Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Старци, жене, деца — из такога се друштва састојао наш табор, који се и на најмањи шум, као јато дивљих тица, дизао да прне. Једно вече се издалека чула рика топова.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Упази га јато незлобивих голубова, долети к њему, опколи гга и пријатно гледајући на њем запита га: каквога је рода и племена, и на
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Под пламеним небом на обали Рајне кише су појеле гробље до костију. На Александер плацу јато врана гости се на руском официру. А Грк из Турске у Сибиру сања да коприву нађе у тањиру.
Више данас кошта једно јаје, него јуче јато кокошака! да сам јуче имао милион, белела би ми се река од гусака! А данас ми се, за тај исти милион, не би на
ВЕСТ Преко љубичастог поља, у касну јесен, брзо и шумно, прелете јато врабаца из букве у храст. ВИДИК У СЛУТЊИ Да ли је видљиво маска невидљивог, познато магла око непознатог - тешко
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се модро јато галебова; Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова.
Да спојим извор и ушће! Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Тако селица јато гладно, Све море прешавши зрачио, Падне по трњу: за њим хладно, А пред њим немо и мрачно.
И скакаваца мину јато... С топола јастреб млади Баци у сунчев сјај и злато Свој крик вечите глади. СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана,
По стрејама по ваздан чучи Голубље јато, док не цркне; Прљава вода одсвуд хучи, И већ од подне тихо мркне. Окна се гасе; и ноћ зија Језива.
Недалеко од њега у један грм паде јато црних косова. Изнад њега у великом сунцу пролети бело јато голубова. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ Отуривши своје огромно камено
Недалеко од њега у један грм паде јато црних косова. Изнад њега у великом сунцу пролети бело јато голубова. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ Отуривши своје огромно камено рало, исправи се Адам.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— нико нам ништа не умједе казати. — Отишли су преко Јаруге! — викну гомила, и све наже, као јато чворака, натраг. — Овуда! Овуда ћемо га пресрести! Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плоче.
Африка
Чудо је настало кад нам је допловило читаво јато малих пирога са деранима од четрнаест до шеснаест година, аполонски грађеним, лепих, широко отворених очију.
Само сам прешао преко мале траве, да бих скратио стазу шетајући, кад ми читаво јато неких инсеката улете под ногавице и стаде уједати по ногама, нагло, љутито, болно, скоро као осице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Напротив, Трифун их је гледао, како весело вире, из сламе, из кола, као неко јато пачића и гушчића. Било им је речено да ће путовати по води, по Бегеју, а то је за ту децу било нешто ново, као за
То су, каже, природне потребе, а францески философи нас уче да их се не треба стидети. Госпоже и госпожице, као неко јато, разбежаше се, уз цику.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Велико јато врана мора да је пролетело однекуда, јер њихово грактање испуни ноћ и поче да се диже у висине. И тек што је, онако
кроз зубе, са погледом љубазним, мало сетним, изгубљеним негде, изнад града, изнад црквених кула, око којих се витлало јато голубова: „Господине Исаковичу, честитам, особито на оружју – а и фураж је добар. Све казне опроштене за ноћас...
у блатишту, препуном комараца, а дању потпуна тишина у травуљинама, над којима се тек ретко видео по који јастреб или јато врабаца. Да нису падале бомбе, Исаковичеви војници заборавили би били где су, мислећи да вежбају под Варадином.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
дворе продре, за човека који мрзи и воду зато што жубори иза туђега плота, и земљу, јер рађа и код другога, и селица јато које на туђу кулу слеће.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Могуће је осетити ветар на лицу и суви, клепетави замах њихових крила. Попут јата риба, попут сенки које то јато оставља на песковитом дну, мале сиве мрље долећу носећи са собом талас мириса старе пијаце; мирис осушеног сена, мирис
То је укус размрвљеног стакла и поломљених огледала. И њих старац храни житом. Са брда изнад града долеће треће јато. Оно мирише на мемлу хладовитих дворишта и на воду у којој има железа. Њих старац храни зрнима кукуруза.
