је порука Н–ова дејствовала исувише јако на њега. Пењем се на једну од тераса црвених кула и утврђења око дворишта.

Лобање су им обријане изнад чела све до полатемена, а чеоне кости јако испупчене. Ови младићи дају слику највеселијег детињства, које се није још ослободило онога а већ је потопљењо у

Бледа, жута, дугуљасте лимунске главе, дугих влажних очију, али већ увела од белила, и зуба јако искварених. Не, она не може сада; она је сада заузета и не може скидати иловачу са руку.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

) МИШИЋ: Е, наравно да је она за вас. Ништа мање, што је лепо, оно се мора свакоме допасти. ЈУЦА: Ви мени јако шмајхлујете. ЈАЊА: Што се ти мешаш у наше разговор? Ти си дете, ти треба да слутиш што други паметни говори.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Фелдмаршал‑лајтнант Франц Карл Леополд барун фон Енгелсхофен био је тада већ јако остарио, али је двор у Вијени имао у њега највише поверења, на крају турских ратова.

Он је био јако наклоњен тим својим војницима. А село Махала, где су се биле сместиле њихове породице, и није имало изглед правог села.

“ Последње речи Гарсулијеве изазваше грохотан смех писара и официра, а биле су једна, јако скарадна, алузија на игру, која је у то доба била уобичајена, и међу официрима, у аустријском затвору.

Танког, орловског носа и плавих, тамних очију, са осмехом који је био јако топао, изнад извијених усана, Павле је за Гарчулу био читав доживљај. Гледао га је зачуђено.

Ако је Гарсули и од Павла очекивао то, јако се варао; није јего благородије познавао. Павле је могао да проведе недељу дана у седлу, а да, тако рећи, и не силази

Серби не заборављају! То је јако непослушна и дивља врста народа. „Еин äуссерст унботмäссигес унд wилдс Елемент!” Грк је, међутим, отпутовао, без

Честњејшег Јурата Исаковича је то, јако, дирнуло. Он је са тастом, после тога, дуго пијуцкао, а кад се растадоше, имали су, обојица, сузе у оку.

Осмех весео. Али су се нарочито њене очи памтиле, дуго. Биле су боје ћилибара, јако округле, а око црних зеница имале су кругове као да су крвави.

Нико неће смети више ни прстом да их дирне кад буду пошли у Росију. Осим тога, тај Исакович, сујетан јако, носио је у свом срцу, као неку жеравицу, и тај осећај, да се при његовом путу не ради само о њему, и његовом

Према обичају оног времена, и мати и кћи, имале су откривене груди, јако, тако да је Исакович, ушепртљивши, очи крио.

Треба пазити, рече Божич, кад се коњ купује, да нема дебео врат. То му јако отежава главу. Такви коњи не вреде много и рано цркавају.

од ћерки домаћина, и Божича, које га беху опколиле, као чавке гаврана, па приђе Божички и поче да је уверава да жали, јако, ако је, можда, при тој лудој игри са лоптом, недостојној одраслих, био груб, крај свег поштовања, које према њој

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Они се одликују интелектуалном и моралном осетљивошћу, којом разликују нијансе често најфиније; великом осећајношћу и јако развијеним осећањем симпатије која је у основи народне душе код свих Јужних Словена.

СрбоХрвати се још одликују и богатом маштом, заносом и одушевљењем, укратко: јако израженим идеализмом. Ове језичне и психичке сродности и многе друге које су запретане тињале у јужнословенским

трећине јужнословенског становништва, продрли су миграцијама у Хрватску и Славонију, у Далмацију и у јужну Крањску. Јако су се измешали са Хрватима, а чак донекле и са Словенцима.

су досељеници ушли у старо косовско-метохијско становништво не изменивши његове психичке особине; али су они на њега јако утицали. Како ово становништво има особина и централног и динарског типа, тешко му је одредити место.

затим суве простране и разгранате пећине, бездане и сурдупине, интермитентни извори које зову потајницама, итд. Јако утичу на динарске људе старе велике шуме и поједина дрвета или групе дрвета која се дижу на брежуљцима, са хумки и

Од оних природних и историјских предмета стрепи се или им се Динарци поверавају. Они су симбол места и околине и јако формирајуће утичу на најтананије црте народне душе.

Проучавајући виолентне типове, нарочито оне од историјског значаја, опазио сам на свима, без изузетка, смену јако активних периода са добима потпуне пасивности, у којима су они малаксали, изнемогли, „без ује“.

Она представља снажну етничку комбинацију у којој су на динарске психичке особине јако утицале особине других група и често их знатно измениле.

Главне психичке особине. — Оно што данас нарочито пада у очи у карактеру Шумадинаца јесте нешто јако, смело, велика активност и здрави живци. Многи од њих су способни, изгледа да успеју у сваком предузећу.

вредност шумадијског сељака одржи се скоро у целини кад он постане трговац: поузданост и часност србијанских трговаца јако су цењене.

Местимице, у пропланцима између четинарских шума, наилази се на куће скоро увек дрвене, које су јако удаљене једна од друге. Свака кућа је опкољена дрвеним зградама.

Друга је последица ове осамљености, коју појачава јако испресецан рељеф, велики физички напор на који су Старовласи приморани да би задовољили свакодневне потребе: кад год

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Тргла се преплашено као што се трзају животиње кад им приђете одвише близу. За тренутак сам се укочио и причинио се јако заузет удицама. То ју је охрабрило. - Мислите да су навикле? - Сасвим сигурно. - Како знате?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап.

Господар Софра јако је волео Исаила Чамчића. Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и

— Ја не би’ за то била. Чула сам како је то тешко бити на „искушенију“, онде јако секирају, не један је од тога већ умро. — Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво.

— Јесам три. — Добро је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. — А како је са оружјем? — Једна пушка, два пиштоља и наџак. — Добро је. Сад је све у реду.

Пера је сад у дућану и у механи газда. Отац госпође Соке, покојни Угљеша, био је касапин од заната, и негда јако имућан. Госпођа Татијана, Угљешина жена, била је из добре, трговачке куће и васпитана.

Шта ће бити доцније? Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.

Шамику је, опет, мати почела мазити. Ишла је код учитеља да га моли да Шамику никад не удари, да га јако не укорава ако не зна лекцију, него све лепим. Но где је ту границе?

Али кад дођу чварци, па велика џигерица, — милина је погледати. Била је јако кљукана гуска, а џигерица тако велика, да се сви насите. А вино им таман за то. После вечере почну озбиљан разговор.

Ту опет остану три недеље. Кречар се помало опоравио. Напише писмо да је био јако болестан, но да је већ мало опорављен, и хита кући, само је, опет, господар Софра болестан, па мора чекати.

Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. — Ви сте јако ослабили! — Није ни чудо, три недеље лежати! — И лопови вас напаствовали? — Чула си од Саве кочијаша?

По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори. Господар Софра је чуо како се јако картао Пера у његовој отсутности.

Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико није донео. Тако господар Софра са породицом проводи своје време, од дана

Црњански, Милош - Сеобе 1

Тим пре, што је Аранђел био те ноћи тако неисказано одвратан, слаб и смешан. Заплака, заплака тако јако да јој се скоро учини да плаче са уживањем. Да јој је дошао муж, она би му била рекла зашто је то учинила.

Приметише само да је јако уплакана и то се после по кући рашчу. Матори Ананије, који је спавао сваке ноћи на прагу, под главом са великим и

У раскалашности на коју беше навикла, она осети како луди и како би радо остала и дуже, под тим јако плавим источним небом, које јој беше пре тако досадно, као и ти бедеми, блато и увек исте рибе на столу, увек исти

првих кућа Карловаца, док су се пела узбрдицом, западајући точковима у рупе излокане од давних киша, накривљена тако јако да се чињаше као да ће сваки час изврнути се низбрдо, кола Аранђела Исаковича изазвала су велико комешање и грају по

ока заборавив све своје мисли, намере и јаде, Исакович, навикнут да се препадне пред старешинама, заузда коња тако јако, да се животиња пропе као луда и поче поигравати. Урликну пуку заповест да потрчи.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

неког са зечијом (расеченом) усном, па избегава и оног с опекотинама по лицу, па оног који нахрамљује, затим човека јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама) па и онога, коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног — с једном

па оног који нахрамљује, затим човека јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама) па и онога, коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног — с једном јаком обрвом а другом слабијом.

велика пажња се посвећивала управо томе да се разним симболичким поступцима новорођенче представи као здраво, богато, јако и срећно.

Због тога се за дете које је рођено на неки светац верује да ће бити јако, здраво и срећно у животу.¹⁵ За њега се каже: „добар га дан донио“.

било чисто као сребро), трава тресеча, мало соли и пепела (да се дете не би оједало) и вина (да би дете било здраво и јако). После купања детету се мажу табани гушчијом машћу да му не зебу ноге.

²⁰ Постоји читав низ прописа и забрана (ваља се / не ваља се) о томе како треба дете задојити да би било здраво, јако, паметно итд. Жена не сме да буде гладна када први пут подоји дете, јер ће и оно касније бити стално гладно.

ПОВИЈАЊЕ Дете се први пут обредно повија на земљи да би било јако као земља.²⁴ У врањском Поморављу, прво повијање детета обавља се у „пашкуљи“ (делови очеве кошуље и мајчиног скута).

Таква имена су: Гвозден (да би дете било јако као гвожђе), Златко, Сребрен, Камен, Кован.⁸³ Имена Невен, Невенка такође су заштитна с обзиром да биљка невен штити

настала су од глагола или придева којима се изражава жеља родитеља да им дете буде: добро, мило, здраво, напредно, јако, успешно, славно, радосно, весело, срећно, душевно итд.

удружи са речју којом се изражава чуђење, дивљење и завист према некоме или нечему што је младо, напредно, лепо или јако, добро и сл. Урећи се може хотимице, намерно, свесно, али и нехотице, без намере, несвесно.

Највећа трагедија је када добри људи, без намере и против своје воље, урекну управо ону особу коју јако воле (на пример: родитељи децу, пријатељ пријатеља, драга драгог итд.

У лесковачкој Морави сматрају да ће дете које је дуго дојено, тј. које има „јако сириште“, бити отпорно, снажно и да ће постати велики јунак.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Ма где се налазимо? — упита Андреа, која је умела да чита туђе мисли. – Само би требало да то јако жели. Јако! Француз јој је лежао у крилу демонстрирајући својину. – Qуи ест Синан? — упита.

– Ма где се налазимо? — упита Андреа, која је умела да чита туђе мисли. – Само би требало да то јако жели. Јако! Француз јој је лежао у крилу демонстрирајући својину. – Qуи ест Синан? — упита. – Саис пас qуи дтаит Синан...

