Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ћир Трпко сав претрну, па држ' за прозор да притвори. — Идите, молим вас! Ноћ је! Неко Виче! — Ама оно јаукну неко! — рећи ће полако Тиосав токорсе и он уплашено. — Да не погибе ко?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чак и оно најмлађе, тек одбијено од сисе, у колевци, у кући – које је дотле сисало палац на нози – јаукну, кад чу општу дреку. Жалости људске, тако, почињу, рано.
Сећао се како она врисну, како потрча за њим, како га је загрлила, а како одмах затим јаукну. Задржа га, као да је нека тичурина полетела на њега, којој је спустио руку у гнездо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Бичеви заошинуше. Неко јаукну... Коњи издужили вратове, очајно се одупиру, а возари полегали и бију мамузама, да већ и крв цури из коњских трбуха.
Лево неко јаукну. Осматрач друге батерије стрмоглавце паде са дрвета, а поручник Добросав раскречио ноге на насипу и командује из свег
Засу нас шрапнел од оног брдског топа, неко јаукну. Видимо како војници првога топа извлаче помоћника нишанџије, ставише га у шаторско крило и брзо стрчаше с њим у
а непријатељ .нас гађа, сада нишани, само што није опалио, ах, боже... још неколико корака... неко јаукну, али ми се тада сручисмо на гомилу иза топа и каре. И прва мисао је била: жив сам, жив...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе, Љубица стајаше на вратима учионице
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Пекар јаукну кад виде да је, најзад, сав обрастао у перје, да су му из прстију израсла велика брчна пера и да су му се руке претвори
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Рањеник задрхта и јаукну. Видар то учини неколико пута засопке. Свакога пута рањеник је гласно јекнуо. Сердар и Ивана тјешаху га и тепаху му
„Тата, тата!“ „А, урте соколови!“ гракну он што је икад боље могао, а знамо већ како је могао да виче. Рањеник јаукну. „Тата мој, нека!“ викну дјевојка и потрча к њему.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мишу! — стресе се и изјури напоље. У густој тмини подрума дубоко јаукну празна каца, јаукну човек с ножем заривеним у прса, први пут у слабине, осетио је То по брзом и меком улетању ножа,
Мишу! — стресе се и изјури напоље. У густој тмини подрума дубоко јаукну празна каца, јаукну човек с ножем заривеним у прса, први пут у слабине, осетио је То по брзом и меком улетању ножа, други пут је зарио у
Узми прво! Покупи све, метни у недра...“ Ђорђе хроптаво јаукну, прући се на земљу и зари лице у грудве земље. Сенка се одмакла од њега. Био је на сунцу.
Хоће ли нешто остати од овога?... ...Симку од његове свирке још јаче рана заболе, јаукну: — Затвори прозор! — Не бих могла да живим са сељацима — рече бабица Роза. Седи на кревету наслоњена на колевку.
Желео сам да умре, ја, загуши га врело и дуго руцање и он испусти лампу. Сенке цикнуше задављене мраком. Адам танко јаукну. Ђорђе му обгрли ноге и прислони лице уз стомак. — Нећу више ноћу да те откривам. Никад више, сине. Ти си мој син.
„Па немој да ми купиш, молим те, немој.“ Целу ћу Паланку да ти купим кад оздравиш. Не узимај ми га, боже, изнемогло јаукну. „Шта да радим с овим чудом у кући?“ подизао је песницу. „Изјешћеш га злобама.“ Мајка те бранила, а ја...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дете се, наочиглед свих, топило, нестајало. Шта сада? — Немоћне су ту моје траве, моје речи — јаукну у себи Златуусти. — Можда би Звездан помогао?
Иза завесе, високо у небу пловио је Месец. — Где да га тражим, Месече? — јаукну лепотица, али Месец није знао. Можда облаци знају, напомену јој, свуда путују, свуд завирују...
— Резбар мора да се навикне на посекотине! — рече кратко. — Ти гледај свој посао! — Који резбар? — мајка пригушено јаукну. — Како ћеш бити резбар без десне руке? — Имам леву!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да пред њим стоји неко који за себе не би могао баш рећи да је млад, па му срце стеже неки узан обруч и у њему нешто јаукну: јао, јао, те се брже уклони као поражен оним што је угледао.