начин на који су стигле, птице једним покретом крила, по неком прећутном птичијем договору, крећу натраг — свако јато своме правцу, свака птица своме јату. Старац не гледа за њима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Стојећи тако, одједном, не знам како, ни откуд, обрете ми се у руци погача, и у исти мах долетје од њекуд силно јато тица, све њекаквијех лијепих, шаренијех, па све цвркућу и скакућу око мене.
Милићевић, Вук - Беспуће
А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице. Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни снијег, једини живот што се јавља.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
С коња сјаа — шкрипе врата — Помоз' Боже, ето злата! (1843, 25. дек.) МОЛИТВА Месец јасни, звезда јато, И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти
Тек главате што нестаде куге, Али учас ето тице друге, Једна — друга — баш читаво јато, Али јато, брате, умиљато, Све славуји са Дрине и Саве, Са Неретве воде и Мораве, И са Крке, Лима и Цетиње, И са
Тек главате што нестаде куге, Али учас ето тице друге, Једна — друга — баш читаво јато, Али јато, брате, умиљато, Све славуји са Дрине и Саве, Са Неретве воде и Мораве, И са Крке, Лима и Цетиње, И са мора, оне
Кад је пошô, драги рекô: „Кад се врне бело јато, Ето мене назад, злато!“ И назад се јато вије, Ал' међ њима драгог није.
Кад је пошô, драги рекô: „Кад се врне бело јато, Ето мене назад, злато!“ И назад се јато вије, Ал' међ њима драгог није. Пита мома бело јато: „Куд се деде моје злато?
“ И назад се јато вије, Ал' међ њима драгог није. Пита мома бело јато: „Куд се деде моје злато?“ Бело јато говорило: „Твоје злато некад било?
“ И назад се јато вије, Ал' међ њима драгог није. Пита мома бело јато: „Куд се деде моје злато?“ Бело јато говорило: „Твоје злато некад било? Не надај се њему млада: Друга њега грли сада!
Лати мача, ох, погледај, брато, Соко муну у врапчије јато: Лете чалме, а лете и ћурци, Лете главе, лете с коња Турци, Кад мач севне, већ и Туре зевне — Амо, Србе, да ти
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ничу тако забране са свих страна, јато љутитих гусака, хоће и да ударе. — Добићеш ти, мали, по глави, па ће те проћи твоје будалаштине. Како проћи!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Небо је сиво, тмуро. Брда и брегови црне се и непомично оцртавају. Цела је земља влажна и мрка. Покаткад пролети јато гавранова, али не гракће, већ само шушти и брзо се изгуби у мрку даљину и маглу. А магла се полако и развлачећи диже...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
СИНОЋ (Одломак) Синоћ, Дико, жељо жива, синоћке те очекива'! Силних жеља полетело јато да с висине изгледује злато, о небо се жеље приковале, место звезда на мене су сјале, а највећом од тих жеља
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Арсеније ИИИ Чарнојевић, у Писму од 29. октобра 1705, руском посланику у Бечу І Јаблан-пера, рит до рита. Јато врана са ракита. У зев Куће рашчлањене маховина с црепа блене. Тмурно тоне придев зиме у окрњак месечине.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Уздај се у нас!“ — врапци ће нато, па на пут крену читаво јато. Ту ти је војска врабаца била, заклони сунце милион крила, читавом земљом друштво се просу да сакупља зрње за
И како иду, од прве стопе, нестају брзо, просто се топе. Зачућен газда прогунђа нато: „Истопи магла гусака јато!“ Касније газда у гневу љутом, по густој магли шибао прутом: „Ни од кога ја се варати не дам, врати ми, магло,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Зашто би било боље да идете? Можете и остати ако вам је пријатно. Сагрера ће се одмах вратити. И јато младежи нестаде грајећи. Стрме улице су одјекивале од њихових гласова и обуће.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Безмесна искушења: сочиво као јато скакаваца, цвекла пада на теме, патлиџани ударају по образима, бамија, кромпир, спанаћ, зеља, роткве, ротквице
Она ми приказује јутро иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију хладну из бунара на врхунцу светског доба настаје
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Призор је упечатљив и мучан. Леже трупине људи непомично као оборене кладе, док из оближњег жбуна прхну весело јато врабаца. Батерија застаде. Зачу се оштра команда: — Батерија... спремна за паљбу! Низ кичму проструја хладан жмарац.
