Црњански, Милош - Сеобе 2
једног ђерма, иза форпоста, и видела су се, још неко време, путем, који се тек градио, а који је био још зарастао, у јарку, трскама. Одмицала су, и игра коњских ногу и копита, и игра точкова, брза, увек иста, била је све даља.
Пред зору, пред полазак, дуго се прао и пиркао. Ако га ухвате, и мушкетају, у неком јарку, хтео је да га опраног нађу.
Муж јој је јахао, поред кола, лако, по турски, трудећи се да је насмеје и да је охрабри. Кад би кола прилазила неком јарку, он би скакао са коња и подупирао, са својим коњушарима, кола.
Караула, на граници, била је у утврђеном јарку, на пропланку. Исакович застаде за тренут, код својих кола, да прегледа чворове, које је сам био везао, па кад виде да
Коњи су му се, тако рећи, већ били попели на главу. Официри росијски, који су се нашли, изврнути, у јарку, викали су и псовали, а Петар се тужно смешкао и извињавао.
помисли, осети како животиња јурну, на седму препону, коју су називали „гроб,“ а који је био још виши зид, у воденом јарку, тако, да је човеку изнад темена стизао. Јуриш кобиле био је сад такав, да не би био могао, и да је хтео, да је обузда.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сједи он у јарку ослоњен о пуну торбицу, гвири у ручни сат с фосфорним цифрама, приноси га увету и гунђа: — Ево га, ућутао се,
Иду ћутке, прилично уредно, па неком, доље у јарку, паде на ум да би то лако могли да буду и сами Нијемци, нека њихова јединица у повлачењу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
замислити, Анчи, на неком потпуно пустом пољу два човека играју као шашави покрај аутомобила који стоји паркиран у јарку! Сумануто, а? А ја, знаш Анчи — рече ми шофер извињавајући се — не подносим ништа сем барока!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И нехотице се намеће мисао да ћемо тако можда и ми. У оближњем јарку угледасмо још три леша. У једнога раширене руке, други забио главу у земљу, а трећем глава преполовљена.
Онда нареди да послуга откачи задњаке и да их рукама гура према јарку са стране пута. И шест пари снажних руку подигоше задње делове топа и кара и лагано их померише, а коњи се прибише уз
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У голој, ал већ топлој шуми Кукурек се светлошћу уми. Крај пута, у јарку, у репуши Цигла се једна греје и суши. МАРТОВСКО СУНЦЕ Пред сваким прагом нешто се мило и тихо дешава, Бака
КАП Кап сјаја ко да следи се у јарку. Заустављен је минут пре истека. Вече је одвело поток, и сад чека Са исуканим ножем у шумарку.
Ћипико, Иво - Приповетке
Журио је к оном правцу где је знао да ће к мору доћи. Заморен, заспао је у јарку на друму. Иза првога сна диже се и проследи пут.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јесу ли нас отерали да скапамо негде у јарку као слепа кучад? Јесу. Јесмо ли остали коме шта дужни? Нисмо. Доротеј стоји на средини одаје, прекрстио је руке на
злогуку тицу која се скрила негде у џбуње, ту облапорну тичурину гладних очију, која је свила своје гнездо у каквом јарку; издужила шију према стени над Мртваја виром, зажагрила очима и чека кад ће патинути онај разговор. Разговор!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
сјајног зрака и без зора А грдне сенке што се вину Ко да су сенке коњских крила Што пођу са њих у висину Кроз јарку светлост зрачних свила. И љубав наша чак их скрије Од нас.