Хајде, пробај! Можеш ли? Је л' те јако боли? – Не боли... – Сигуран си да те ништа не боли? – Ништа. – Хвала богу, читави смо, изгледа...

— Ово је заиста пријатно место! — рече жена младом човеку ухвативши га испод руке. — И келнер је био јако љубазан. Зашто му ниси оставио бакшиш? Млади човек се окрену ка излогу кафане.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Велики је и теби дерт на срцу, дијете!? — Боли ме глава, стрина! — рече Јанко... — Јако ме боли, но, опростите, одох да легнем. Лака вам ноћ!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Не смем док ти се с оцем не разговорим. ДЕВОЈКА: Ју, благо мени! МАТИ: Само се паметно владај. Немој се јако белити јер си и тако плава. ДЕВОЈКА: Мамо, да мије мало турска белила. МАТИ: Ја знам, али кад нема, добро је и ово.

— Само ми једну реч више проговори, или коме кажи, пак ће се запрашити соба од тебе. (Одлази.) ТЕТКА: Јако се наљутио. МАТИ: Мани га збогом, не смем више о том спомињати. УГЛЕД 7.

МУЖ: Ваљда ћу све у тебе да пиљим. ЖЕНА: Ти кад си мислио тако, да се ниси ни женио. МУЖ: Гле јако! А како би се ти удала? ЖЕНА: О, мислиш ти да тебе није било, ја би плела седе косе?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: То је врло паметно, јер би се Маџари јако нашли увређени. СМРДИЋ: И ја тако велим. (Поскидају кокарде.) ШЕРБУЛИЋ: Не би ли било добро да метнемо маџарске

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Верска гоњења, којима је народ био изложен све до краја XВИИИ века, појачавала су само и иначе јако верско осећање и власт јерархије, и Срби су се све више збијали око своје цркве и црквених људи.

човек и политички радник; он се бавио и књигом и био први радник на модерној историји српској, човек који је дуго и јако утицао на развој српске историографије.

манастирима, одлазио је у Млетке, где је штампао своја дела и где је, изгледа, изучио сликарство и бакрорез, у чему се јако усавршио. На појединим својим радовима потписивао се као члан бечких академија уметности.

Сам Доситеј Обрадовић га је зато јако ценио, и 1786. писао: »Гоњеније силнији и ситије од њега није њега могло уплашити!

Од немачких писаца Доситеј чита и јако цени Лесинга, »остроумног и премудрог Лесинга«, како га он назива, »просвештене Германије великог просветитеља«, и

Он има јако развијено осећање националне солидарности, на сасвим модерном, рационалном и социјалном основу. Сваки је човек члан

Али ипак тај његов језик није беспрекоран и потпуно чист. Он се родио у једном крају где је српско становништво јако измешано са туђинским и где је језик неизбежно морао изгубити од своје чистоте.

Песник јако напада народне празноверице и оне који свесно експлоатишу верска осећања простога света. Везилић је и добар српски

Он је неколико пута долазио у завичај и сачувао јако национално осећање. »Ја сам, вели он у једном писму, свагда љубио славно име Србин више него живот свој, и старао сам

У доба од 1820. до 1840. Мушицки је био јако на гласу. Његов Гласъ арфе шишатовачке нашао је више одјека но иједан српски песнички производ пре њега.

Слаб као писац, смешан као личност, Вујић има заслуга само као први српски списатељ који се јако заузео за позориште, организовао најраније српске позоришне представе, обилно лиферовао комаде за нову српску

НАЦИОНАЛНЕ ЗАСЛУГЕ. — Видаковић није без извесних националних заслуга. Њега је српска историја јако занимала, и он је »на простом дијалекту сербском« издао један извод из историје Јована Рајића (1833—1837).

Сремац, Стеван - ПРОЗА

После је долазио сам јед и чемер. Мати га је јако волела. Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче

деде, Кајо, твога »јегера« у образ. Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну.

механџија, на наваљивање његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео. А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.

Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако. Било је врло умиљато. Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем. И деца су га волела.

Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење. И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца. Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило.

се душа против сваке тираније, зато је још у интернату био међу првима који су се бунили противу сувишног механизма и јако чорбастог пасуља. Е, не може да трпи, умро је за правду! Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио.

Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. — Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде. Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш. Али нисам то мислио.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Руди риба — јоште мало — Сад му је печена, Срце му се заиграло: „Амо сад, милена! Доле ћемо јако сести, Ал' ће да се слади, Морô би те, рибо, јести И да није глади.

јој се беле, Беле ноне до колена Момка су занеле: „Та да имаш крило лако Да прнеш облаку, Не би мене, чедо, јако Утекла јунаку.“ Па се млађан за њом стисну, Довати је саде; „Јао мене!“ она врисну Па под липу паде.

Ој вечери, о слатко чекање, О ви, ноћи, моји бели дани, О ви, дани, а са два сунашца, Де сте јако, де је злато моје? Плачи, траво, запевај, славују, Злато моје земљица покрива!

Певај, мила, па ми данак буди, Јако збогом, тело санка жуди. Ово реко па одру потеко: Помоз', Боже, па санка поклони — А Бог чуо па ми душу склони.

Опет гледам ја знану путању, Али нема ту на њојзи моме, Ноћас у сну ода туда с њоме, Заш и јако ја не одам дању? Дан и ноћ ја мислим само на њу, Нојца иде — мома преда мноме, Зар ћу само у сну бити с њоме,

Де поскочи, не лудуј, Ко би јако момак био Па се не би помамио! Ао селе босонога, Зла ти маја дозлабога, Не дала ти чарапица Ни лагани папучица,

сви у траву, Јакшић горе диже главу, Вата штита гвоздена, Вата мача пламена, Лако врда, маше лако, Али бије врло јако, Сада звекну, сада ману, Сада севну, сада плану, Доле паде Татарин, Погуби га Србљанин!

Још предиво неко чудновато, Једни гвожђе, једни веле злато, Али ништа, било макар како, Морало је бити здраво јако, Јер у врећи одоздо до горе Сама брда, врлети и горе, А Бог руку све унутра турај, Па брдине око себе фурај, Па

Он одаше и тамо и амо, Јако даље, јако мени ближе, Једном, брате, баш до стуба стиже, Та до стуба, де сакривен бија, Ао оцо, ујела те змија,

Он одаше и тамо и амо, Јако даље, јако мени ближе, Једном, брате, баш до стуба стиже, Та до стуба, де сакривен бија, Ао оцо, ујела те змија, Већ помисли

“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде прихвати ме јако, Тешке су ме освојиле ране.“ Ово збори, љуља се да пане.

“ Тале оде — оста бојна вика, Оста за њим од пушака цика, Далеко је већ јунак умакô — Што ће Хајка кукавица јако?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Он се поче чешати. Али то чешање беше грчевито, са стиснутим прстима. Докопа се за чело и косу и поче се грепсти тако јако, да крв потече. И он се све више и више драо, осећајући као неку насладу у топлини крви која га поче обливати по лицу.

Опереш сахане, да се не би познало. Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове јела да не би могла која мачка или пас што да узму.

Извалих се на траву. Подузе ме свежина. Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо. Чекао сам те. Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.

— Слатка си! — И упих моје усне у твоје тако дубоко и јако... — Ох! — Тресеш се ти. — Волим те! — Ох... — Волим те! — О-о-х!... — И једва, муком одвајаш твоје усне од мојих.

Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом. Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином. — Што питаш? — одговорих туробно.

светећи се мени који час се радовах што се отресох тебе, час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!... ИВ Две године нисам кући долазио.

зајапурених образа, светлих погледа, заталасаних груди, слушају мантафе, а ручицама стискају срце, да им не куца тако јако и силно... Одједном изиђе и моја. Познадоше је по црвеној врпци. Мати је, при преводу, поче извртати.

Стојим и ја иза ње. Крстим се. Али не могу тако да метанишем као она, сагибам се јако и брзо, падам коленима и одупирем се рукама и додирујем челом под. Соба се испуни масним, јаким мирисом јела.

Он нешто једе, нешто не. Крупан, кошчат, црвен, а лице му јако чворновато, пуно убода, али здраво и чврсто као камен. Нуде га једнако. — Нека, нека... — одбија он. — Продужите ви.

У даљини, на друму, чуло се крцкање тешких рабаџијских кола и јако отегнуто свирјукање. Мита се беше загледао, као занео. Богзна где је био.

Али што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' немој тако да се жестиш јако! на ноге момци! растурите пакô! палите тамо оне куле беле! грејте јој срце сред ватре вреле!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тако они два млађа брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег

Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо. Онда повиче: — Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим

Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге

Цар се на то јако расрди и заповеди те га одмах окују и баце у тамницу; тако позатвара и његове људе, а галију му узме у беглук.

Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме шњиме се

Кад је то маћија видјела, намисли и она да куша онога јела и пића из рога, јер је судила да то мора бити јако добро, пошто се на Милошу познало откад се почео хранити из рога.

Кад је подигну и видеше шта има у њој, а они се јако обрадују, и овако се договоре: двојица од њих да узму нешто новаца из кесе, па да оду у град да купе меса и вина и да

А кад се одморе, каже грозница пауку: — Ја ти нећу одавде даље корачати, јако сам се уморила, а град је и онако још далеко одавде, него ћу остати код овог пудара.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СВЕТОЗАР: Па баш нећемо имати срећу? СОФИЈА: Та доћи ћемо ми, доћи ћемо. МАКСИМ (неповољно): Гле јако! СОФИЈА: Макса се шали, а ти мислиш тако је. МАКСИМ: Ја немам кад шалити се. СОФИЈА: Оће ли бити многи?

Али кад ме одунуд звизну, куме, пођоше ми сузе на очи, а ја натраг! Пита ме гост, шта ми је. Јако се дими кујна, одговорим.

СОФИЈА: Како да жртвујем? МАКСИМ: Да га даш убити. СОФИЈА: А зашто? МАКСИМ: Ја сам ти крив, јако крив. Мени прети робија, а може бити и смрт. Но, ако дете наше дамо да га убију, онда ће све престати.

Ко? ДОКТОР: Душевна рана. МАНОЈЛО: А каква је то душевна рана? Оно што обично једемо, не пушта тако јако корен. ДОКТОР: Као што тјело своје тјелесне силе и моћ хрјепи, тако се разум бори у прибављању умне и душевне ране.

(Изиђе брзо.) ШАЉИВАЦ: Сад је бадава, ја сам мислио, да ће га моја басна излечити, али је глава јако одебљала; радите шта знате. ПУТНИК: Само да га има ко држати. ПОЗОРИЈЕ 8.

