Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Као: да није била права Српкиња, да није у петак постила а о Ускрсу да је друкче шарала јаја него остале сељанке... А то је у оно време било све подозриво.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зато изберу један велик храст на којего гранами орао начини себи гњиздо, гди снесе јаја и излеже пилиће. Лисица, при корену у шупљини истога древа, начини себи од лишћа постељу, и, трудна будући, ту окоти
— „То је у нашем закону допуштено, |— одговори ови — „и из тога се нашим домаћином млога јаја легу.“ „Хо, не могу се ја овде с тобом ваздан инатити, јер сам ја гладан”, каже му мачак, удави га и изе.
Треће кажу да имаду и осим тога доста посла на глави гњизда себи правећи, јаја носећи и пилиће излежујући и хранећи, и да им није до копања и чеппкања.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Више је превезла дрвена кашика, него корабља! ЗДРАВИЦА Дабогда ти догодине била зрна пасуља велика ко јаја, јаја ко тикве, тикве ко планине!
Више је превезла дрвена кашика, него корабља! ЗДРАВИЦА Дабогда ти догодине била зрна пасуља велика ко јаја, јаја ко тикве, тикве ко планине!
У све шавове, порубе, рупе, све до најдаљих положаја, где маршали развију трупе, Ту и ваши положе јаја! У казанима, код Текериша, у доба јесење, мркло и глуво, кувају се купус и киша, кува вашљиво војничко руво!
Боса домаћица у кујни вари млеко, пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у тигањ радост сецкања лука, радост мирисања, радост
Боса домаћица у кујни вари млеко, пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у тигањ радост сецкања лука, радост мирисања, радост удисања, звецкања, сипања зејтина,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
уша! — Та макни се сад ћу те овим коцем! — цикну на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима! — Па и он достиже и заокупи назимад, бацивши се за њима коцем, те умало не преби једно.
које се, као што сам могао дознати, налазе сад у некој сарачани учитељевој, и у њима држи он — учитељ — што се тиче, јаја и мекиње; а за све то молим, на прилику, власт ту да учитеља Грујицу подвргне казни по закону.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Његова стара крв загревала је јаја под њим, у којима су се полако зачињала три црна живота. Двестагодишњи гавран сву ноћ снева мутни сан о нечем што је
Државни буџет без покрића. Савршен тријумф равнотеже. Министар сваком познат кића, Што само златна јаја леже. Од сад ће ићи како ваља: Немају зашто да их криве, Сви ће да умру за свог Краља. А сви за новац да поживе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс. Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу.
Африка
“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака. „То је такође удешено; јаја су мућкови. Требало је да пробате, да ли тону или не у воду.
“ У округлој колибици иначе као на каквом буњишту маса прљавог корења, полупаних калбаса, љусака од јаја. На зиду разапете прашњаве коже антилопа, крокодила и гуштера. Врло сиромашан декор за прву свештеницу села.
Неуредан је, бос, неотмених, простачких покрета. Дочекује нас у свечаноме дворишту и одмах нам дарује тањир белих јаја и белу кокош.
полепило се упрљано бело перје од последње жртвоване кокоши, вуку се око њега празне лобање коза и антилопа, љуске од јаја. Појављује се Пебењани, краљ, који је у ствари син Крокодила и сâм Крокодил, увијен у плави огртач.
Краљица ће начинити футу од пиринча и кокоши. Сам краљ доноси ми кокошија јаја и фетише резане у дрвету. Н. и ја ручамо тако ствари које су изванредно укусне; сос којим је преливен футу био би
Са врха блеште нојева јаја. Под њима, милион џиновских лешинара узлеће или дрема по овом граду–фосилу. у пределу Горње Волте, и после у Судану,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Требало би да научи да ћути. Ова кокош се ракољила, док је снела јаја, али сад ћути. Ракољи се само својим пилићима, које храни. Шта има да прича да ћемо се селити?
је била и једна изба, из које је заударало, а на чијим је вратима био насликан бео зец, који је био чучнуо, на жута јаја, у трави.
