Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но кад у том боју турска поглавица Омерица погине, а с други’ празни’ страна Петар Ракарац и Мали Јанко продру у само Ваљево и празне куће запале, онда Турци почну бегати Чачку и Ужицу.
и капетан [Јован] Бежановић; а из ваљевске нахије био је: мој отац Алекса обрлајтнант, Петар Ракарац, Лазар Илић; Мали Јанко [Петровић] и Милисав Милошевић лајтнанти; поп Ћука [Поповић?] био је фендрик, а Ђока Мићановић стражмештер.
а за њим Лазар Илић из Јабучја и Петар из Ракара, а они други остану, те су сви ишли на Француза војевати, као Мали Јанко, Милисав Милошевић лајтнант (који је остао жив од Француза, и опет пређе нама у помоћ и погибе на Мишару 1806.
Те ноћи, кад смо се тукли на Ваљеву, видили смо с брда сво небо црвено на Руднику који је Карађорђе и Јанко Катић запалио, и то кад види наша војска, врло се охрабри; а тако су исто и они (као што ми је после Катић казивао)
узме многе новце, проведе га неки кнез Максим из Губереваца преким путем до у Врбицу, где је био Црни Ђорђе и Катић Јанко на конаку у хану са једно сто момака; и кад по пољу види војску, мислио је да је наша, јер није се надао Турцима с оне
провео из Београда Кучук-Алију, кад смо после с војскама на Београд дошли, изведу нам преко Топчидера у логор, и Катић Јанко ножем га свега исече. Међутим, ми једнако бијемо Шабац, ваљевска војска и шабачка Тавнава и Посавина.
Дођу нам контроманска кола; седне Црни Ђорђе, Катић Јанко и ја, и момак Карађорђев Антоније Пљакић. И дођемо у Земун, у ђенералову башту.
Сирома командирендер нађе се у чуду, једно се боји да Јанко њи̓ кога не додирне, те би морали сви у контроманац ићи, а већма се боји да онако љутит Јанко не заметне с Турцима
у чуду, једно се боји да Јанко њи̓ кога не додирне, те би морали сви у контроманац ићи, а већма се боји да онако љутит Јанко не заметне с Турцима кавгу, и све једнако виче: „Полако Јанко, полако Јанко!
сви у контроманац ићи, а већма се боји да онако љутит Јанко не заметне с Турцима кавгу, и све једнако виче: „Полако Јанко, полако Јанко!
ићи, а већма се боји да онако љутит Јанко не заметне с Турцима кавгу, и све једнако виче: „Полако Јанко, полако Јанко!” — „Лако ћу, господине, лако”, виче Катић, „јер сам овде за водом и преварен, ал̓ чућеш ме сутра на Врачару!
Турцима и рече турски: „Да абир ђерет (јоште једанпут вам кажем): кажите опет курви Кучук-Алији, што му поручује Катић Јанко из Рогаче; ако је мушко, сутра рано на мејдан да ми изиђе”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јанко Веселиновић ХАЈДУК СТАНКО „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јанко Веселиновић ХАЈДУК СТАНКО Садржај И ДЕО: ОДМЕТНИК 3 1. ЦРНА БАРА 4 2. СУБАША 9 3. ЈАРАНИ 16 4. У КОЛУ 21 5.
Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа Твој велики поштовалац ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...
знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих... Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја му прискочим у помоћ: — Каже ми мама.. Али ме он одмах прекиде: — Та ти си, Јанко! Гле! А како да те познам? Била је сека-Сока, и надао сам ти се. Али... пиха, кад је то себе било!
Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.
Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано, поверљиво — љубавно.
Није шала, наш поп! Али и јесте човјек! Та приличи му да је сам владика! Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић код кога ми купујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу
Црњански, Милош - Сеобе 2
Видев да ће међу њима пасти крв, Павле нареди кочијама да стану. Насмеја се и запита Грка: да ли долази и стриц Јанко? Исакович је имао гадан обичај, да се смеје, пре но што у крв загази, као да ће да пије вино.