И опет иду сигурно и смело... Изгубише се иза врха. — У стрелце! — командовали су командири чета. Као кад прхне јато, расу се она гомила, уз клопарање фишеклија, и зауставише се испод врха. Погледају војници лево и десно.
као да се утиша и у даљини свитнуше шрапнели. Колона тренутно застаде, затим се узмуваше, и, као када међу јато птица упадне кобац, војници се распршташе на све стране.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 37. Код попова двора Гувно преровљено, Златом поплетено; На гувну је рпа, Рпа од бисера, И по рпи пало Јато голубова; Сви голуби гучу, Голубица не ће. Питао је голуб Своје голубице: “Ој тако ти Бога, Моја голубице!
Што ја с тобом гучем, А ти са мном не ћеш?“ Говори голубу Своме голубица: “Ти си залетео У то туђе јато, За то је не гучем.“ 38.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Фирмамент сијну ко да пламти злато, Пустиња свану од светлости неке — И, гле, под небом лети дечје јато Из отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на њих
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У СВАНУЋЕ Сву ноћ је мрак чекô одушку Сабијен у котлину као у пушку Да се, с освитом јесењег дана, Распрсне у јато крилатих врана.
” За човека Она је што и завичај за одсељено јато. А шта нас то прелепо у природи чека? Магла, и киша, и, изнад свега, блато!
Седамнаесто столеће. (Или дванаесто: хитнут високо, камен подбаци!) Над реком, у клинастом поретку, јато пролеће, У углу неба скупљају се облаци, И човек, загледан у даљине, поља и шуме Све види, а ништа не разуме.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
веселу песму раздраганих гнезда Док шушти топола и мирише липа И радосно небо месечину сипа, Тајанствено рађа ново јато звезда...
опет закрвави; Ја бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда, и на вјеки века!
Час неосетно, тихо струји Ко један трепет тужних жица, Час страховито кобно хуји Ко јато црних злослутница. Ко тужи тако? Живи људи? Ил̓ моја љубав, јади стари? Ил̓ туђе наде, туђе жуди?
Такав лежи Христос, сред пустога храма. И док неосетно, свуда пада тама, И јато се ноћних птица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ВУКОТА Што грајете, који су ви јади, а ево сте гори него ђеца! ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Полеће ни јато јаребицах, и свакоју живу ухватисмо. Стога граја стаде међу нама.
СВАТ ТУРЧИН Држ, Алија, курвино копиле, Котарке се младе разбјежаше! Срамота је сивоме соколу ћерат дуго јато јаребицах, па за себе не уловит меса. Удри, Тале, твојом дреновачом, под ном пучу ребра кâ ораси!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Треба нам лећи, снови моји стари. НЕИЗБЕЖНОСТ Над главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму растанака Преко шума, ливада и вóда, Пред крилима свеобимног мрака. Вече; замор...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Црн, округао облак летијаше од сјевера; за њим погна се други, па још их неколико читаво јато, као да се поћера дигла за онијем првијем.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Зној) 43 — Они прели, они ткали; они ваздан, јадни, голи? (Прсти на руци) 44 — Пролеће јато голубова златнијех кљунова, дрвених репова?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Вели му краљ: „Како ти може бити корист кад ти се толико шенице прометну?” Чобан му одговори: „Јере налеће једно јато чела, па све притиште оне букве и јеле, ни се виђе гране ни коријена.
Један пут кад су седили пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове рече мужу: „Види, човече, како онај ждрал
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
мајем опколила и стегла стари камени зид, годинама изрошављен и изглодан, који уморно мили око манастира и конака. Јато питомих голубова прхну иза зидова увис, прошара небо расечено крстом и улубљено оловним клобуком кубета, па косо опет
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Уз помоћ суседа и секире он се проби унутра и стаде као укопан, а крај нега протрча шарено јато деце, цичећи. Татага је била последња. 3апрепашћени, нису се ни макли да је зауставе.