били ушли, била је нека врста кућера, у ком су цигље биле помешане набојом, а зидови били офарбани плаво, као ускршња јаја. Прозори су гледали у дудове. Имала су врата, са три степенице, доле, у дућан.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
се на једно око Завири се у себе у сваки угао Погледа се да нема ексера да нема лопова Да нема кукавичјих јаја Зажмури се и на друго око Чучне се па се скочи Скочи се високо високо високо До наврх самог себе Одатле се падне
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
На самој обали реке дечаци су пуцали топовима од блата, а дечја излетничка група пентрала се по дрвећу тражећи јаја сеница и чавки. Био је то примењени час природних наука и учитељ је говорио о птицама певачицама и непевачицама.
Птицу нисмо видели, али јаја су јој била ситна, са зеленкастим пегицама. Понели смо сви по једно, за успомену. У гнезду је било четири јајета и
Мамина коса, такође. Она се смешила мешајући компот од јабука, а онда ме, испрживши јаја са шунком, посадила за сто и рекла: - Сад причај!
- С тим је рашчишћено! - додао сам, а онда јој помогао да дојури из Мртваје неке патке и покупи јаја које су оне разасуле свуда по трскама.
Уз пут смо наишли на јаја дивљих сарки и на једно гнездо с већ излеженим младунцима. Били су голуждрави и пиштали су, док је сарка упаничено
острвима, о острвима Галапагос, о корњачама тешким до две стотине килограма које излазе из мора само да би снеле јаја у песку, о малим корњачама излеженим из тих јаја, затим о птицама које вребају тренутак излажења корњачица из јаја да
тешким до две стотине килограма које излазе из мора само да би снеле јаја у песку, о малим корњачама излеженим из тих јаја, затим о птицама које вребају тренутак излажења корњачица из јаја да би их прогутале, и безнадежној трци малих корњача
јаја у песку, о малим корњачама излеженим из тих јаја, затим о птицама које вребају тренутак излажења корњачица из јаја да би их прогутале, и безнадежној трци малих корњача према мору. - Једном ћемо отићи тамо.
После сам сазнао да увек носи сô у џепу, али да није вешта као њихов пас Лиско за проналажење јаја. Мислим да се правила важна: за пола сата, док смо се извлачили према друму, пронашла је седам комада.
Нагласила је да јој је физика први час и како је неопходно да Меланија дотле прочита писмо. - Надам се да ће ми ова јаја дати инспирацију за ноћас рекао сам и насмејао се, али она није ништа приметила у том смеху, јер је просто спавала
Ми смо могли слободно да шврљамо унаоколо, да пливамо или да се пентрамо по врбама тражећи птичја јаја с малим зеленкастим пегицама. Грета би лежала непомично, чекајући, на месту где смоје оставили.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја?
јабот) — чипка на прсима мушке кошуље цхаудеау (шодо, фр.) — прелив за колаче од вина и млека, јаја и шећера шенктиш (нем. Сцхäнктисцх) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће шизматик (гр.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Власеници „жена која нема дјеце узме гујин свлак (кошуљицу), од јежа длаке и љуске од јаја, па све то ситно изреже и у јелу поједе, па, верује, одмах понесе дјете“.
“¹² Ако жена тешко рађа, верује се у Босни, треба јој дати да попије воду у којој су јаја скувана толико да су попуцала. Када то учини, онда ће дете из ње „излетети као намазано“.
Не ваља се донети породиљи на бабине јаја, да детету не би по телу искочиле гуке као јаје (у гибаници, наравно, може бити јаја, с обзиром да она нису цела и
ваља се донети породиљи на бабине јаја, да детету не би по телу искочиле гуке као јаје (у гибаници, наравно, може бити јаја, с обзиром да она нису цела и сама).
На повојницу као дарови породиљи носе се: погача намазана медом са груменом соли, печена кокош, јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко), шећер, колачи — од јела; вино (да дете буде румено и здраво) и
Народ верује да се вештице возе на љускама од јаја, те неки из предострожности, вели Вук, „мрве јајине љуске да се не би вјештице у њима могле возити преко воде“.