ПУТНИК: Јесте, то су ваше сопствене речи. Штавише, једном сте казали, да је разум човечески и код куће седећи јако помогао се, и да је разум изнашо пронађење печатање и знаке којим ће он, тј. разум, плодове разума означити.

Мој комша канда није из овог реда, јер се јако обазирао; или, може бити, да је новајлија. Право ваља рећи, да се и у притварању као и при сваком другом занату,

КУЗМАН: Зар и ти држиш на сујевјерија? ДАМЈАН: Не држим, него би ми жао било да те нисам опоменуо. КУЗМАН: Ти се јако за мене бринеш! ДАМЈАН: Та, комшије смо, па ми је жао, да ти се што случи.

И ако и желиш убудуће имати, а ти боље проучи ону басну о курјаку и прасету. Овом те је приликом хитленост јако изневерила. (Отиде.

(Отиде.) МАРКО: Ха, ха, ха! То му је госа. Ал је јако опарен. ПОЗОРИЈЕ 6. ЈАКОВ, ПРЕЂАШЊИ ЈАКОВ: Побједа! МАРКО: Јеси ли утекао? ЈАКОВ: Јошт три дуката добио.

Ко је сад магарац? СЕЉАК: Јеси ли ти био везан овим уларом? ЈАКОВ: Јесам. Него будући да си ме јако кињио, створио ми је волшебник јошт једног магарца. СЕЉАК: Баш као што је мој. Стани, ниједна веро!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ: Оћеш за њим на сокак да трчиш? СУЛТАНА: Макар у пакао! ТРИФИЋ: Султана, ти си мене јако увредила. СУЛТАНА: Увредила сам те, а ти мене ниси? Шта си тражио отмену жену, кад јој не знаш чувати чест?

ПЕРСИДА: Али ја молим, милостива госпођа! ПЕЛА (свеједнако сакрива руке): С отим ме, видиш, јако срдиш. ПЕРСИДА: Милостива госпођа, ова ваша доброта, ваше милостиве речи мене срећном чине.

ПЕРСИДА: Чујем да је овај чизмар у комшилуку јако испрескакао. СТЕВАН: Срета? Е, то верујем, зашто у тога нема пет на девет, јошт кад се малко усуче.

Тек ја је нађем пред шталом гди спава, пак је одвучем кући да је не псујеш. Али, видиш, она ти се јако уфитиљила. СУЛТАНА: Орјатине, ти си мени то ућинио. (Туче га.) СРЕТА: А то је млого. Сад таки кући!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ада Циганлија, тачније речено, њено веома зелено дрвеће, јако су се добро слагали с бојом њених очију. То признајем. Највише је волела да прича пливајући. Сећам се, у августу 1969.

нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.

нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.

Тај уџбеник из кога си се синоћ преслишавао јако је застарео, кажем. Ту њега обузме изненада страст и јурне на моју џемперишку. Господе боже, ти аматерски прсти!

гледаоце, а ови уживају у томе и ослобађају се потиснутих жеља — ето шта ми је казао тај проседи тип, који би ми се јако допао, само да ми није нешто сметало на њему!

— некако ми се више није дало да се гребем о Мишелина, мада је цела ствар јако личила на феноменалан провод. Одлучих да нађем запослење, било какво, свеједно, дај шта даш!

У ствари, стигао је само један момак, неки максималан тип, на часну реч — чист геније! Пре тога, тај тип се јако прославио емисијама типа „Мали предах“ и „Интермеззо“, знате већ, оним феноменалним стварчицама где, као, нека дечица

И још сам му казала да би било јако добро да су му Марксова сабрана дела у његовој библиотеци — мало мања (јер видим да их је купио на метар), а плате

Стварно ми је било. Онда смо лепо слетели, а после нас је возио у аутобусу један јако отмен шофер, Енглез, веома отмен и веома стар. Имао је белу марамицу и њом је с времена на време терао муве из уста.

Толико је био стар, тај веома отмени шофер. И уопште, све је било јако отмено! Око 2.000 отмова, отприлике. Пришла сам шефу контрацепције и упитала га на индијанском енглеском да ли је

(А код њих невероватно, све улице се зову стреет!) Ту ме јако подсетише на неког мог френда, шофера Дрнду, с Каленића пијаце.

Био је то прави правцати „Клуб познатих“, ако можете да ме пратите? Све је било јако фино, али ми је страшно сметало што су њихови гробови били на патосу, па су туристи стално газили преко сиротих даса

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Од јуче трбух боли ме јако, животу моме долази конац, а синоћ, зло и наопако, лептир ми неки разбио лонац. И најзад, јутрос (треба ме тући!

„Зашто ме нећеш да бијеш, бако? То ми је нешто сумњиво јако.“ „Због твога срца, добра и мека, док обноћ идеш небеским путом. Не бој се, није подвала нека!

То ти је слон. Он труби громко: „Ујкице, знај, гладан сам јако, ручак ми дај! Доста ће бити пола вагона и поврх свега једна бомбона.

У граду Стрмоглавцу чудан је вашар јако, продавац, купац, роба — све ти је наопако. На самој капији града, испод каменог лука, козица, добра Белка,

МАГАРАЦ: Мени се јесен допала јако па сам пред црквом јуче зањакȏ, три су ме сата јурили верни, витлȏ ме крстом црквењак дерни.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ИВ ЛАСТАВИЦЕ — Ластавице, тицо мила Куда пружаш лака крила? Зар је зима страшна тако, Те развијаш крила јако? — За пољима, за горама, Јарко сунце сија нама. Росно тамо цвета цвеће, Не одлази премалеће.

кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је леж'о на снежном сеоском друму, Уморан, блед и занет са јако прозеблим телом.

Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...

А по витком стасу, што га дичи тако, Тврдом се је ликом опасао јако. И он смерно стоји. О његовом врату Само крст трепери у сувоме злату. То бејаше Растко.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Наилазимо на биваке разних слагалишта и муниционих кола. Коморџије су јако забринуте због близине непријатеља. Не маре они за себе, боже сачувај, него им је стало до материјала.

Александар је ухвати за руку као да броји пулс. Али у часовник није гледао. — Богами, Јело, срце ти јако удара... Него, да те прегледам, дигни се... — Како? — Па тако, дигни се. Не могу ја да видим шта ти „фали“ кад лежиш.

— Па, бре, људи, зар је мени мало мојих мука, него и администрацију да водим ноћас? — Господине капетане, јако жалим што ми нисте друг, па бих вам рекао нешто — упаде Душан.

— А онај се правда нешто. „Шта? — вели она. — Ти мислиш, ја нисам приметила кад си је додиривао ногом!“ — Знаш, јако друштво! И занесени тим разговором, они прођоше, те ме и не видеше... Кад мало после, чујем: „У-ху!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку. И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним ?

То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима. А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...

Али засад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?... — Шта ради господин учитељ? — Са децом, веселник. Шта ће...

Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће. Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети. Проклети нокти! ...

А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

) ВАСИЛИЈЕ: Треба да будемо срећни што имамо и ово позориште! СОФИЈА: Јако позориште! Три даске преко два бурета! ВАСИЛИЈЕ: Мислиш да је то мало? СОФИЈА: Теби би и једна хоклица била доста!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У страсти очију плавих, и жилица јако љубичастих, и груди ко цветови што вену, цветови бели први... Маркизом, што бледа од уживања безбожна, иронична кад

Деси се да се пробудим, од ноћна близа неба плава, и ставим руку на срце што куца јако. И да се тад у мислима занесем, и осетим полако, полако: да је младост прошла, па се стресем.

На прослави Доситеја, у Чакову, први и последњи пут, срео сам и Скерлића, кога је свет тада јако поштовао, Био сам са њим у истом возу, у истом купеу. Био је у свечаном, црном оделу.

Сад ми се то чини јако глупава, али сам се у оно време, од те похвале, надимао, као жаба. Дошавши на Ријеку, која се онда звала Фијуме, и

Први акт лова је завршен. После, тихо, лаганим мотором вучемо мрежу по дну мора, које ове године јако „цвета“. То значи да је много муља и да нам се мрежа сад провлачи кроз морске траве и гмизави живот морског дна.

Сад га гледам, офуцаног, на филму о окупираном Бечу, Орсона Велса. Крио сам се од ујака и у циркусу, који сам јако волео. Мирис струготине још ми је у сећању, а још више вртлог гимнастичара на трапезу.

Трахом је страшна, прилепчива очна болест, пореклом из Египта, која је међу сиротињом у Подунављу, у оно време, била јако раширена.

Ја онда пристадох да исплазим језик, на који ми је спуштана хостија. Ствар је била јако церемонијална. Мени, равна до Косова. Читалац сад, можда, каже: све је то лепо, али какве то везе има са вешалима.

Остављали би графиконе, формуларе, телеграме, са бланко потписима. То је од њихове стране било, можда, јако лакомислено, јер се је лако могло десити да се транспорти, преко телефона, рђаво диригују, упуте на пругу која је

Битке су јако крваве у Италији и зна се да се многи међу нама неће вратити. Певамо сентиментално. А касирку су позвали јер је,

У сваком случају, кад сам стигао у Загреб, и изнео са станице своје коферче, моје су мисли биле, признајем, јако конфузне.

Бенешић је од мене, поред осталога, штампао у Савременику, и једну прозу под насловом Легенда, која му се била јако допала. Он је ту прозу хтео да штампа у луксузном издању, са цртежима. Таква издања приређивао је, тада, у ДХК, проф.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Срце ми јако закуца од узбуђења; скинем капу, и ветар баш од гора те земље пирну и расхлади ми знојаво чело. Подигох очи небу,

Ово ме јако изненади, те нарочито нађем једног од посланика и поведем с њим разговор: — Без сумње ће кабинет пасти, пошто остаје

Настаде на све стране јако интересовање и замало те дође дотле да готово стадоше сви послови. и трговци и лиферанти и чиновници и пензионери и

То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.

” „Било једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

»Како ли се попне онде?« — мислио је, па се сети, како је једанпут видео и проту наврх цркве: ветар је јако дувао, прота се ухватио за карниз од кубета, а коса и мантија, мислиш, одвукоше га са цркве; пред њим нешто загледају

паде на ледину, нит' пусти од себе гласа, нит' мрдну руком ил' ногом, само се груди и трбух дизаху и спуштаху тако јако и брзо, те мишљасмо да ће крепати до зоре. Пре сванућа бесмо под великим растом.

Али ко сме заостати иза друштва!... Бар да срце не бије овако јако. И то смета ходу. Ноге се спотичу, али нико не осећа умор; сваки граби да је напоредо с друштвом, и има само једну

Он и не обрати пажњу на то. и поче даље да чита, али га друг, што седи до њега, јако повуче за рукав и рече: — Излази, прозван си! Он изађе без икаква осећања.