тог ужасног пљуска ни један једини човек не застаде, ни један једини војник не уплаши се, ни један једини рањеник не јаукну.
Ћипико, Иво - Приповетке
Момче јаукну, затетура и паде на земљу... Гомила бесни, дивље навали на њ, бије га дебелим благословеним свећама и ногама гази по
Краков, Станислав - КРИЛА
Уморни су војници, али би ипак радије напред, јер је овако некако неугодно, тешко. Куршуми су све чешћи.. Опет јаукну неко. Само да се већ једном дође. А зато сад стоје овде? Војници гунђају.
Он се трже, скочи, одлете му комад одела и коже, кад нешто страшно пуче и он јаукну свом снагом свог младог гласа. Сруши се као пресечено дебло и груну те лом у мрежу од жица.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
као гром турски плотун на тридесет корачаји пред нама. Куршуми запишташе косећи грање и лишће, неко улево од мене јаукну, ми скресасмо пушке, дим као густа магла напуни шуму (јер се из: склопљена зеленог густиша тешко разилазио), а ми се у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Команданти су отишли некуд. Кад су се вратили, наредили су да кренемо. Осећао сам дах борбе. Неко јаукну. „Ћут!“ — викну други и онај замуче. Али жестина удара као да малаксава. На истоку је зарудела зора.
Његово лице се грчевито скупи, и кроз стиснуте зубе гласно јаукну. Одмаче се и налакћен на ивицу рова обухвати главу. — Сиромах! — процеди.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Вујо јаукну и изнемогло паде. — Идеш ли, роде? — викао је Реља поиздалека. — Идем, идем — чинило се старцу да чује дјетињи глас.
Био је бос и скоро го. Прибра сву снагу и, посрћући преко сметова, потрча натраг. — Вујо! — очајно, силно јаукну и паде крај малог, с кога бијаху вјетрови снијег разнијели.
— Ми, стари, не можемо ништа. Закон те гони; ми те не гонимо. — Какав је то закон?! — јаукну Мијо и свали се на земљу. — Пустите ме да се пошљедњи пут исплачем на својој земљи. Земљо моја, мајко моја...
— Симендашу! Пострагијо стара! — чу се громовита гласина оца Сопроније. — О, мајко моја! О, свети мој оче! — јаукну од радости Симеун, удари главом о олтар, паде, и једва се диже, па се изгуби у мраку.
— Гони, Мићане, поплаћасмо главама на правди Бога! — јаукну Партенија. — Ја мислио 'нако мало... а он сад почô озбиља. Да будале, Боже мој!... Гони, Мићане!
“ „О, да добре царевине, милостиви Боже!“ — занесô се ја и лијепо јаукну' од некакве силне милине, а жена и дјеца од велике радости зајецаше. „Гони, брате, љубим ти стопе твоје, гони!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пропе се на једно окно, а кмету буктињу даде, Ал' отуд нагло се сроза и доле пред кмета паде. „Тамо некога има!“ јаукну са притворном стравом, „Но није никако клисар, ал ту је клисарка главом.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Зар не видиш? — Мрави — не поверова им дечак: другачије су мрави у чаробној кутији изгледали, нису гризли. Јаукну дечак од бола и од гнева. Поче да гази по мравињаку. Расу се мравињак као шачица песка.
Шта сада? Вода стигла до колена. Не зауставља се. Већ му леденом руком појас стегла. — Стани, водо! Шта хоћеш? — јаукну Ведран, али се вода с хиљаду малих уста кикоће, прети, подсећа: — Јеси ли заборавио како си у очи извора труње бацао?
— рече неко. Руља гонилаца се заустави. Високо горе, у ваздуху, заустави се и метла. — Па шта да радимо? — јаукну једна бакица. — Угушићемо се од ђубрета, ако умакне! Зар не видите да једино она чисти ту где све остало отказује.
— Ој, ој, што је тврда! — јаукну мишић поломивши предњи зуб. — Није ни за шта! — закључи када при другом загризају поломи и други зуб.