Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања, Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ово православље централнога типа стоји у јасној супротности са динарским, догматским такође византијским православљем, које је измењено нарочито под утицајем народног
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци — И тону у јасној ноћи...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 176. Три су јеле според расле На ведрој - ведрој ноћи На јасној месечини. Питале су једна другу, Шта би која најволела. Најстарија говорила: “Ја би’ чоју најволела“.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања Ту нађем Самоћу у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном.
риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико ситно хоре се њихови звуци, И тону у јасној ноћи...
Ћипико, Иво - Приповетке
допире и испуњава свјежину јарким дахом живота: и поточине, и драге, и гудуре прекоморских брдина што се одбљескују у јасној модрушастој боји.. . У дну доље туцају рибе, увијек гладне— јагме се, а он не хаје — сит је!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мирније и сасвим објективно, са подацима о лексиколошкој и синтактичкој структури језика ове епохе, говорити о ипак јасној тенденцији развоја књижевног језика предбранковског времена у правцу народног, као што ће се видети и у коликој мери и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
има тобож још шта да понесе, једнако чекајући као на то његово решење, да и он с њима оде, не остаје сам, у сигурној, јасној смрти. А да му каже? Ко сме да му каже?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци И тону у јасној ноћи...
И хладни вâли га крепе. Па затим караван скупља и жури свештеној Меки И с њиме ишчезне тихо, при јасној звонаца звеки, У мору пешчане степе...
Небом се осуше звезде. Далеко, у самоћи, Тајни се стрже усклик по јасној, звезданој ноћи И као силовит акорд потону у тихо вече, А палма шумори чудно, и река сањиво тече.