Гарсули му онда добаци да је, да целива његову руку, и тај Јанко долазио. – Чисто сумња! – Павле на то. А да се велики господин Гарсули, случајно, не би преварио, он ће му, за бољше
Тај његов понизни, милокрвни, нежни, стриц, Јанко, причао му је сам о себи ово: Имадијах, вели, осамдесет брава оваца крупних, али се један курјак беше навадио, те
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
села, Горња и Доња Белица, одакле има много људи стално настањених по Србији (по моравској долини) и одакле су Цинцар-Јанко из Карађорђева устанка и Цинцар-Марковић, председник министарства 1902. и 1903. године.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹⁵⁹ Најпознатија заштита од мора јесте појас који се ставља преко покривача.¹⁶⁰ У Горском вијенцу, Сердар Јанко жали се да га ноћу мора притиска, па каже: „Али од ње ништа боље није но пас’ пружити одгор с врх хаљинах.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А како ти је име? — Јâн. — Како рече? Милица се заборави и умијеша се: — Ето рече: Јанко! — Јеси ли ти они, те те зову принципом? — Да, мене зову у Котору принцип! — А јеси ли принцип? — Не, гроф сам.
Ја ћу те одвести ка владици, кад мине Божић. Добро ми дошао, господине грофе Јанко! Ускок одговори: — Хвала, господине! Примам ваше гостопримство истим срцем, каквим ми је понуђено!
Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо! И загрли ускока, који дирнут, у мраку се пољуби с невиђеним, непознатим човјеком!
Похитајмо, вјере ви, прије другије! Ђецо, хо’те за мном! Он, пристав и дјечак, сви гологлави изидоше. Јанко скиде фес и капут, остаде у бијелу мундиру, плавим хлачама и чизмама. Милица запали зубљу и диже је високо.
Затим домаћин наточи чашицу и наздрави госту: Е, дакле, здрав си ми, ускоче Јанко! Добро ни дошао! Нека ти је срећно! Бог дâ да одмах омилиш владици господару.
У потпуној сразмјери удова и нежној љепоти обликâ избијаше једрина и снага. Надасве Јанко се чуђаше њеним малим рукама и стопалима, чим се махом Црногорци одликују.
Ваљда је случај био да се тијех тренутака то исто дешавало и тети. — А знаш ли, Јанко, да овај пиколо грдов хоће да се жени? — запита дјед. — Тако! — рече Јанко и на лицу показа тобоже велико изненађење.
— А знаш ли, Јанко, да овај пиколо грдов хоће да се жени? — запита дјед. — Тако! — рече Јанко и на лицу показа тобоже велико изненађење. — Ја мним не би ни једна пошла за њега! — дода њеко. — Е, да!
Опака је, па ће га бити! Неће то ђавоље јабуке он појести, но ће му све она грабити!... Јанко је мамио дијете, а оно час гледаше њега неповјерљиво, час се погледом обраћаше тетки, па ваљда на њен миг, отиде к
понављаху његове ријечи, а сви гласно рекоше „амин“, па посједаше на под, мушки обашка, женске с дјететом обашка. Јанко отклони столицу, па подви ноге. Пристав и Шуто збише се један уз другога, подаље и од трпезе и од главара.
Мирећи глад, Јанко би радо намирио и своју испитљивост. Питао се откуда тим простим брђанима, поред патријархалнијех обичаја и нашљеђене
Шта стари управо мисли кад га нуди да остане с њим? Ваљда не помишља да га узме за „пристава“? — Има ли, Јанко, у вас кртоле? — запита кнез, стављајући преда њ понајвиши печени кромпир.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ГЛИШИЋ 281 ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ 285 ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ 289 СИМО МАТАВУЉ 293 СВЕТОЛИК П. РАНКОВИЋ 297 СТЕВАН СРЕМАЦ 299 РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ 303 СВЕТОЗАР
Тако су постали његови спевови: Хајдук Вељко, Васа Чарапић, Јанко Катић и Станоје Главаш (1860), Бирчанин Илија, оборкнез изпод Међедника (1862), Душанија (1863), коју је сматрао за
Глишићем, у исто доба када и Лаза К. Лазаревић, одмах за њим дошли су нови писци као Јанко Веселиновић и Симо Матавуљ, — и поред таквих писаца он се није могао одржаТи као уметнички приповедач. МИЛОРАД П.
Глишић, Лаза К. Лазаревић, Јанко Веселиновић, Војислав Илић. У овом периоду Србија узима у своје руке хегемонију у српском духовном животу и
на приповеци мало и слабо радило, одмах после смрти Ђуре Јакшића и Стјепана Митрова Љубише, а пре но што су се јавили Јанко Веселиновић и Симо Матавуљ.
места у српској књижевности, и да у њему треба гледати човека који је на европску висину подигао српску приповетку. ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ ЖИВОТ. — Рођен је у Салашу Црнобарском (парохија глоговачка), у Мачви, 1. маја 1862.
и 1904), у којима је насликао своје схватање и осећање села и описао почетке свога књижевнога рада. СЕОСКА ИДИЛА. — Јанко Веселиновић је можда више но иједан од српских писаца имао словенске мекости, осетљивости и нежности.