ту давно спремљену реч и кад угледа њено страшно дејство — жена испусти детињу руку коју је досад држала, отвори очи јако, погледа га, па полако пође из собе...

Марко баци конопац, оде на окно, подупре лице шакама и затресе се сав јако, грчевито... Деца одзвонише лепо, заменише и Марка.

Звецкају сабље по глатку камену, по неке ципеле шкрипе, а по неки се ђонови јако вуку преко камена, па се чује само чепање прстију, шушти И бруји она множина сама собом, а ми се овамо у олтару

Једног радног дана, пре подне, тетици паде на памет да прошета по парку. Сестра је пусти с Косом. Беше јако узбуђена... — Маченце... кад дођемо у парк... хоћеш да послушаш твоју тетицу? Дете је погледа чудно.

!... Тета се удаје... оде у другу кућу. Дете отвори јако очи, па их тек крете у страну... А тамо иза стола гледају је она иста два љубавна, светла ока, али сад гледају онако,

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво. А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). — А, ја! — рече фамулус. — Па је си ли овдена одавно?

— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. — Је л’ се ко још отимао за кметство?

А то се видело и по њему. Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.

»Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица. Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за

То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале. И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се

Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.

Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.

Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.

Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. — Ако је назеб, господине, да те

С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем.

То га је, вели, наљутило па збацио униформу. Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права

само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Међутим, те уши нису ништа друго до бочна пераја која се јако развију и израсту у време кад јегуља полно сазри и крене на путовање у морске дубине у којима се расплођава.

Тело се издужује, кретања животињице постану живља; пераја се јако развију. Пигмент се постепено распростире ширећи се од леђа ка трбуху, као што показују слике под бр. 4.

То је један интересантан проблем сексуалног детерминизма који још није добро расветљен. Друга метаморфоза јако зависи од температуре воде, али је доказано да не зависи од њеног салинитета.

Код мужјака глава постаје још шиљастија, и то тиме што се смежура горња усна. Очи се јако увећају, постану два пута веће но пре тога, више су избуљене и дају изглед као да се налазе на глави више бочно.

На путовање ка мору јако утичу време и месечеве мене. Јегуља нарочито радо путује у време мрачних и бурних ноћи, када у густим масама хита низ

Оне што живе на дубинама до 700 метара виде још само љубичасте зраке, и то јако ослабљене. Преко те дубине остају још само ултра-виолетни зраци.

има огромну главу испод које се налази пространа кеса као у пеликана, за смештање уловљеног плена, док јој је тело јако издужено и врло танко.

Треба приметити и то да је труљење органских остатака много спорије у мору него на суву. Слана морска вода има јако антисептичко дејство; поред тога и хладноћа у морским дубинама доприноси да се труљење јако успори, па и да га никако

Слана морска вода има јако антисептичко дејство; поред тога и хладноћа у морским дубинама доприноси да се труљење јако успори, па и да га никако и не буде.

Али то је као и са оном старом и јако укорењеном предрасудом, коју сам и ја, као и толики други, делио као дете: да, у колико се више силази у дубину мора,

Али за иоле веће дубине начин је неупотребљив. Разлог је тај што, ма да уже има малу бочну површину, ова јако порасте кад је оно дугачко, па пошто је трење у проласку кроз воду пропорционално тој површини, оно ће бити у толико

Данас се то трење јако смањује тиме што се на место ужета употребљавају танки и јаки каблови од вулканизираног челика, чија је отпорност врло

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

Н аште и прешал јеси от житија сего, скрби и болезни чед твојих веси и јако мученик дрзновеније имаши ка Господу. Преклони колене ка венчавшому те Владице, проси многолетноје ва благих житије

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

једно плеће и прича из њега) Има овај двадесет говеди, гувно му је код куће лијепо, на кућу му шљеме доста јако, јаки су му и лијепи коњи; крије негђе замотуљак парах, ма бих рекâ да их није много, и за њих му сви у кући знају.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Тако, у јелима, која код њих нису никада смела, као код осталих, бити јако запржавана, масна, прељута, већ увек блага, слатка, и пржена само на маслу; никако свињском машћу, пошто је то тешко

увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.

Ко зна докле би тако седела да се већ једном одоздо, са капије, не чу тихо куцање. Не јако и силно, него као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у

И почеше се између себе љубити. Особито је ефенди Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка. До речи није могао да дође. Као да никако још није веровао у све то.

Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју

када то виде, брзо се окрете и не давајући Циганки да и она уђе, види, пресрете је и нареди јој да стоји споља и јако, добро да држи застирач, како се не би ништа видело.

Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије... Понова натеже тестиче и опет се не покаја, јер још јаче осети снаге и врелине.

Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.

— Ох, не пој рано! И само то, ништа више. Али зато је онда то било тако силно; тако јако пиштала, секла зурла, био бубањ, да су се свеће гасиле, а они, не знајући шта | ће од беса, ножевима и јатаганима из

А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено: — Куку! Куку! Леле, мајчице моја! Леле, слатка кућо моја!

И то га поче као освешћивати. Сети се свега. Последњи пут задрхта и изненада, силно, јако потеже руком за нож из силава. Али застану, јер виде да ће га опазити Арса, који му се приближаваше доводећи алата.

Оно њихово просто једноставно нарицање, али тако силно н јако, да је изгледало да се с тим плачем и сам кров и кућа диже. — Леле, бато! Куку, бато!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Заиста, томе странцу морало је јако у очи ударити то што међу толиком простотом, да не речемо сиротињом, налазаше се полошке наслагано неколико танкијех

Те сликурине на застаралом платну, у широкијем оквирима, престравише га јако. Шкрипнув зубима а замахнув пестју, скочи он на тријем, па с тријема у авлију. Паднувши, оба гњата преломи.

Јан и Елвира пођоше мучећи пут двора. Цурица бјеше јако узбуђена и кришом погледаше брата. „Немојмо казивати да смо га видјели!“ рече он молећим погледом. „Немојмо!

Умјели су да изгледају како се то изискивало од њих, премда им је све то сада јако смијешно било. Смијешне им бјеху навике неке што се у кући предадоше с кољена на кољено, кроз дуги низ вјекова, и које

При дну скала, под неком одрином, сјеђаху двије старице, мајка му и тетка — стара дјевојка. Старице се јако снебише угледавши Павла гдје за руке држи двоје дјеце, које дотле нијесу видјеле, али се брзо прибраше и дигоше.

„Шта мислиш?“ упита сердар видара кад остадоше сами. „Богами, доста рђаво. Рана се почела затварати а изнемогао је јако... Нека још мало почине па ћемо... Успи дјевојко, чашу вина у какав чист судић па примакни к огњу нека се угрије...

Човјек се пољуби и с њима. „Петре, како си? Како си брате!“ запита Јока, па опет му се објеси о грлу. И он бјеше јако дирнут. „Ујаче, ево ти младога домаћина; до сад га нијеси гледао!“ рече Стана, донијевши малога Милуна.

„Јеси ли се наиграла?“ запита је отац, па је загрли и притиште к срцу, дирнут, јако дирнут. Цура се мало зачуди тој милости, ту пред званцима, против адета.

“ „А шта ти још пишу, Јанко мој?“ запита Јока њежно, јер јој се ражали. Њезино материнско, рањено срце, осјећаше јако све што подносаше момак у томе часу. „А ево што ми пишу, казаћу ви све.“ Сви постадоше пажљиви.

Данас бих барем мирно у гробу почивао!“ Те ријечи, онако изговорене, дирнуше, ваљда, јако цуру, јер она заборави све што је сустезаше, па сједе на клупицу и повуче и њега да сједне.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Играју јој очи као на зејтину. Иде као да јаја носи на леђима. Извукао се као тарана из лонца. Јак као земља. Јако вино као гром. Једе се као месец. Као да му сто шиљака под кожу уђе. Крив као гудало. Лако као перо.

Он је опазио на Пљешевици нешто јако бијело и послао посланике да виде шта је. Посланици донесу с Пљешевице снијега и даду краљу.

Газда мене пита, газдарица тражи: „Море, старче, ди ти је та и та овца?“ — А ја им лажем јако, љуто и крваво лажем: курјаци јој главу откинули, а пси месо разнели, а ветар вуну на трње натерао!

Богме, они се ту састаше и мене јако избише, те ја остах без беса, црна гарова и зелена зељова. Сирјеч!... ...Рекла мени баба Јока, да се манем пушке и

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

готово пунијех 16 година, и кроз сво то вријеме тражила се она са свију страна, а у ово пошљедње доба стала се врло јако тражити; пријатељи и љубитељи народне књижевности Српске стали су сада све већма и већма зактјевати да се она већ

“ Тако они два млађи брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане, кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег

Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо. Онда повиче: „Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим

Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и Бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге

Цар се на то јако расрди и заповеди, те га одмах окују и баце у тамницу; тако позатвора и његове људе, а галију му узме у беглук.

Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме шњиме се

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

МЛАДЕН А, ја не могу. (Повлачи се.) ВАСКА Једи. Не могу ја сама. На, бар узми, пиј ово. Не могу, јако је то вино за мене. Што ми ниси донео оно друго? МЛАДЕН Није расхлађено. Пауза.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Но, зар је тако изволила судбина да нема срце моје ништа на свету чему би се могло јако прилепити, за не имати никаква припедствија у широки свет удаљити се.

„Господу богу твојему поклониши сја и тому јединому послужиши; возљу6иши 6лижњаго твојего јако себе самаго.” Ево наука чиста и света, која узрокује све вечно и времено благополучије человеческога рода.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— баш као кад Бошњак рече: „За Кулина бана“, а Херцеговац: „У доба херцега Шћепана!...“ Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупежа) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу

Сјевер је јако дувао. Прије но што ће сјести да једу зачатише сви једногрлице „Оченаш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје“, кадли

И још је нико има душе да ме потеже за уво! Еј, еј... Дувало поче јако кашљати. — Та-а-ко! — поче фра-Брне. — Пет година, велиш! Ја би приста и на десет за менека.

— Дижи се, Иве!... Устани, моје дите, и донеси воде! — рече благо. Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се да је протекла година, а не један дан откад је пошљедни пут ходио на чесму; чинило му се

Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама. То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Да се опросте с њим, прилазили су и пријатељи и непријатељи. Првих је било јако мало, других јако много а сви су изгледали ганути.

Да се опросте с њим, прилазили су и пријатељи и непријатељи. Првих је било јако мало, других јако много а сви су изгледали ганути.