Тек на мразној, снежној стази она застаде и плесну дланом о длан. Наједном, као на договорени знак, малено јато поче да се пење увис.
Девојчичин отац потрча да бар једно од њих ухвати, али шарено јато већ је лепршало изнад крова, смејући се. А онда, као крилата, полете и Татага и, док су суседи три корака направили,
снег на земљи сјајан и шкрипав, на западном рубу неба, изнад саме Татагине куће, деца из Татагине улице виђају збијено јато разнобојних звезда и једну крупнију како се пење увис. Тако знају да то Татага са својом децом не престаје да бежи.
Шта је ово? Низ сребрне нити месечине спуштало се на ливаду јато звезда, од чијег сјаја ливада постаде још плавља. Ко би рекао да су звезде тако немирне?
Никада задобити Сребрну ружу! — Па, и нећеш! будеш ли седео и плакао, заиста нећеш! — Из воде је искакало малено јато риба, и смејало му се. Затим се једна риба издвоји, доплива до дечака и рече: — Пењи ми се на леђа!
— Добар дан и добро нам дошао! — узвикну јато тек рођених риба и попе му се на леђа. — Јесмо ли тешке? — Па, наравно! — осмехну им се, мада нису биле теже од пене.
Река се, наједном, раствори и он излете, а за њим излете читаво јато рибица претворених у водене цветове. Све до сутона лепршали су водени цветови над притихлим водама реке занемеле од
— Можда ти и ниси галеб! — А шта би друго био? — бранила га је мајка. Трећи син је ћутао. Али, кад га, једнога дана јато младих галебова нападе да узалуд једе храну, он се усправи и рече: — Видећемо да ли је тако! Мајка од среће занеме.
— И полетећу! И уловићу! — прасну најмлађи брат. — И бићу боли летач од свих вас! Читаво јато се насмеја. Најстарији брат покуша да га натера да понови своје речи, али малишан је ћутао тврђе од стене.
је галебић пратио његов блистави ход, а десете је раширио крила и полетео у небо, у сусрет Сунцу које се баш рађало. Јато је једва сопственим очима могло да поверује. Зар тај кржљавко лети?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме. Пред вртовима океан се пружа; Разлеће се модро јато голубова; У бокору мртвих, доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова.
Дирнуо пехар нисам. В. Илић ЛВИИИ СОК У широком хладу палмине лепезе Лежи лепа Наксис. Подне је врх Нила. Јато ласта негде преврће и везе; И ваздухом топлим разлеће се свила.
обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране његовој души; Он чује потмули ропот Јегејског сињега мора, И види галеба јато што над њим се кликтањем кружи.
опет закрвави; Ја бих да ми Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од једном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда и на вјеки вјека!
Такав лежи Христос сред пустога храма. И док, постепено, свуда пада тама, И јато се ноћних тица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно
врели дах ноћи што ме тебе сећа, У мојој се души шумно дижу с нова Некадање жуди; и кличући гласно, К'о весело јато белих голубова, Полећу у небо звездано и јасно, И тамо се губе. Ноћ пролази мирно.
И док ми над главом свиће зора нова, И звездано небо почиње да плави, Враћа ми се јато белих голубова, Клонуло од бола, и крила крвави', И ту покрај мене умирући цвили.
с ињем једне студи, Да нешто младо, наивно и зрачно У мени - опкољено у дну груди Од ја безбројних, црних као мрачно Јато које се низ литицу суља ................................ Зајеца тихо, тешко, к'о сироче.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Постепено ћу вас упознати са свим тим звездама, а данас ћу вам растумачити звездано јато небеских кола“. Пошто је своје младе ученике упознао са овим звезданим јатом, одвојио их је у две подједнаке
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Над нашим главама, у тај мах, прелетало је густо јато гавранова, као с неба пуштена црна застава коју ветар гони стално у једном правцу. 1916.