У Метохији се сматра да детету не ваља давати јаја док не напуни годину дана, „ради чистог говора“. Вук Врчевић бележи исто веровање, само са друкчијим објашњењем: „Пре
Хазардне игре у којима је главни циљ добит јесу „на новац с орасима“, „шарених јаја“ итд. Психолог Иван Ивић традицијске дечје игре, према семиотичком критеријуму, деци у ове две велике групе: игре
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
селу деветом који се потуцају и просе, кад чују да стижу судије од цара, осете као кад долази лето, кад птице полажу јаја у откосе, и пећи за хлеб загрева јунска јара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Добро сам. И ми смо добро. Онда си поставила тањире за вечеру. Ножеве, виљушке, сланик. Јаја на око, сир и салата од кромпира. Опет јаја на око! — казала су деца. Онда си опрала таву.
Онда си поставила тањире за вечеру. Ножеве, виљушке, сланик. Јаја на око, сир и салата од кромпира. Опет јаја на око! — казала су деца. Онда си опрала таву. Продужила сину фармерице, испеглала кћери кецељу за школу.
На столу су лежале растворене новине, измрвљен хлеб, грожђе и млеко. Пронађе у фрижидеру сланину и јаја. Јела је читајући преко залогаја, све док не примети да је неко посматра.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Велики су мајстори у шарању ускршњих јаја. Међу лепше одељке приповести иде онај у којем тата-зец ишамара пса уклештеног у јак и висок плот.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом славујем, који је, ваљда, отишао да »фруштукује« мравија јаја.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако деца лепо моле, А слуша и маја, Ложи ватру, спрема таву И масла и јаја. Али шкрипе кујни врата: Ко ли и отвара? Уђе неко: — „Добар вече!“ — То је баба Мара.
И тако ти пропаде Кајганица јадна, И деца је осташе И жељна и гладна, Јера није кокица Јаја више снела — Ао, бако злосретна, Вода те однела! (РАДОСТ И ЖАЛОСТ) Деду, деду — Да заведу Лако коло Наоколо.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Маму су обилазиле куме, прије и наше расквоцане тетке и ујне с торбицама пуним дарова: ораха, јаја, сувих крушака или бар краставаца — дај што даш!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— упита цар, а сиромах одговори: — Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина. Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: — Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли
Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: — Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке.
Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути.
“ — Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: „Као и из варенијех јаја излећи се пиплад.“ Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: — Хај,
А он му одговори: — Честити царе, као и из варенијех јаја излећи се пиплад. Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповиједи слугама те га ухвате и доведу преда њ, па
се јадна раја, те краву подијеле; али ага не шће ни Ђурђевдан чекати, акамоли кијамет, но одма кад почеше шарена јаја, те од чипчије до чипчије на конак, да краву наплаћује.
— Кад дођем на пазар, ово ћу млијеко продати, па ћу купити једну пилицу, хранићу је док ми пронесе, па она њезина јаја налећи, а кад се пилад излегу продаћу квочку и пилад на пазару, а купити једну јагњицу, па кад ми се објагњи продаћу и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— одговара он. Тада утврђујемо да је петнаест јаја полупано, хлеб натопљен соком од залеђених вишања, које су се у међувремену отопиле.
Тако његово бекство у дрогу начисто пропада. Али што јес, јес, могли смо до миле воље да мажњавамо тврдо кувана јаја, то је истина. Први дан некако и прође, али други!
Као, гледа ме, а у ствари совише! Доватим два тврдо кувана јаја и пружим јој једно да се мало поврати од глади, а она — знате ли шта је урадила?
Сутрадан, опет тврдо кувана јаја! Матори џоња пред огледалом и тера нас да му кажемо колико је већ смршао. Наравно да је омршавео кад стално увлачи
Знате већ тај систем — као, тањир, па на њему кувана јаја, мрвице сира и свачегарце помало, а около — першун и остале травуљине у огромним количинама! То, због декорације!