Узалуд су страни извештачи, после, наглашавали да бомбардовање није било баш нарочито јако, јер су Турци и слабе нишанџије и слабо наоружани: бомбе су праштале, истина у размацима, али ипак једна за другом

Он је знао да је и то једна од малих игри великог Кнеза. Није био сигуран неће ли, једног дана, ако то Турцима буде јако у вољи, за њим, из Кнежеве куће кренути сенка да га сустигне, изненада, у поноћ или пред свитање.

Истина, пред крај био се јако нагомилао. Почео је чим је схватила да младић који је тако обично изгледао, њен муж Милош Обреновић, има необичну

Кад је мрзовоља почела јако да личи на мржњу, настојао је да се ређе цyцпеће ца Господарем. Није вредело. Можда је то долазило и отуда што су

Где год прође, у људима способним да је примете, изазива јако осећање садашњег тренутка а, истовремено, исто тако јако осећање пролазности.

Где год прође, у људима способним да је примете, изазива јако осећање садашњег тренутка а, истовремено, исто тако јако осећање пролазности.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Руди риба - јоште мало Сад му је печена! Срце му се заиграло: „Амо сад, милена! „Доле ћемо јако сести; Ал' ће да се слади! Мор'о бих те, рибо, јести И да није глади!

Деде, брате, ијујуј, Де поскочи, не лудуј! Ко би јако момак био, Па се не би помамио! Ао, селе босонога, Зла ти маја до зла Бога Не дала ти чарапица, Ни лаганих

„Та да имаш крило лако, да прнеш облаку, Не би мене чедо јако Утекла јунаку!“ Па се млађан за њом стисну, Дохвати је саде; „Јао мене!“ она врисну, Па под липу паде.

Ој вечери, о слатко чекање, О ви ноћи, моји бели дани, О ви дани, а са два сунашца, Где сте јако, где је злато моје!... Плачи, траво! запевај, славују! Злато моје земљица покрива!... Бр.

га нашле, што често пролазе селом; Полумртав је леж'о на снежном сеоском друму, Уморан, блед, и занет, са јако прозеблим телом.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

промисла, он се сјећа прве своје славе, он снијева пресретње блаженство; ал' његови снови и сјећања крију му се јако од погледа, бјеже хитро у мрачним врстама у љетопис опширни вјечности; само што му тамнијем проласком траг жалости

Вјерни небу тада легиони у окове тешке и плачевне све нас листом оковаше јако, на шар мрачни необдјелан неки нас бацише, да ланце носимо, ђе блаженства спомен ишчезава, ђе мрачношћу сфера

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

ово своје стручно мишљење: „Код Антикире расте лековита једна биљка; њен корен, раздробљен и метнут у нос, изазива јако кијање, па тим освежава и лечи сваки изнемогли или оболели мозак.

Млади студент поцрвене у лицу и удари песницом о сто тако јако, да од тога чаше зазвечеше. „Е, то вам је прави језуита! Што друтима забрањује, самом себи дозвољава! Знам ја то!

Познадох га по његовој великој седој бради седим и чупавим обрвама, меснатом носу и упалим очима. Висок, али већ јако погурен, у тамно сивом огртачу, са великим меким црним шеширом на глави, корачао је тешким ходом, ослањајући се на

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

увиђајући ни најмање да таквом смеју апсолутно нема ни места ни смисла и да је он само један од необоривих доказа мога јако поколебаног душевног здравља.

Толико сам вам хтео рећи, једном засвагда. Ја... ја бих хтео али не могу. Опростите, али ви баш јако подсећате на ову Дору Баршовску. Сви ми само имитирамо, зар не? Говоримо отворено.

— Честитам, о честитам! — узвикну студент као да је јако тронут. — Жено! — проговори трговац, сав црвен и после подужег и мучног уздржавања као страхујући да увреда која ће

Ето, хоћу да кажем да живот није оно што смо ми мислили. И на његовом лицу понова се јако оцрташе дубоки трагови патње.

И док изударани војници стоје непомични као крстаче, јако постиђени, са црвеним образима, и ошамућени гледају сваки у свом правцу, он прелази даље. На реду је пети.

Још у Призрену видео сам нову звездицу на краљевом ордонансу. — Онда и ја вама, господине пуковниче. Мајор јако наглашује последње две речи и официри један другом срдачно стежу руке.

И тек се тргао кад га тешко нешто притисло јако по прстима, глави и стомаку и хаос неки настао. Голи они људи, неми, избезумљени, скупљених песница, са ноктима у

Грчевито, као да се давим, шачицама својих малих руку и мишицама, снажно сам стегао паоце, чврсто стиснуо зубе и јако намрштених обрва зажмурео. Осећао сам да ми се коса костреши. Онда се витло захуктало.

Овде дођи ... Боже хвала ти ... ево овде приђи ми сасвим близу, одавде се види, осећа најбоље, загрли ме, јако ме загрли, јако, што јаче, тако ... гледај све се смеје, ама смеје се све, потоци, снегови, ваздух, глечери...

Боже хвала ти ... ево овде приђи ми сасвим близу, одавде се види, осећа најбоље, загрли ме, јако ме загрли, јако, што јаче, тако ... гледај све се смеје, ама смеје се све, потоци, снегови, ваздух, глечери...

све, донеси ми, љуби ме, дај ми, закити се, украси ме, окити себе, молим те ... све моје љиљане, диши, удиши јако, живи, радуј се, живи!

оним безумним изливом радости, гледао је и сам, нем, запрепашћен, у смртној муци да брзо пронађе, да каже нешто јако, узбуђено, снажно, што би је уверило и о његовом бурном узбуђењу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

и свјежу импресију, тако ми се и та слика мајке с расплетеном косом стопила с илустрацијом на насловној страници онда јако омиљене пјесме Ил пианто делла вергине.

А та њена кротка пријазност није ју унижавала, већ, напротив, уздизала у свачијим очима. И бака ју је јако вољела, чинило ми се чак више, или бар топлије, него своје властите двије кћери.

Ту је прекинуо путовање ван предвиђеног програма, натјеран морском болешћу. Било је јако невријеме, и брза пруга којом се возио према југу свратила је мимо возног реда у наше мјесто да га искрца.

Хијератички одмјерено савијали су цигарете из тула табакера и пушили их на своје јако пожутјеле цигарлуке од слоноваче; а што су цигарлуци били испушенији и жући, то је већа била цијена и самим

Осјећање властитог бића у дјетету тако је јако да рађа осјећајем неуништивости. Дјетиње ја не подноси негације. Помисао престанка просто је неспојива с осјећајем

Из те моје преосјетљивости за музику (или, тачније, за звукове) моји су у детињству закључили да сам јако наклон музици, и доследно, без сумње, за њу надарен. И мислим да је то била прва исходна погрешка у читавој тој ствари.

Човјек се, наиме, по свеопћем признању, у току вјекова и тисућљећа, јако, јако развио, церебрализовао. И као што је некад давно, углавном, сјекиром од кремена убијао собове, тако он данас,

Човјек се, наиме, по свеопћем признању, у току вјекова и тисућљећа, јако, јако развио, церебрализовао. И као што је некад давно, углавном, сјекиром од кремена убијао собове, тако он данас,

Дјеца су јако зазирала од те болне операције, па је послије тога редовно слиједило дуготрајно кењкање. Кад је било посјета или

Ни сад, као ни онда, не знам разлога његовим сузама. Али, тај је разлог и мене и мога друга јако заинтересирао. У нашим разговорима назвали смо га Слинком.

Али неће, без бриге, разуман је он у тим стварима... Боже мој, треба схватити, њега то јако занима, на концу конца, дијете је, сви смо били дјеца...

Практични догађаји вањске су ствари које споља на нас налијећу. То су као жестоке, изненадне болести, које каткад јако потресу наш организам, које могу и да га скрше, али кад су прошле — прошле су, па с временом се чак и забораве.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање. Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.

Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути. Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста

Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити. Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те

— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. — Па... како коме. Некоме бих се, може бити, и дао. — Гле јако! А коме ли то? — Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме.

Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. Склонише се у гложјак и седоше.

А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... — Нек ви је срећно!

— Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по

И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти.

Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре...

Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре...

Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...

Ишла је као у бунилу, у врућици... После поноћи стиже пред среску кућу. Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Он је знао где му је село, но ту сада села не беше, него се само познавало место где је некада било. Он се томе јако зачуди, па пође да потражи где је некад његовог оца кућа била; кад је нашао, дође и до овог места где им је сто

Тако они два млађи брата заспе, а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њега

Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо. Онда повиче: — Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим

Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге

Синови као синови: иако не говоре с оцем, ипак га воле као оца, те се јако забринуше за то што видјеше, погађаше и погађаше шта би то, велики бого, могло бити, али никако не погодише и не могао

— Би, — рече старац. — Кажи ми, а што је јуче твоје лијево око плакало а десно титрало? Нама је дјеци то јако жао, те се договорисмо да те за то упитамо, па макар са све трију пала глава ма̓м доље.

То ми се ето јако допало;, зато ће ћаћа да ти каже све. Ти знаш да је пред мојом кућом био велики трс, са кога сам, богац, добивао сваке

Он јој обећа све, а на то ће лија: — Одсијеци своме коњу главу, па ми дај да му испијем крв, јер сам ти јако глађана, па ти ондар узјаши на ме, и ја ћу те зачас превести у другу царевину и ти ћеш, драги мој, доћи до очевог трса.

Сјети се е то су оба помрла, а његов нож свијетао, као да га је сад, забо у земљу. Е жао му за браћом, јако, боже, жао, али шта ће: изгладнио је, ижеднио, стога се пожури да што прије стигне до кyће.

Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме с њиме се

ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН Био неки цар, па је имао сина јединца. Отац би био јако рад оженити својега сина, али овај се није никада ни у коју цуру хтио да заљуби.

Цар је због тага био јако жалостан, па даде разгласити по свему свијету да ће ономе ко му насмије кћер дати је за жену, и још уз то пô своје

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Јер једнога дана, из другога краја, Ноћ и ветар био, и дувао јако, Па цвеће и младост умрли полако... После јесен дошла на сарану маја.

тек је вече пало, Немарно и мирно шетао сам тако; Дан је с нешто влаге — оно света мало Модерно је ишло — мувало се јако.

Тражих негда људе — волео сам жене. Сад блудницу волим — заноси ме јако, Јер пољупци њени са уста румених Упијају небо — позлаћују пак'о.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Био сам јако одлучан али нисам добро расуђивао. Говорио сам оцу: ”Ја могу да прекинем кад год хоћу али вреди ли се одрећи нечега

Неколико пута сам поновио то исто као у сну све док ми се срце које је јако куцало није смирило и док се нисам прибрао.

