Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ИИИ ЗАПИС Као што сељак пред туђим војскама на разна места, у подрум, иза јаруге, под храст, закопава жито, Муницију, пушку, ракију, лампек, иконе, сукно и маст, тако и ја, у мрачно време
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Радош с пушком напред да им покаже где је та напаст. Кад тамо, оно село крај неког пањића, више оне јаруге, па се сунча. — Ено га! Ено га! — шану Радош дружини.
части, онаког весеља није било одавно у Зарожју као у петак, на Павловдан, кад су се Зарожани вратили из Криве јаруге гладни и уморни са својим кметом и попом, и сутрадан у суботу. Кмет их је позвао све к себи на част.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— нико нам ништа не умједе казати. — Отишли су преко Јаруге! — викну гомила, и све наже, као јато чворака, натраг. — Овуда! Овуда ћемо га пресрести!
Теодосије - ЖИТИЈА
Често се осврћући, обазираше се на јаруге у пустињи Свете Горе и иа оштре путеве камене По којима бос ходећи свете посећиваше, сећајући се блаженога живота тих
Милићевић, Вук - Беспуће
небо и застрше планине; просуше се јесенске кише, и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Поред гробаља, цркава и џамија, то су обично штокакве јаруге, кланци, провалије и раскршћа гдје обноћ воли засјести докони ђаво, или какав његов рођак и помагач, па чудо начинити
Ето, по томе су се млинови издвајали од осталих необичних мјеста у нашем крају. Богомоље, гробља, јаруге и раскршћа преко дана су били пусти и увредљиво обични, особито за онога који се неком згодом тамо намро страха.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Па јој до тих обичаја стало више него до рањеног мужа? Ајде, молим те! Друге су могле да прекораче и јаруге, и стид, и обичај! И такву ти љубав — можеш је џукцу о реп! — која устукне пред обичајем и законом!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— зачух глас потпоручника Александра. Погледао сам у правцу где су и остали војници гледали и смешкали се. А из јаруге се извлачио Танасије Првуловић, раскопчане блузе, накривљене шајкаче, а кошуља му пуна неких ствари, па му се обесила
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Напред за њим! Ово је највећа, али можда и последња опасност и препона. Ко зна да још ту, иза те јаруге, није каква дивна плодна земља коју је Бог нама наменио. Напред само, јер без жртава нема ничега!
Који су се срећније скотрљали и зауставили где на џбун или дрво, почеше с муком излазити из јаруге. Неко сломио ногу, неко руку, неко разбио главу, па га крв залила по лицу. Како ко, тек нико читав сем вође.
На њему се не опажа никакве промене. Из јаруге избауља онај говорник, а за њим још двојица. Обазреше се око себе, онако нагрђени и крвави, да виде колико их је
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НА ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ Руди хоризонат мистичан и црвен; Крила страшног мрака падају на рâван, На јаруге, врлет и на пут утрвен Куд победни поход прошао је славан.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кола с треском пређоше преко неке јаруге, а доктор се окрете к мени, па ме упита: — Збиља, да ли превијалиште може да западне под ватру?
“ И ми се журимо подстицани нашим старешинама, стрчавајући бесно у дубоке јаруге и пењући се узбрдо задувано. Грање ниских дрвета удара нас по очима, а бодљикаве лозе вију се око наших ногу, док нас
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
учинити веће или мање чудо и покору, зависи углавном од тога да ли покрај његова села стоји мостић од брвана преко јаруге или међународни жељезнички вијадукт: иста мјера сићушне пакости, позлијеђене сујете, увријеђеног ништавила једнако ће
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе. Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка
Ћипико, Иво - Приповетке
А киша једнако пада и отиче низ јаруге. У дријемању од слабости слуша однекуда из друге улице ударање у хармонику, пјевање и цијукање.
Преко поља, код јаруге, обилазећи је, вели му жена: —Кајаћеш се што радиш, вратимо се! Илија не одговори и не пође за њом, већ ћутке
Краков, Станислав - КРИЛА
Батаљон је целога дана остао ту припијен уз падине дубоке јаруге. Покаткад би прснуо шрапнел и откинуо коју грану. Осакаћено лишће би као киша падало по згрченим војницима, а шупље
— У—уп... — лупила би у пусто дно јаруге, и у маховином обраслом камену урезала свежу белу рану. Војници су крпили раскинуте фишеклије, везивали жицама
Страх је био толико јак, да су сви постали јунаци. Одједном испод Чегана проломи се ватрени потоп. Шуме и јаруге оживеше, и стаде нешто кроз њих промицати. Светлуцали су бајонети и шлемови.
Шума се испуни дивљом јеком убијаних и урликом победника. У дну јаруге купили се заробљеници, а иза жбунова непрестано су избијале преплашене, рашчупане прилике, и дигнутих увис руку
Па после носила са четири снажна носиоца спуштају се и пењу уз нагибе, кроз јаруге пуне мочвара, и увек куршуми их прате. А горе се непрестано бије. Горе је граница. Први наслућени комад њине земље.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ова је пољана била поље главне борбе око Шуматовца, јер су Турци са шуматовачке косе куљали у ову пољану, и из јаруге, која ову одваја од косе, излетали при јуришању на шанац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
По занимању командир митраљеског одељења... са станом на Ветренику... седамнаесто брдо одавде... дес-десно од јаруге, чет-врта земуница слева. Тамо...