Ни Циганке што се мењају за ћурке и јаја не куцају више на наша врата. Остали познаници су толико пакосни да само чекају да нас увате без кинте, па да се
утврдила да је оно блазирано чудовиште прецизним хицима поразбијало о фасаду зграде визави од преко пута двеста комада јаја, купљених од стране моје бакуте у Малом Мокром Лугу по веома повољној цени за наступајући Ускрс.
Свет је чудећи се газио до колена по љускама од јаја, док је сама кућа личила на надреалистички омлет. Максималан фазон! Дође ми да закукам!
у сауни, а после трља снегом, док су у Бриселу умесили џиновску торту од седам метара са две хиљаде осамсто педесет јаја и, што је нарочито занимљиво, триста кила ораја, а у далекој Норвешкој десетине хиљаде становника Осла исфурало на
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИ Не престај, теци, диктатуро с гаја: о врат ми грлен ласте бришу крила у суноврату. Треште гнезда, јаја по зраку звоне. Глувог доба свила у ћуку гуди. (Дотичу ми чула каденцу коса, руковет крагуја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
По свуноћ сањам скривену стазу испод Бабића гаја, гнезда у грању и лаку свраку којој сам крао јаја. Сећају ме се другови стари — откад заједно нисмо!
Облак од птица по трави пао, покрај њих видиш стражара ноја. Тај носи јаја, ујка ми каже, велика тако — ко глава моја.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПАУНИ Мисли се да је много похоте у крицима нашим и у перју чије су боје гушће од бића збијених на дну јаја, са завишћу се прича како дубоко у ложнице залазимо, но гледајте: ми само пратимо госпе у златним одорама кад с
оде низ тарабу проклету пртећи на леђима издајника брата Герман бео као креч вуче нешто злата Латин слика пресна јаја остаје само сељак на лошем путу обаљен и пси му лижу ране. *** Бога ти божјег, шта се то с неба слама!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
запитала би га она јутром. — Како хоћеш, али готово ... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више. Нек остане која крајцара за брата.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Никад! Ни по цену живота! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Немате образа! ТОМАНИЈА: Да јаја нису по десет иљада комад, ја би вас лепо одавде испратила! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко си ти да ми претиш?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А сећам ли се стрине, која је имала обичај да ређа јаја, на кревету, под јорганом, у гостинској соби, у коју нико никад не улази.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
УЧИТЕЉЕВА ПРИЧА На столу се црвене лепо обојена, ишарана, па затим зејтињавом крпом обрисана ускршња јаја, што их је вредна и марљива домаћица брижљиво наслагала на округлу тањиру.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
НАРОД: Доле Уа! Уа! Уа! (На позорницу лете кромпири, главице купуса, јаја, којима Јеврема народ гађа.) ИВКОВИЋ (тргне се с прозора и живо се објашњава са онима у његовој соби).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Е, зар?! Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити. Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови. Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Сваки живи створ мора имати свог претка који га је родио или непосредно живог, или преко јаја која из себе избацује.
на океанској пучини, коме су природњаци дали име »планктон« и који је састављен из безброја микроскопских биљака, јаја, ларви и најсићушнијих микроскопских животињица што слободно лебде у површинским слојевима океана.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што јастребу оће наочали? Но ломите мунар и џамију, па бадњаке српске налагајте и шарајте ускрсова јаја, часне двоје постах да постите; за остало како вам је драго!
СВИ ИЗ ГЛАСА: Тако, већ никако! МУСТАЈ-КАДИЈА Што зборите? Јесте ли при себи? Трн у здраву ногу забадате! Каква јаја, посте и бадњаке ви на праву вјеру товарите? Рад ноћи се зубље увијају, али што ће у сунчане зраке?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало. — Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом.
Деца су доле, у кујни, од Магде добивала колаче и црвена јаја. Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Зец један, у толико, искочи из грма. Ћеклић се диже, па мнијући да је оно ждријебе из јаја се излегло, стане га вабити: пшјо мало, пшјо мало, овамо ти је мајка!... Зец, као зец, ни стрва му ниђе...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Али су већ успелије: Који је чам низак као трава? (Јечам); Иде сељанка и носи котарицу са двадесет јаја; испало једно; колико јој је остало (Ниједно, јер испало је дно).
