Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— одговори баба. — Једва га памтим. Био је то опак човек! — А где је укопан? — подвикну Ћебо опет. — У Кривој јарузи, под рачвастим брестом... — одговори баба, па опет спусти главу. Веома се замислише Зарожани.
Тумараше 3арожани по тој јарузи, и тумараше, па и ту ништа. Беху већ сустали — спали с ногу. — Стан'те, људи! — викну Пурко — да мало душом данемо!
— Ама, браћо, чусте ли ви добро бабу Мирјану? — упита кмет чисто сумњајући. — Рече ли она баш »у Кривој јарузи под рачвастим брестом«? — Чусмо, брате, као и ти, ето баш тако! — одговорише Ћебо и Мирко углас.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
оне несретне војнике што долазе овамо да виде кућу и фамилију па да се врате, и пошто побију оне јаднике ту у некој јарузи више гробља, они изађу на корзо као да ништа није ни било, шеткају, загледају у прозоре и занимају се са женама.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нек су, вала, и они, нек их носи ђаво! — мрморе по јарузи преморени људи, јер им од штрапаца и напора није више ни до живота, а камоли до тамо не знам какве швапске дивизије
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Слаби вочићи не могу више да вуку и читава ова маса народа заглави се у једној јарузи. Стадосмо и ми. Командант пука, већ озлојеђен, вели: — Народе, куд си навро? — Не питај куда...
Објаснише нам где је пук... доле у јарузи, и код пука се налази командант. Нашли смо га. Био је окружен официрима и баш је тада објашњавао: — Дакле, разумели
Око поноћи опет сам остао као релеј на неком ћувику, а пред зору у једној јарузи. Али међу нама је постојао прећутан договор и, чим неко застане, сјаше с коња, завеже га за дрво или ограду и онда
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Напред само, јер без жртава нема ничега! — Тако изговори онај говорник и коракну два корака напред, те га нестаде у јарузи. За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви.
Неће да пазе, но ће тако негде да истреште очи у јарузи.” Узме дете дрво у руке, а она би, грешница, на то прогунђала: „Падне с дрветом, па, како је дрво шиљато, истера очи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се згрчио нешто од кише, која непрекидно пада, а нешто и зато да би се боље заклонио иза каквог дрвета или у каквој јарузи. Наједанпут нешто зашушта кроз грање, и силно удари у земљу.
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - У зору је опет грмело, тутњало. Опет се нешто код ровова догађало. У јарузи су војници избуђени и све је било спремно. Они су седели влажног одела од јутарње росе и напрегнуто слушали.
Мајор је брисао зној са чела. Са фијуком прелетаху преко њих топовска зрна и срдито прскаху по јарузи. Усред камењара било је мало гумасто дрво. Мајор стаде у његову сенку, обриса зној са чела, и извади дуван.
Мртве су склањали у страну. Њих је свештеник опевао по списку, седећи у шатору, а копали су их по јарузи, по падинама, или су уопште ма где у шуми.
Зар не видиш чичу како се променио? А кроз очи Душкове као да пролазе слуђене слике јуриша и клања. У јарузи газе сада мочвар, и вода клокоће под ногама, Звизне и овде покоји залутали куршум. Примичу се све ближе.
копали у ноћи јаму за угљенисане кости, и погребно звонили ашовима, Казимира су спуштали везаног под стражом доле ка јарузи. Борове шуме се црнеле на месечини. На рововима су клепетали митраљези, и њина зрна су тужно јаукала у светлој ноћи.
Стрељали су Казимира. Када су у дубокој јарузи запраштале пушке, студент судија чупао је ретку коврџасту браду, и очајно ридао у празној колиби: — Зашто, зашто су
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Двојица се дигоше. Магла се наново навуче и у овој шумовитој јарузи као да нас поклопи тама. Иако је било свеже, зној је капао са мога чела. Скидох шлем.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
узорни живот сместа буде награђен овде на земљи, за зликовца је мач, птице грабљивице да му развлаче дроб док лежи у јарузи, сам, распорен, беспомоћан у гњилој трулежи и смраду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Непријатељски се коњаници узмуваше. Неки окренуше коње налево-круг, и у трку побегоше ка јарузи, кроз коју су се невиђено пробили у нашу позадину.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
букве гвоздене клинце да се лакше може попети горе, у широку крошњу, а једног дана изгубио се некуд према стеновитој јарузи кроз коју је роморио таман поточић. Сатима се није враћао. — Куд ли се изгуби Мачак?
Зато он само слеже раменима и пристаде: — Па добро, иди. Него... а шта се оно прича о дрекавцу у овој јарузи? Да се он можда не крије баш у овој пећини. Мачак одједном поблиједи и устаде.
— викну старац. Девојчица се за десетак минута створи поред патроле. — Гдје су? — упита старац. — Ено их у јарузи, праве нешто. Партизани се тако изненада сјурише у јаругу до непознатих људи да ови немадоше кад ни да скоче на ноге.