Ваздух између два запушача је бивао сабијен и јако загрејан и предњи чеп би излетео уз гласни прасак. Уметност је била изабрати цев одговарајућег промера међу шупљим

Прасак локомотиве удаљене двадесет до тридесет миља заљуљао би клупу или столицу на којој сам седео тако јако да бих осетио несносан бол. Тло под мојим ногама је непрестано подрхтавало.

То осећање је било толико јако, да сам решио да оставим сав посао и да удовољим тој жељи. Али, схватио сам да ми је сувише тешко да напустим

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Моји несташни другови овога пута нису се смејали; напротив, занимао их је мој говор и то ме је јако охрабрило. После тога, људи су говорили да ни стари Баба Патикин не би умео то боље срочити и изговорити.

Нешто раније, слично откриће је направио један мој други студент - Вриленд. Суштина овог открића јако ме подсећа на функционисање гајди и српског гајдаша.

Обојица заметнуше разговор са мном, а јако их је занимало шта сам то све доживљавао за време лета када сам био пастир.

Тада нисам био у стању да разумем ни једну њену реч. Сада, међутим, није било никаквих тешкоћа и она је била јако изненађена и то јој је било мило. Мој први испит из енглеског језика положио сам врло успешно.

“Вили” се јако допао тај обичај, али њена мајка примети да је шетња кроз воћњак са бресквама, које су сада у пуном цвалу, исто тако

Њује све ово јако дирнуло и онда ми је једноставним и свечаним речима открила истину коју никад нећу заборавити а та је да Америка пружа

Све ово ме је јако охрабрило и умањило мој страх због ”друштвене неуглађености”. Али мој одговор је био да је колеџ Хамилтона, Џеја и

Да ли ти то зовеш колешким животом?” Али вратићу се на ово мало касније. - Винтроп вас јако цени - рекао ми је Ратерфорд пре поласка у Европу - и ако вам не успе да га спасете то ће бити крај његове академске

Пре поласка за Европу обећао ми је да ћу га јако задужити ако успем у раду са Винтропом. После повратка доказао је да је то озбиљно мислио, па чак и више од онога што

Када бих му то рекао, изгледао је веома срећан јер га је јако привлачио слепи гуслар. Професор Мерием је несумњиво био велики познавалац грчке класике, а Билхарц је био велики

Било је још мојих пријатеља који су били јако узбуђени, а све је то само појачавало болан контраст између веселе свечаности на дан дипломирања и прозаичне процедуре

Певале су се песма из колеџа, причале се приче и посматрала поларна светлост која се стално мењала. Ове вечери јако су ме подсећале на комшијска посела у Идвору.

Ћипико, Иво - Приповетке

што на шкољ свраћаxy забринути, у најжешћему кријесу, да воде потраже; уоколо све гори, воњ просушене смоле из борова јако одјелито се осјећа, а жало и стијење пеку, из њих врућина удара и заслепљује очи, жеже, а она им пружа врч хладне воде

Марка још нема, а невјера очиглеце пријети; наслућени хладни западњак наједном јако духне, море се најежи и јаче помодри, и силни шум затутњи из даљега у простору.

Идем! — рече у сузама парон Зорзи кад се жена срдито одмаче од њега. Полако силази низа стуба. У грудима га јако тишти, плакао би. Отвори кућна врата и устави се на прагу. — Морача, збогом! — јави се. Жена не одговори.

А вино је јако, јевтино, а кад се проспе, прелива се у сунцу, земља њиме мирише и жељно га у се упија. Марко навикао да своју цуру

Нешто јако, величанствено, примитивна смеша са углађеним љупким и складним детаљима. Једна хармонија боја, облика, ствари, у музич

Разбојство, похота, оскврнуће удружују се у крви невиности и лепоте . Али шта је то што овако јако подсећа на бога? мислио је Иво Полић шетајући се испод аркада. Гледао је муслимански свет у простору храма.

Беху јој забранили да у семинариј долази. То га је јако болело. Зажели се да је види и да је дарује уштедњом. Лутао је по вароши, запиткивао, али је не могаше наћи.

Подиже леву ногу и, придржавши хлеб на колену, поче га јести. „Мора да је јако гладан”, помисли Миливој гледајући га како халапљиво једе.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Рећи ћу само да су ме непосредно у писање о модерној поезији, увели есеји и критике Зорана Мишића. То је толико јако да никада нисам могао мирним тоном да пишем о Мишићу.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

АНКА (долази после извесне паузе): Госпођа министарка је јако заузета, не може да вас прими. ПЕРА: Хвала лепо, љубим руке госпођи министарки.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Јер је код Станковића било врло јако и превагу је умело да однесе двоје: једно је кретање времена уназад, преломљеног кроз сећање, све до ране младости и

па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте црна лука на слепоочњаче и чело, целу главу стеже јако, свом снагом, учкурима и то унакрст, да би јој мозак испао”.

се да прва реченица у роману - било ком, па и у Нечистој крви - не мора сама по себи бити значајна, али јој зато јако, иницијално место у композицији даје ванредну моћ да привуче читаочеву пажњу: њу он најпре види и најпотпуније је

Кад се на језик односи, не можемо а да не приметимо са каквом се пажњом у оно време посматрала синтакса, и како се јако истицао њен значај; а у уметничкоме склопу високо је стављана сразмерност делова, уравнотежена и чврста композиција,

Ето зато, кад се напослетку на видело изнесе што се скривало, кад се тајна открије, поступак лажне мотивације изазива јако изненађење.

Софка, одмах по уласку, јако осећа величину црквенога простора. И види се да је помало збуњује. Али човека не само да збуњује, него га плаши

и утуткава тако да, кад уђете у њу, сместите се на меке ћилиме, који, истина, заударају на старо и чађ, али ипак не јако; завалите се у ћошак, испод кандила [...

„дебеле и круте кошуље, „круте и јаке сукње”, „чворновате” руке, „оштре главе”, „тешке, јаке игре”, једнолико и јако певање, „понављање истога стиха са запушеним једним увом”.

свиле, чисто боду круте, длакасте хаљине њихне”; што су им руке „тврде чворновате”; што су „косматих прсију" и уопште јако маљави сви, па и Марко; што и Марко и син му Томча имају „избачене, јаке вилице”, руке „кратке, маљаве”, „здепаст врат

Њих на првоме месту чува породица као јако друштвено језгро. Њихово пак кршење у свим случајевима, без изузетка, доноси казну, или проклетство, или пропаст.

Прво што примећујемо јесте да је „он” за чула - дакле чисто телесно - јако конкретизован: „јак, висок, са јаким рукама”, „висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав обучен у свилу и чоју”,

сасвим мале јунакиње - а то се, како видимо, ни касније није променило - писац је унео прилично много стрепње и доста јако осећање неизвесности.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Крупна као планина, још крепка и јако једра као и многе богате сељачке домаћице и срећне мајке које су пожениле и разудале, она плавно корачаше низ ледину

Стискох му журно јако жуљевиту руку и рекох му како умедох, да смо не само живо–здраво, но и јаки при том. Он се прекрсти широким крстом и

снег сојтарија — лакрдијаш, шаљив– џија сунет — обрезивање муслиманске мушке деце сутеска, сутјеска — кратак, јако сужен део речне долине, теснац тебавија — пратилац, оружани садруг, следбеник, истомишљеник, пријатељ господарев

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А богат је онај свако Ком’ претече кора хлеба. — А грешан је јако, ако Не учини с њом што треба. 889. ДОБАР МЕЂУ ЗЛИМА (Уз слику) Ко је онај што га вуку, Подлом злобом на њ кидишу?

“ Тишина застрепи, Око нам заслепи И разли се сета Као мирис тужна цвета С неког лепшег света. И ја слушах јако, Па све тише, тише И на брзо, браћо, Ја га не чух више, Ја га не чух више...

Руковат’ се с тобом, Тог сам жељан јако! Промисли па реци: Када, где и како. Ја бих да ми дођеш — Ево те позивам. Не можеш ли тако, Све и свашта примам.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

МИТАР: Е, моја ћерко, сад нису она времена која су била кад сам се ја женио. Сад је све другојаче: проклета мода јако је обвладала.

ЈОВАН: Уж’ буђем ист’ достат пењази. РУЖИЧИЋ: Јешче једино. Да не уразумјејет никтоже, јако под лиховоју взајл јесм. ЈОВАН: Буђе, буђе. РУЖИЧИЋ: Молчаније јест красњејшаја добродјетељ јуноши.

шеширом на глави, спустила вал преко лица и наслонила се на руку, кокетирајући), САРА САРА: Мадам де Мирич, ви сте се јако замислили. ФЕМА: Коми фо! Није то шала, ма шере, ја сам госпођа вилозовица.

ФЕМА: Алабунар, ке сант де Мекарабл, ан дантер ту. МИТАР: А гле Феме јако! ФЕМА: Сунт мој братандр гурбијан великандр. МИТАР: Узминдер ти кожендер, пак правидер опанкендер...

МИТАР: У Паризу свака госпођа има по два мужа. ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз.

Краков, Станислав - КРИЛА

У глави му беше прво страшно топло, после свест поче да се мрачи, знојио се јако по челу, али се ипак није онесвестио.

у грмљави је студент дрхтао јако и дуго, заклоњен слабим грудобраном од џакова и тако остајао све до зоре. По дану је спавао под стеном буђен само

Петровић, Растко - АФРИКА

Маса сасвим нагих црнаца, свих племена, несрећних, бедних, прашњавих, ради у пристаништу. Њина тела јако снажна, нису намазана палмовим уљем, оним опојним палмовим уљем на које мирише све што долази из Африке.

Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа. Чамац клизи по води, која страшно јако мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница између водене површине и водених

Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају. Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у животиња које стоје у полу и чине се као да мисле.

Овдашња тамна Ева је израз овдашње тамне природе; њена округла рамена преливају се као јаке воћке, а врхови груди јако набубрели вуку груди навише.

У „двору“ краљевом кажу ми да краљ још спава (осам је часова). Изгледа да је порука Н–ова дејствовала исувише јако на њега. Пењем се на једну од тераса црвених кула и утврђења око дворишта.

Лобање су им обријане изнад чела све до полатемена, а чеоне кости јако испупчене. Ови младићи дају слику највеселијег детињства, које се није још ослободило онога а већ је потопљењо у

Бледа, жута, дугуљасте лимунске главе, дугих влажних очију, али већ увела од белила, и зуба јако искварених. Не, она не може сада; она је сада заузета и не може скидати иловачу са руку.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

лепо да развију сву своју силу, јер их је с деснога крила стешњавала Морава, а с левога јастребачки висови, и то је јако помогло, те им је наша војска на уском пролазу могла дати отпор.