ЕТНОГРАФСКИ КАРАКТЕР. — Још раније Јанко Веселиновић је упоређен са Вуком Караџићем, и то са доста разлога. Обојица су људи из народа, из једног краја, из
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Јанко Веселиновић вреди више као песник но као приповедач. Оно што је најлепше у његовим приповеткама, то је обиље поезије,
једнога сталежа или једнога краја, да описују само сеоски живот, или да буду описивачи појединих покрајина, Мачве као Јанко Веселиновић, Шумадије као Милован Ђ.
Он је био песник Шумадије, али не онако једнострано идиличан као што је Јанко Веселиновић био песник Мачве. Ранковић није затварао очи пред стварношћу и није се успављивао илузијама, но је живот
представника старије поезије, и у поезији, са мање талента, плодности и успеха, представља оно што је представљао Јанко Веселиновић у приповеци. Милорад Петровић је сеоски песник као што је Јанко Веселиновић сеоски приповедач.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
свода севају маслачци, а сев се круни, распада се жарко; у поноћ прућем шушкоре врбљаци: протỳтња Мутап, оде Катић Јанко...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Воли те стрина Кобила. (1954) ПАСТИР И ВОЈНИЦИ Мали Јанко кући стиже, наста трка, поче вика: „Јутрос рано крај мог стада прошла, бако, три војника!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У њима су два града грађена: У једном је кујунџија Јанко, У другоме Јања хитропреља. Поручује кујунџија Јанко, Поручује Јањи хитропрељи: “Ој, Бога ти, Јањо хитропрељо, Да
У њима су два града грађена: У једном је кујунџија Јанко, У другоме Јања хитропреља. Поручује кујунџија Јанко, Поручује Јањи хитропрељи: “Ој, Бога ти, Јањо хитропрељо, Да ти пошљем малено повјесмо: Опреди ми шатор и кошуљу,
“ Јања била мудрија од Јанка, Поручује кујунџији Јанку: “Ој, Бога ти, кујунџија Јанко, Да ти пошљем малену парицу: Сакуј мени в’јенце и обоце, А што теби од тога остане — Поткуј твога добра коња
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА
СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.
Мален свијет за адова жвала, ни најест га, камоли прејести! Јанко брани Владислава мртва; што га брани, кад га не одбрани? Скендербег је срца Обилића, ал' умрије тужним изгнаником.
ПА СУ ПО ВРХУ СЈЕЛИ, ГАЂАЈУ ПУШКАМА И БРОЈЕ КОЛИКА ПУТА КОЈА ОДЈЕКНЕ. СЕРДАР ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ Чудне пушке, ваља мушку главу!
КНЕЗ РОГАН Ријечања би ли међу вама око робља ал' око другога? КНЕЗ ЈАНКО Би, Рогане, грдна разговора! Да ли не знаш Турке од Никшићах?
ВУК МАРКОВИЋ А с чеса се то мало свадисте? Ко најпрви смути на састанку? КНЕЗ ЈАНКО Кâ из руге то би у почетку. Вук Мандушић и Вук Мићуновић започеше с Хамзом капетаном око вјере нешто поповати; док
“ МНОЗИНА Мићуновић и збори и твори! Српкиња га јошт рађала није од Косова, а ни пријед њега. КНЕЗ ЈАНКО Јошт нијесам лијепо казао око шта се на станак покласмо. — Утркмисмо Вука с капетаном.
Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили. КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора! Били ово ђеца пословала? Не смијемо чинит што чинимо, не смијемо јавит што је
СЕРДАР ЈАНКО Хајд, владико, и то обидимо, ма залуду, нȁ ти божју вјеру! Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека.
ДОЂОШЕ ПОГЛАВИЦЕ ТУРСКЕ, ОКОЛО СЕДАМ ОСАМ. И ПОСЈЕДАШЕ С ЦРНОГОРЦИМА, СВИ МУЧЕ И ГЛЕДАЈУ ПРЕДА СЕ. КНЕЗ ЈАНКО Које сте се јаде скаменили? Што разговор какав не почнете, но поспасте и позамрцасте?
Поп грешника за грехове пита, да га ђаво није превластио, а ђавола јошт нијесам гледâ да се попу исповиједао. КНЕЗ ЈАНКО Кад ме жена пита ђе сам био, казаћу јој да сам со сијао. Куку њојзи ако не вјерова!