Застајали смо све чешће. Повремено се чују пуцњи пушака. Некуда десно гађала је једна батерија и јаруге су хучале. На једној страни угледао сам великога гуштера и сагох се да дохватим камен. — Не дирајте га!
Муње су се сустизале, громови се надметали, планине и јаруге су јечале. Пред овом непојамном снагом природе људи су изгледали ситни, а топови, та страшна оруђа, као неке играчке.
Лево од нас хучали су потоци, који су се сливали са планина, кроз јаруге. Још мало па ће почети да свањава. На путу нас је сачекао командант дивизиона, под чију команду потпада сада пета
Долина је била још покривена измаглицом и тешком прашином. Још четврт часа само... Однекуда из јаруге појави се млаз магле, и облизну врхове Доброг Поља. А гребени планински, обасјани зрацима, изгледали су као насмејани..
Ваздух као да се цепа, онда кркља, јаруге јече. У том хаосу малени човек дрхтавом руком покреће микрометар дурбина, устрептао, усплахирен...
Паљба се сад тренутно преноси у позадину непријатеља и гранате засипају путеве, јаруге, кидају телефонске везе и разарају сваки објекат који се могао видети... Челични талас ширио се преко брда и долина.
— А где је гробље наших војника? — Наших? — као да се чуди вођа. — Цела земља. Планине, јаруге, врзине. Где је ко пао, ту је и сахрањен. Кроз неколико векова размилеће се археолози да истражују те гробове.
Наишли смо већ на регион четинара. По томе ценимо да се налазимо на знатној висини. Понеки пут из неке јаруге посукља хладан ваздух. Што се више пењемо, осећамо како ветар све јаче струји.
Ћипико, Иво - Пауци
Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега! И јест засуо; зајазио је путеве, јаруге и ногоступе, преодјенуо и покрио бијелим чистим покривачем куће и главице, и над селом планину ојајио, и све је уоколо
с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре, а газећи по својој ливади, сада блатној и каљавој, помисли како је отраг мало дана била цвјетна и жива, и како
Људи смишљају што да се уради, муче се и натежу да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу. —Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Загледан негде у даљину. Одсутан. Мислим о томе како да дођем до њега. Гледам испресецани предео. Јаруге су се испречиле, изукрштале. Врзине и растиње сваковрсно. Оморина је — слама ми вољу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А тамо далеко је земља наша. Језичак магле подиђе из јаруге и заклони нам видик. Дрвеће тајанствено хучи шапатљивим шумом, док људи ћуте и мисле... Колона се диже.
Стене су почеле прскати. Ваздух се проламао од хуке. Понори су јекнули. Звериње се разбегло, а јаруге се почеле пунити људским лешинама.
смрт! Али, жив се не дам. Извукао сам револвер. У последњем часу сену ми мисао: можда бих у продужетку ове јаруге могао наћи какав излаз. Ободох коња, који је био преморен, и сав изубијан. На крају налазио се сув поток.
И готово заустих... Случајно сам опазио на ивици јаруге пешаке, како су прилегли и пуцају. Они гину, да би се спасли топови, а ми да бежимо!... Никада.
Пешаци су поседали ову страну јаруге и отворили ватру. Возари су брзо запрезали коње и бежали са оно мало топова и кара које смо на рукама пренели.
Трећи топ туче непријатељску пешадију, која се сјурује у јаруге под нашим положајима. Команданти вапију за појачањем.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Раније би често презао од сваког шушња, заобилазио шумарке, јаруге и пуста мјеста, а сад би се само сјетио да припада чети — Јованчетовој чети — и већ би храбро ударио посред најгушће
Пошао је у потрагу на ону страну куд је ишчезао Лазар. Кад је стигао на ивицу дубоке уске јаруге, у почетку није ништа нарочито запазио.
Окретно је прескакала камените кречњачке шкрапе, рупе и пукотине. Тако је стигла и надомак јаруге поточића понорнице кад јој се на неком глатком жбуњу омаче нога и она клизну у дубоку рупу, скривену у густу папрат.
Били су то Јованче и Лазар Мачак. Привучени разговором, они су навиривали с ивице јаруге, а кад препознаше учитељицу и Николу, пришуљаше се још ближе.
Николетина само одмахну руком, стеже пушку и нерадо крену за дјечацима. Тек што стигоше на ивицу јаруге, кад се кроз Гај зачу кршење грана и тутањ нечијих ногу. Николетина брзо скочи за прво дрво и узе пушку „на готовс“.
— Нема, као да је у земљу пропао! — дође одговор са саме ивице јаруге. — На дрвету је. Пази на дрвеће! — викао је неко. — Наћи ћеш на дрвећу печеног јарца!
Кад је Јованче први пут пошао да извиди је ли непријатељ напустио Гај, чуо је разговор и грају војника баш на ивици јаруге и брзо се повукао натраг у пећину. — Још су ту, не можемо изићи. Други пут је, добровољно, пошла у извиђање Луња.
Отпузао је брже излазу не будећи остале, али чим је изишао напоље и попео се до руба јаруге, спазио је на десетак метара испред себе непријатељског стражара. Војник је зијевао и чешао се.
Кад бомбардовање коначно престаде и шума утихну, дјечаци се лагано извукоше из јаруге. До- чека их задимљена шума пуна мириса од сагорјела експлозива и паљевине.