извешћа разаслате су на разне стране наредбе које су имале све један карактер: да команданти са својим одељењима буду јако на опрезу и да што чешће јављају све што се на њиној страни буде дешавало.

Нађох сасвим измењене положаје: Турци су се јако помакли напред, наши јако стукнули, но борба је још трајала. Пушке су гроктале као са неком злобом и пакошћу.

Нађох сасвим измењене положаје: Турци су се јако помакли напред, наши јако стукнули, но борба је још трајала. Пушке су гроктале као са неком злобом и пакошћу.

Ово виде војници и то их јако плаши. Зебња да ћеш бити остављен на милост Черкезима, ако будеш тако рањен да не можеш сам бежати, убија сваку кураж.

Пушке не избацују добро чауре, то јако успорава паљбу; код многих војника чаура се заглавила у пушци и војници стоје под турским куршумима немогући да избаце

Цео су се дан потискивали: то Турци наше, то наши Турке. Турци јако напиру да пробају на левој обали Мораве; но наши су углавном данас очували своје положаје на тој страни.

Черњајев је био јако љут на ово извешће. — Је ли могуће да то пише Прапорац? стаде викати ђенерал, па онда и не чекајући одговора додаде:

Они даље искажу да су Турци јуче имали велике губитке, да им је нарочито досадила наша артиљерија, да је турска војска јако изнурена после шест неуспешних јуриша и да Турци данас не могу ни мислити на нападај, ако не добију откуд свежих

би добро било да се одмах предузме опширно рекогносцирање у шуматовачкој околини, па ако се покаже да су Турци збиља јако пострадали од јучерање борбе и да им треба времена да се опораве и сформирају прорешетане бригаде, онда им то време не

Драгашевићем о смрти мајора Велимировића, и изразио му моје чуђење да је покојни Велимировић тако јако примио срцу речи једнога ђенерала, о коме ни сам није имао бог зна како високо мишљење, г.

Шуматовачки дан има своју узвишену и своју комичну страну. Кад се приближисмо Шуматовцу, јако нас изненади једна околност: место наше друге класе, у дугачким белим кошуљама, угледасмо пун шанац турских низама!...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

А четврте кад би Легло да почива, Молило би Бога Да о мени снива; Што би осећало Да га љубим јако, А љубит’ ме знало Бар уполак тако; Што би у радости Са мном сузе лило, — Хеј, које би моје Само моје било.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сад ће и они отићи. Мало затим вратио се Бора. Корачао је несигурно. — Избројао сам четрнаест степеника... Јако је вино. Онај остаде да повраћа. — Да ми је знати зашто толико пије! — чуди се ветеринар.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’, коњаника, јошт неуморена Где јако г’ држим. Знај, тебе би, Слабачка, однео у дом лудих! 27. децембра 1833.

Победу славјашч појемо, Једногласно и зовемо: Јако с нами богов бог! Јован Пачић ПРИ КОНЦУ ЛЕТА 1825 Скорбно копчам старо доба лето.

Луки напрјагоша, И на стрјељаније Мене приведоша Јако знаменије; Всјак кто мимоходит, То сја јему годит. В серце мја стрјељати.

књиге Краткоје написаније о спокојној жизин, Беч 1788, 50, следећу преважну примедбу: „Песме официров пјети могут сја јако Сербије преславна или јако Интегер вітае”.

о спокојној жизин, Беч 1788, 50, следећу преважну примедбу: „Песме официров пјети могут сја јако Сербије преславна или јако Интегер вітае”.

кому возмњела сја”, вели он, „в различије обојих при којемждо сочинениј первоје писмја прозванија сочинителеј, јако К. и Р. положено ест, јеже первим взором увједану бити које чије сочиненије јест.

поздравленије Ваше јест мње всегда тако благопријатно и трогајет чувство мојеја к Вам благодарности тољ чувствително, јако да желаније в мојем серце роди сја писмено засвидјетелствовати. Вам моју благодарност.

дражајшеја мојеја матере, дондеже сам успјеју пријти, процјеловати Вам Вашја прекраснија руки, јеже будет, јако же надјеју сја, в октоври мјесјацје. Прошчајте — Терлаич.” — У Летопису (стр. 144. и 145), уза ст. 1. ст.

Полелио внушаше им желаније к сочетанију, устројаја брачноје их шчастије; а Дидо, јако ненавистник љубве и брака, уничтожаше веја их дјејствија, преврашчаја их во зло и љубуја сја нешчастними браками.

] јако подсећа на Авакумовићеву песму Пахшалија новаја”. Вук је међутим објаснио ко је аутор песме: Ђорђе Рајковић је (в.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— мала зелена пушка земан — време; век, године зијанћараст — који прави штету; према зијанћер — штеточина зорли — јако, много; силан, жесток; наочит; угледан зулум — насиље; безакоње; неправда зулумћар — онај који чини зулум, насилник

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

ослобађања из тамнице чине основни сижејни фонд ускочких песама, добрим делом ослоњен на интернационалне мотиве, али с јако израженим локалним и националним колоритом.

је био Илићев следбеник, да би затим (Песме, 1908) начинио оштар прелаз на симболистичку поетику с француским узорима. Јако је сузио избор углавном на два стиха: симетрични дванаестерац (александринац) и једанаестерац, оба по пореклу

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Никад добро вече! Мени ноћца лако никад не протече... У мислима, тако, уздахнô сам јако, А сузе су текле низ образ полако; Од груди се мојих вечан огањ створи, Да у њима душа пре рока изгори!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

На слави, имендану и даље била вечера, гозба. Али не као пре. Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад најјаче испољавао. Све је било друкчије.

Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.

Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних. Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама.

Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје. Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима. Улаз, врата, од буради катрана, наслоњених полуга гвожђа, дасака, готово затрпан.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Е. Рохде, Пѕyцхе7-8, 1, 219, или као што су черкески досељеници код нас метали око мртваца некакву јако ароматичну траву коју су у џаковима донели из своје домовине, упор. ТРЂ, ННЖ, 8, 87).

У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б., и врло јако мирисао (Нар. песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ). БОСТАН Мелоне (цуцуміѕ мело). Бостан. 1.

меће се жара и тиме каде рубине на прагу, да се не издеру при лужењу (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 184). Кад се б. саде, мора се јако лагати, па ће бити дебеле (ЗНЖОЈС, 19, 201). У куваној води од б.

Најбоље је ако се том приликом и обаје (СЕЗ, 13, 296). Нарочито јако дејство на рашћење косе има сок добијен уочи Ђурђевдана (ЖСС, 117).

религији, нарочито у оним крајевима где се гаји свилена буба; то донекле и објашњава његову улогу, јер се свилена буба јако поштује (упор. легенде о ној ‹у Караџић, 4, 1903, 126 ид; Дäхнхардт, 2, 247 идд›; такође и еуфемистичке називе ‹в.

се употребљује као пургатив, али и то ретко, јер се боје њеног отрова (ГЗМ, 12, 1900, 151). Колико је, међутим, јако уверење у њену спасоносну снагу, види се и из веровања да од уједа зелембаћа, од чега иначе не помаже ништа, једино

У Власеници носе тисовину у новчанику, јер ће се тако новци боље сачувати (ібідем). Кад се лети јако наоблачи, босански католици пале тисовину која је на Цветну недељу била посвећена (ГЗМ, 6, 369; ЗНЖОЈС, 11, 271).

сече бадњак (СЕЗ, 19, 70; Караџић, 2, 1900, 150). У источној Србији под ш. врши се на Ускрс (јако старинско) причешћивање копривом (СЕЗ, 32, 399). Са ш.

да је тада »пун месец и да још расте«, јер, ако би био »празан месец«, махуне би остале празне или би зрно било »јако танко« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 219). Расковник (лаѕерпітіум ѕілер, ѕілер трілобум).

Ћипико, Иво - Пауци

Сагријешила си се што одбјеже лудо дијете ... Чујеш, би ли сада бјежала? — Не бих! — одговори жена и насмија се јако, разуздано.... — Не бих! — понови.

И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради... И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако. — Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно што је у души осјетила. — Раде!

Било је то пошљедње љето пред његову смрт. Сјећа се јако добро. Неко у пољу свирајући у двогрлу извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође прама свирци, мислећи наћи кога

витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће своте новаца што јој

Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима. И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло. Силна природна страст надјачаваше сваку мисао. Тражијаше њено тијело и њену младост.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Најпре сам добро размислио шта да радим. Припремио сам јако бјелово коље, зашиљио га и одоздо и одозго, згулио му кору и пренео га код згодног усека између две стене куда је

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Таласи мили! Равнодушно тако Остављах и ја све што љубљах јако, И гоним - јурим - а где ли ћу стати, - Судба ћу, можда, знати! 1882.

Мени се јако спава. 1883. САН Хладна јесен магле свија Пољем зеленим, Сунце трепти, сунце сија Зраком леденим. На огњишту пламен

Тужна мисô На љубав нашу и на све Нагонила ме, те сам писô Лакомислене ретке те. Мени је самом јако криво, Зашто се вечно сећам вас. Ал' сећање ме гони живо И успоменâ моћни глас!

кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је лежô на снежном сеоском друму, Уморан, блед и занет са јако прозеблим телом.

Узме понова перо, оставља га и сасвим се озбиљно нреда мислима. Мора мислен човек јако да се чуди, Какво је то доба, какви су то људи? Чудан неки укус завладао њима, Свуд се новост тражи и одмах се прима.

Памет му се мути, срце бије јако, И пастир се креће језеру полако... Бледи месец гледа чудновату јаву, Па зрацима шара површину плаву; Снуждило се

Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...

Кад подне на земљу паде, Он узе Амора, дакле, и с њиме пред кмета стаде. Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо.

Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да дође сабајле тако. И кмет осети ово, и пошто по крчми гледну, Он, збуњен, отхукну само:

А она обори главу, И тихо чупкаше руком високу пролетњу траву. А кмет је, међутим, ишô поражен и брижан јако, И пред њим несташни Амор, светлећи буктињом тако Да селске надражи псине.

Сумња је паклена узе, Од бола, од стида, страха грунуше њезине сузе Као бујица плаха. Она се стидела јако, Зашто да презре мужа и брзо посрне тако? И ради кравара јадног?!...

Он је грабио нагло и згурен мислио тако, Набивши на главу гуњче, јер пљусак осу се јако, А ваља подуже ићи. Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену жену Упази крај селског друма.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Један од њих је огромна већ јако омекшана наслоњача, у којој се може двоструко утонути: у њу саму, и у своје мисли. Ту, заштићен двоструким бедемима од

ове научнике Музеума, но она ће се тешко остварити због година Архимедових, а и због тога што се политички хоризонт јако мути.