ВОЈВОДА СТАНКО Теке, брате, што се дерем њоме, ево неко доба не ваља ми. СЕРДАР ЈАНКО Како сам се синоћ исмијао! У кућу ми однекуд дођоше два момчета, те красна, бјеличка.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Симо Матавуљ УСКОК ЈАНКО „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Симо Матавуљ УСКОК ЈАНКО Садржај И 2 ИИ 14 ИИИ 28 ИВ 44 В 56 ВИ 72 ВИИ 91 ВИИИ 106 ИX 126 X 140 УСКОК ЈАНКО Приповијетка из црногорског
Матавуљ УСКОК ЈАНКО Садржај И 2 ИИ 14 ИИИ 28 ИВ 44 В 56 ВИ 72 ВИИ 91 ВИИИ 106 ИX 126 X 140 УСКОК ЈАНКО Приповијетка из црногорског живота И Једног зимњег јутра, године 1817-те, у Котору граду, ударише бубњи и свирале,
“ „Јâн.“ „Како рече?“ „Ето, чуо си како“, прихвати домаћица, смијући се, „име му је Јанко!“ „Здрав ми био ускок Јанко!“ рече сердар, па натегну јуначки.
“ „Јâн.“ „Како рече?“ „Ето, чуо си како“, прихвати домаћица, смијући се, „име му је Јанко!“ „Здрав ми био ускок Јанко!“ рече сердар, па натегну јуначки.
“ рекоше у глас она четворица, пошто се Јан примаче и поздрави. „Е па солдат, ускок, наш брат Црногорац посад, ускок Јанко!“ рече сердар и повједи им, како га је срио и довео. Дадоше му да пије.
До ноћи упознао се са свијема, као да је одавно ту; нико га друкчије није звао но како га је сердар крстио: ускок Јанко. Ни ми га посад, у овој приповијеци друкчије звати нећемо.
“ рече један. Крцун га спушта полако на ледину, наподметну му пређашни поглавач и покри га струком. Ускок Јанко (јер он то главом бјеше) лежао је још за неколико, ни будан сасвим, нити успаван. „Ћаше зимус исто ’вако“, рече Крцун.
“ „Аферим, валај!“ рекоше у глас. „Фала вама, браћо, што ме примате за брата!“ одговори Јанко тронут. „Нијесам ја амо ускочио да ластвујем, но да с вама дијелим витешку невољу.
“ „Е ма лијепо ли збориш, Јанко! Не чух те тако до сад!“ прекиде га Спасоје. „А, мој брате, ћаше овако зимус у млађупници.
Колика сам пута на чуду био с тога...“ „А што, вјере ти, Крцуне?“ „Немој побратиме те ситнице износити!“ упаде Јанко. „Ма што! није ту никаква зла. Прича у сну, као што вам рекох, па ајде да мирно лежи но се миче и размахива...
И јутрос, глејте, ударио је зубма о цијев!“ Јанко се зацрвење као да бјеше нешто скривио. Нехотимице покри уста руком. „Има и Црногораца доста такијех!“ примјети неки.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
поређењима чувају се и поједине географске ознаке и историјске успомене (Обилази као киша око Крагујевца, Прошао као Јанко на Косову, итд.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ништа немо да ми говориш. Боле ме и ноге и руке, да отпадну. Пропао сам ти као Јанко на Косову. Него, знаш ли шта? Честитај ти мени ову моју јуначку рану, јер је ево и Јаћим Меденица напослетку једну
Све ми, вели, морамо да памтимо, и кад Марко слави, и кад ће Јанко да жени сина Ратка, трећи да удаје ћерку Иванку, а четврти да крсти дете.
Председник је уморно диктирао деловођи све једно те исто: Јанко Јанковић, говорио је, ништа не зна по ствари за коју се пита, Марко Марковић ништа не зна да посведочи, тај и тај
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата. Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. — Чији си ти, море? — запита га старац.
— Чији си ти, море? — запита га старац. — Зар ме не познајеш, газда Јанко? Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник.
домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи. Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. — Па тако: ти сад по мало хајдукујеш?
Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... — Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.
— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. — Пет стотина дуката. — Ништа не можемо учинити... Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су
А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. — Зашто, газда Јанко? — Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати. Даћу ти сто дуката, више ни паре.
Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим. Јанко познаде шта он мисли, па га запита: — Што ће ти толике паре ?
— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла! Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо
— Послао ти Митко и поздравио те. Вели: догонио си му добра дрва, па те части. Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. — Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. Настаде права гозба.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
"Витез Јанко, познат целом свету по својим славним делима у Далмацији", како га карактерише њему савремени немачки историчар, заиста
из народног живота ("сеоска приповетка"), чији су творци Милован Глишић (1847-1908), Лаза Лазаревић (1851-1891) и Јанко Веселиновић (1862-1905).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста Арсенијевић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар
Милован ни да чује, вели, никад он те ствари није радио. -Ти, стриче, и нико други!- вели му Јанко. –Ти, брате, једини међу нама имаш честиту браду.
Дај неком другом реч, председниче! – брецну се Бора. – Ево ја бих рекô ако ћете чути! – надвиси гласом Јанко Веселиновић и погледа по свима редом, као да би тога часа рад да запева Старца Вујадина. – Да чујемо Јанка!
– Да чујемо Јанка! – кличе омладина са доњега стола. – Кардо роде, рећи ћу ти по души (Јанко је радо говорио у једнини кад се множини обраћао).
Па ето, велим, нек живи човек до суђена дана, кад му је тако писано! – Остави, бре Јанко, једанпут те твоје народне мудрости! – гунђа опет Бора.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Осећамо се као осуђеници на белом хлебу... — Јављају, да је поручник Јанко тешко рањен — извештава телефониста. Гр-р-рууу! Ни броја се не зна овим експлозијама. Дрхтавица обузима тело.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
смрти. Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко! Не трзај Црнко, ха, ха! Не, ја сам Јовановић Ранко, И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ОБЛАК РАДОСАВ 436 42 БАНОВИЋ СЕКУЛА И ЈОВАН КОСОВАЦ 440 43 СЕКУЛА СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО 446 44 ВОЈВОДА ЈАНКО БЈЕЖИ ПРЕД ТУРЦИМА 451 45 ПОПИЈЕВКА ОЛ СВИЛОЈЕВИЋА 454 46 ПОРЧА ОД АВАЛЕ И ЗМАЈОГЊЕНИ ВУК 458 47 ДИОБА
СА ЗАГОРЈА 564 57 ЖЕНИДБА ГРУЈИЦЕ НОВАКОВИЋА 573 59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА 595 60 ЛОВ НА БОЖИЋ 612 62 ЈАНКО ОД КОТАРА И МУЈИН АЛИЛ 644 63 СМРТ СЕЊАНИНА ИВА 657 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА 661 66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА
БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ ЉУБОВИЋ 744 73 КОСТРЕШ ХАРАМБАША 753 74 СТАРИ ВУЈАДИН 760 75 МАЛИ РАДОЈИЦА 763 76 ЈАНКО ОД КОЊИЦА И АЛИ-БЕГ 771 77 ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН 780 78 ПРЕДРАГ И НЕНАД 787 79 ХАСАНАГИНИЦА 796 80
недоумицу: Ми смо свате уходили дивно: кâ да бјеше Краљевића Марка, ма не бјеше коња Марковога; кâ да бјеше војевода Јанко, ма не бјеше коња Јанковога; кâ да бјеше Старина Новаче, ма не бјеше коња Новакова; кâ да бјеху два Подреновића, ма
Сиромаси момци моле Марка да их спасе беде невиђене. И он пође. С њиме је и Милош, и војвода Јанко, и Момчило, и дете Грујица, и Реља Шестокрили.
Милош је једва померио калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља Шестокрили до „белог грла“, а Марко га најбоље
Мађарска војска, под заповедништвом Ј. Хуњадија (који је у песмама познат као Сибињанин Јанко), продрла је преко Србије до Косова и ту била страховито потучена (1448).
Успомена на тај пораз и данас се чува у изреци: „Страдао као Јанко на Косову“. Деспот Ђурађ је ухватио Хуњадија при повлачењу и није га пустио све док није добио накнаду за штету коју
Он је створен да надјуначи и надмудри. Али је безазлен, поверљив, без задње мисли, неопрезан. Зато му Јанко лако на превару задаје смртоносну рану.
по песми: Вук Мићуновић, који је представљен као највећи јунак тога времена (има песама које и његову смрт описују); Јанко Ђурашиновић, који је у том боју погинуо, тада.
И колико резноликости у начину понављања! Понекад се у понављању чува исти ред (на пример, у песми Јанко од Коњица и Али–бег у Савиним одговорима на Павлова питања да ли се зелене лугови посавски, да ли има траве око Саве
Али у нас има и иронија друге врсте које су исто тако пуне духа. Таква је, између осталих, у песми Јанко од Котара и Мујин Алил иронија коју изговара Вук Мандушић предајући Јанку заробљеног Турчина: „Ето, Јанко, од злата