И ја сам осећао, ја сам гледао, ја сам лепо видео: како та недеља, како тај светли и свечани празник, као јато ластавица, у најфинијој лакоћи грације, мазно, радосно, лако, трепери у оном божанском зраку пуном тајнога чара, пуном
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју... По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Вели му краљ: — Како ти може бити корист кад ти се толико шенице прометну? Чобан му одговори: — Јере налеће једно јато чела, па све притиште оне букве и јеле, ни се виђе гране ни коријена.
Једанпут, кад су седели пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове, рече мужу: — Види, човече, како онај
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Али и с њом мати. Срећни смо сви. Њу игра одне. Ал' се слатко смеје! Више моје главе кликће чудно јато: “Беше тако срећна, умрла је зато.” И то је било. Испричах све Једном чичици: очи му сиве.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
”Шепавим паткама” је требало помоћи подучавањем. Временом сам постао прави експерт у томе и око мене се окупило јато ”шепавих патки”, које су ми нудиле добру награду за своје брзо оздрављење.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Отац стари, месец бледи Кроз облаке доле гледи, Гледајући кроз облаке Сребрне нам шаље зраке. Дечица му звезда јато: Он је сребро, оне злато: Он сребрним сјаје красом, Деца златним звоне гласом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
крајевима ватре предмети који не светле Нити се нечим другим одликују трају у туђем времену Птица која сама чини јато из ње излеће Узмите шаку свежег пепела или било чега што је прошло и видећете да је то још увек ватра или да то може
Петровић, Растко - АФРИКА
Чудо је настало кад нам је допловило читаво јато малих пирога са деранима од четрнаест до шеснаест година, аполонски грађеним, лепих, широко отворених очију.
Само сам прешао преко мале траве, да бих скратио стазу шетајући, кад ми читаво јато неких инсеката улете под ногавице и стаде уједати по ногама, нагло, љутито, болно, скоро као осице.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
би згрешили, Са смелом руком кад би дрзнули Потрести престо бога јединог, Па кад би творац гневом плануо, Шиљући јато звезда репатих, Да азур плави свода небеског Унакрст рију, руше стубове, На којима се држе планине, Што биљем
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моловô бих слике ведре, Све што оку вашем прија; Месечина како ј’ мека, — Како звезда јато сија. Како лепо зора руди; — Како с’ дивно сунце рађа; — А на мора мирних груди Како сретно плови лађа.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да у тазбини помоћ запросим, Да неверницима стазу разорим, По којој ће нам тужне синове У поганичко јато мамити — А спасење је књига — то сам искао — И добили смо слова, штампару, Да православне књиге штампамо, Да их
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ала је ужасно с другим једнак бити! Крик један, пун страсти, зачу се у ноћи. То вран један крикну. Јато за њим грну. А он је кликтао, свестан своје моћи, И водио циљу браћу своју црну. Ћутећи су вране летеле у ноћи.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
СУТОН Крила ли то? Ненадно махну на таму. Или црвено јато потону за брег? Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон.
Ћипико, Иво - Пауци
Дани све краћи, а вјетрови јачи. Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са сурих гора магла стиже, Мрачан, јесењи дан је то, Јато се врана с криком диже У опустели, тихи дô А суро небо сузе лије, Досадно, мирно тече дан...
обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране његовој души, Он чује потмули ропот Јегејског сињега мора, И види галеба јато што над њим с кликтањем кружи.
Шумори висока трска, кад вихар весело стиже, А над пространим ритом јато се вивака диже... Тамо Бен-Касим често по ваздан усамљен ради, Он сече високу Трску И од ње чибуке гради, Са танким и
Управо, Амор и Кића Гађаху пастирку малу уместо шарених тића, А тицâ за јатом јато над њима весело стиже, Од смеха, цвркута, трке граја се у небо диже. „А, чекај!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свакоме посматрачу неба упада у очи јато Великога Медведа, јер су његове звезде подједнако јасне и надкриљују својим сјајем ову своју околину.