Године 1930 пронађена је опет једна нова велика планета, Плуто. Његова врло ексцентрична и јако нагнута путања имала би у нашем моделу полупречник од три стотине метара, а ваљало би је поставити тако да њена

Леп проблем механике, који ме је јако загрејао! Кад га реших, пронађох његов облик који је личио на изврнуто звоно и кад изведох рачунским путем једначину

Њу су, додуше, мерили разни посматрачи, али њихови резултати јако су се размимоилазили. Зато нам у оном другом закону васионе није био познат један број који се зове соларна константа.

Инсталација за пречишћавање ваздуха и обнављање свежим кисеоником ставља се у акцију. Оштар фијук, јако зујање, воз подрхтава.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Руди риба – јоште мало – Сад му је печена, Срце му је заиграло: „Амо сад, милена! Доле ћемо јако сести, ал' ће да се слади! Мор'о би те, рибо, јести и да није глади!

ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Је ли овде неки хан, механа, или каква — Боже ме прости! — црква? (Слуша. Чује се из далека, али јако звоњење звона.) Зар већ звона? већ вечерње, већ да се иде на гробље?!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али дописивали се скоро више никако нису. Једне зиме окашљаше јако обојица. Тоје била велика мука, и уједно последња прилика да се с ретком оданошћу пазе.

Сабрано је рекла Јулици: — Причекај, сине, да се пресвучем. Прокисла сам, видиш, скроз. — У тај мах се чуло јако ручно звоно на капији. Јулица, сва устрептала, скочи. — Седи, и причекај. — Госпа Нола изађе и брзо оде у правцу кујне.

Море, кад строго узмеш, добро њуши тај наш Тркунић. Нас троје смо једна кујна, и једно јако друштво за узајамну помоћ... Него да се вратимо на тајанственост са сметњама у обиму лирских песама.

Допусти да те запитам: коме пишеш и говориш, кад француски пишеш! — Павле поцрвене јако. А Бранко, када је то опазио, поцрвенео још јаче.

Једнога дана, баш пред долазак Бранков, господин Томи је јако позлило у канцеларији. Пао по столу без речи. Чула се замутила, човек не зна за себе.

То је закон свеукупне историје човекове: све јако или велико заврши напослетку трагедијом или комедијом, јер друкчијег завршетка нема.

Још један сутрадан, изведрило се, али јако застудело. Сви оџаци терају дебео дим; ложе се пећи и кува се бољи ручак. Зима.

У тој главнини становништва и кућа постојало је у речено доба и неколико оаза, насеља која су своју или овлашно или јако истицану индивидуалност ревносно неговала.

— Харисијадес се јако закашља, једва стаде, и одисаше дуго. Патио је од астме већ као млађи човек. Он се два пута женио.

Заћута и жена. Тужна тишина последњих Грка без деце. Па се Харисијадес јако закашља. Јелена одмах скочи, донесе прашак, и на сребрном послужавнику грчко вино у лепој боци, ванредно умешен хлеб,

Кад је сишао у варошицу, сазнао је да више нема онога коме је тако јако пожелео да уђе у кућу на последње виђење. Харисијадес је сахрањен, по грчки, с великом помпом.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Наравно се морала јако возбудити чујући беду Романову и представљајући себи да је он као млад врло ласно поклизнути могао, и да његова

О, небо, о, судбино!« — и проче. Ова девојка има 50 иљада, али јако пробира. »Зар је моја судбина тако свирепа? Зар се небо на моје уздисаје неће умилостивити?

плодовима ГИМНОСОФИСТИЦА — (шаљиво Стеријино образовање речи према гимнософиста:) жена гимнософисте ГЛАДИТИ СЕ — јако желети, жудети за нечим, бити гладан нечега ГОЂ (покр.) — год ГОЛИЦА (покр.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Друга дама, која је седела до ње, имала је тршаву плаву косу, са црвеном машном у фризури, и врло јако навучене обрве.

Тако, на пример, госпођа-Милки удовици, која је увек лепо обучена и јако намирисана долазила к нама у посету, рекао сам једном: — Јеси ли ти род са Прокином кобилом? — Ију!

Факат стоји да се чиновништво јако намножило И факат стоји да је тешко наћи начин како да се држава тога терета ослободи.

Новинар: Занима ме јако тај детаљ. Би ли били тако љубазни да ми га испричате? Ја: Зашто не! Ствар се, видите, овако десила.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Напомињем ти узгред, да видиш само психологију и праведљивост нашега народа. Овај догађај на друму јако ме је дирнуо, и да ти га баш испричам.

Настала је мучна тишина. Али Живадин прекиде: Господине потпуковниче, мени је јако жао што су моје речи дале повода да тако мислите. Ја се извињавам. Али...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Нешто што је јако непријатно Што је осећање срамотности, Стрмоглаво, Што сте изазвали сами као признање, Што је похвала од људи за које

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

дечак стубиће сата између којих се клатио коњаник на златном орлу, кад се, наједном, зачу звоњава, након које неки јако удаљен глас рече: — Очисти ме! Чији би могао бити тај глас?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Преокреће га и ставља насред собе. Клекне, и нагнута над њим почне по њему да размеће зрна. Месечина јако продрла у собу. Окреће леђа месечини.) Ох, ова месечина!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ја љубим тебе и грлим јако, А ти сва нема н ледна! Ја јецам, дрхтим, па и сам тако Постајем лешина једна. Устају мртви, глухо их доба Зове;

'' саветник суви Рече а важан сасвијем. Иронично се осмехну саветниковица, Но ипак уздахну с тијем. Каноник јако раствори уста: ''Љубав Сувише не сме бит слепа, Иначе здрављу шкоди. ''Како то?'' шапну Фрајлица врла и лепа.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

С друге стране, насељавање сточара у опустеле земљорадничке крајеве, започето одмах по доласку Турака, јако је утицало на ојачавање родовске организације и имало као и касније миграције (изазване устанцима и ратовима)

Први узрок је јако наглашен у неколико песама, а нарочито у песмама: Бановић Страхиња и Косанчић Иван уходи Турке. Турска војска је кажу

Марко преметати, ал’ у Муси три срца јуначка, троја ребра једна по другијем; једно му се срце уморило, а друго се јако разиграло, на трећему љута гуја спава.

Кад ја дођох у поље Косово, јако свану и ограну сунце, у Косову ниђе никог нема, црна тама све поље застрла, не види се сунце од облака, а из таме

поче беседити: „Драго чедо, Сенковићу Иво, можеш, сине, на мејдан изићи, отићи ћеш, ал’ ми доћи нећеш: јер си, сине, јако неразуман, још ти нема ни шеснаест лета, а Турчин је јунак од мејдана, да му нема у крајини пара; на њему је руво

Оде Ђорђе право своме двору; а кад Турке с чобанима виђе, онда Ђорђе овако говори: „Чујете ли, дванаест чобана! Сваки јако глајте по Турчина, ал’ немојте пушака метати докле моја најприје не пукне; ја ћу гледат Узуна Мемеда, виђећете што ћ’

велике сличности и истоветности не само у књижевностима сродних и суседних народа него и у књижевностима народа „јако удаљених н историјски и географски“, теорија позајмљивања није више могла да се одржи.

Ти његови феудални циљеви јако су наглашени и у самој песми. Што уставља „царевину благо“, по томе би он био као некакав револуционар у односу према

ја — или... или јако — сада Јакшићи (браћа) — Стефан и Дмитар, синови Ђурђевог војводе Јакше. Стефан (у песми Шћепан) „ретко је учествовао

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Стрико, сврати да причамо. — Та ком је данас до приче, рат је — правио се Стриц јако запослен. — Их, па нек рат мало причека — чаврљала је Марица. — Нисам те видјела још од синоћ.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Да би ми то здесило се, чини ми се, тако би ми било, кан'да сам се јако на свет родила! А што ли ми је и хвајда више од овога света, каде ми мој душевни свет с очију погибе!

Пресвета дево, јако виде Јоан Луну под ногама твојима, да узрит и рог христјански, на покров твој уповајушти, попрану Луну ногама твојима!

би ва гробе живот не бавил, Лежештих ва гробе живих не поставил, Да сеј живот ва вас житије усладит И о всем благом јако благ нам радит.

се хука испод земље с надањем се негде излазу, али врло се заустежу позадуго; и неке пак натраг се одбијају; а једне јако сукте напоље — ето, таква је та форма и философска, о Богу им неко пронахођење у натпирању међусобном.

Гледећи их Језекил, с четири стране духну на њих ветар јако: таки оне кости започеше врло шуштати и стадоше се скупљати; главак сваки к своме зглавку, кост до кости.

И то је тамо смотрио и видео је једнога ангела, где стоји у сунцу, који је из гласа, колико га је грло поднело, толико јако је подвикнуо, говорећи свим птицам што год их испод неба лети: »Зберите се — рече — сви уједно пак похитајте и дођите

Јегда же начеше јести братија, зреше затворени оканцем, аште позовут јего на обед. И јако ж никто вазва јего, встав приде к старцу, те му рече: — Не једете ли оче, данас. Отвешта старац: — Уже јадохом.

Сви већ узнаше и то говорише да је дошао конац свету и страшан суд Христов настао је. Пак том доби јако рођено једно господско мушко дијете повијено у колевци виде у небу пресвету Богородицу стојећу пред Христом сином

с кожом вала нам плаћати, ка и ономе у Александрији што му се је јагњећа глава у торби претворила у човечју, канда јако одсечену главу, на сред пијарце међу толиким људским калабалуком! Докле ухватише га, сам се исказа, јер је убио човека.

Те не исто кад сами собом згрешујемо, него кад чујемо а други што сагрешује, онда нас понајвише то сумњење мучи и јако на нас виче.

Худи у срдцу и дерти се, ал’ не зна што да чини; толике снаге нејма да иде супроћ њега бити се, а јако онда изнова и постао бијаше на грчко царство по мучитељу Фоки, што је царство снизио.

Понајпосле већ сустигоше и к Цариграду. У том доби згодише се бити грчки цари у Цариграду Лав и Савра; јако изнова бијаху на царство постали. Обрекоше се Грци Турком данак давати да их не дирају.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Пред кућом су још и два стара граната и лисната шамдуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи-Замфир.

Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати“, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога поглêда, ко кога гурне, ко се

Чувена дружина снабдевена разним музикалним инструментима. Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.

Засвирала се „Јелка тамничарка“, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра. Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...

Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контроверзије тако велике — да није никакво

Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.

Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан. Али баш зато јој се није много поверавао никада.