Још је сјајније јато Ориона, а врло је карактеристично и јато Плејада, звезда збијених у густу гомилу. Ко се у та јата једанпут пажљиво
Још је сјајније јато Ориона, а врло је карактеристично и јато Плејада, звезда збијених у густу гомилу. Ко се у та јата једанпут пажљиво загледао, никада их не заборавља, и увек ће
веома рано опазили да, сем оних звезда које су они груписали у јата, има и таквих које се не даду уврстити ни у које јато, јер се померају од јата до јата.
Па ипак нам њихов скуп изгледа тако правилан. То је зато што Сатурн држи то своје јато својом привлачном снагом у добром реду.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
МОЛИТВА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Месец јасни, звезда јато И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шрапнели су се распрскавали дужином целе колоне и сва четири ескадрона распршташе се као јато врабаца. За њима је остајао облак прашине. Један наш авион је кружио над нама и непријатељским положајима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Над пољем макова, све докле је око допирало, лебдело је и играло се читаво јато мајушне, насмејане деце. Како им је смех звонио! Како су, као да је зачикују, кружила око женине главе!
Па и сама улица, сам град почео да се мења. Наместо башти и кућерака шикнуло у небо јато кула начињених од бетона и стакла.
Поче се спремати свадба на дну мора. Очисти бодље морска јежица, углача крљушт јато риба, наоштри клешта јастог, али Белутак не промени одело, нити отвори уста. — Није ти забаван нови муж!
— с негодовањем уђе у љуштуру Рак-пустињак. Шта има он с тим шља— мом унаоколо! Поче весеље! Како је немирно кружило јато риба! Лелујала се морска саса. Откидао комаде печења јастог и делио их веселом друштву.
»Успавао се старац!« помислили су прво сељаци и погледали пут мочваре над којом је немирно кружило јато птица. »Одзвониће увече.« Али, звоно је и увече ћутало.
Мало их је узнемирило јато птица које је кружило над мочваром, кад један младић рече: — Сада ћемо бар слободно моћи да ловимо!
Протрчаше кроз њу јелени и кошуте, настани се у крошњама шарено јато птица, али некадашњи дечак са Пешчаре још увек је стајао крај свог бунара, гледао у њега, а на ветру му се лепршала
Како не схватају небеске лепотице да бити заљубљен у цело Звездано јато није ништа мања мука но бити у рату с читавим светом?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ту бујна башта је нека Где трепти месеца сјај, Ту верну сестрицу чека Цвет лотов у загрљај. На звезда јато се сјајно Смешка љубица цвет; А руже шапућу тајно Мирисних бајака сплет. Газела прислушкује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Не раниш ли у себе сокола? Пролећеше јато голубова и пред њима тица головране, проведоше бијела лабуда и пронеше под крилима благо.
верна слуга био, одјако си богом побратиме, немој будит господара мога; јер сам, јадна, зао санак вид'ла: гди полети јато голубова, и пред њима два сокола сива, испред нашег двора господскога; одлетише на Косово равно и падоше међ' Муратов
Још не бјеше рањен јунак ове р'јечи изговорио, небог рањен јунак, око себе угледао често јато клет'јех Турци; на прешу ти стануо слузи својој говорити Угрин, добар јунак: „Узми, слуго, моја слуго, ту Јанкову
Оде пјеват дели-Радивоје: „Бог т̓ убио, горо Романијо! Не раниш ли у себе сокола? Пролећеше јато голубова и пред њима тица головране, проведоше бијела лабуда и пронеше под крилима благо“.
Цара бана Михаила жива га су уфатили — овде је сувишно га, као и у следећем стиху. Око себе угледао често јато клет’јех Турци, тј. угледао око себе густу гомилу клетих Турака. Бјегу ми ти бјегаше, тј. бежаше.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
То се исто поновило и с осталим именима, али само без врабаца, јер је оно јато већ одавна било у неком кукурузишту. А кад су најзад сва имена била прочитана и запамћена, Лијан забаци на леђа кожни