Замршено као арапска коса. Засукао бркове као да ће амове њима крпити. Играју јој очи као на зејтину. Иде као да јаја носи на леђима. Извукао се као тарана из лонца. Јак као земља. Јако вино као гром. Једе се као месец.
В) ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА 1) ОЗБИЉНИ А) ЧОВЕК (ЊЕГОВЕ ОСОБИНЕ И СВОЈСТВА) Ако му кокош по два јаја не носи, он је не храни. Би се на сребрној пари обрнуо. Бржи је од срне, хитрији од куне.
— Ствар брањена већма је жуђена. — Слађа смоква преко плота. — Туђа коза пуна лоја. — Туђа кока ћурећа јаја носи. — У туђој руци увек комад већи. — Ласно се вјерује што год се жели. — Што је жуђено, свето је и посвећено.
Која мајка нема толико јаја колико баба-коризма заиште, не враћа јој се дијете; зато... не ваља уз пост јести јаја, да о Ускрсу не би премањкало.
Која мајка нема толико јаја колико баба-коризма заиште, не враћа јој се дијете; зато... не ваља уз пост јести јаја, да о Ускрсу не би премањкало.
А ти пиле питето! 9. Кад бих дуго живјела Кад бих год’ну поживјела, Ја бих коку подранила: А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи војводићи!
Да бих другу пожив’јела, Ја бих патку подранила: О ти, пате, шевер-певер! А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи војводићи!
Да бих трећу пожив’јела, Ја бих гуску подранила: О ти, гусо, шиго-миго! А ти, патко, шевер-певер, А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи војводићи!
А ти, гуско, шиго-миго, А ти, патко, шевер-певер, А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи војводићи!
О ти, мацо, мау, мау, О ти, гуско, шиго-миго, А ти, патко, шевер-певер, А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи војводићи!
моја, А ти, вуче, бау, бау, А ти, мацо, мау, мау, А ти, гуско, шиго-миго, А ти, патко, шевер-певер, А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи војводићи!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” упита цар, а сиромах одговори: „Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина:” Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: „Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли
јадна сиромаштина:” Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: „Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати, ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке.
” Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути.
”” Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пиплад.” Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: „Хај волови,
” А он му одговори: „Честити царе, као и из варенијех јаја излећи се пиплад.” Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу предањ, па му
Тек што уљезе у кућу, ђечица скоче око њега онако гладни и кажу му да је тица снијела два јаја, и једно од ђеце рече му да пође у пазар ова два јаја да прода, и што од њих ухвати да им за оно круха купи.
скоче око њега онако гладни и кажу му да је тица снијела два јаја, и једно од ђеце рече му да пође у пазар ова два јаја да прода, и што од њих ухвати да им за оно круха купи. Насмије се отац пут њега, но и уздахне говорећи: „Јадно дијете!
Насмије се отац пут њега, но и уздахне говорећи: „Јадно дијете! што ћу за овака мала два јаја ухватити?” Но оно му одговори да ће много и много ухватити.
што ћу за овака мала два јаја ухватити?” Но оно му одговори да ће много и много ухватити. Он пође су ова два јаја у пазар, и срете на вратима од града некаква чоека, | који тек што виђе јаја притрча к њему и упита га шта иште за
Он пође су ова два јаја у пазар, и срете на вратима од града некаква чоека, | који тек што виђе јаја притрча к њему и упита га шта иште за њих, а он му одговори: „Што даш, теке да могу купити за себе и за своју чељад
” Чоек му пружи златни цекин говорећи: „Ево ти за њих ови цекин, а ево ти ови други да ми кажеш отклен ти ова јаја.” Он му све каже, и кад га онај чоек запита би ли му и тицу продао, он одговори да би за добру цијену; те они заједно
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Све то сад прскано хемикалијама, назор сазрело, назор обрано! Ни купус, ни кромпир, ни јаја, ни цвекла, нису ти више природног порекла! АНЂЕЛКО: Да ми је да препешачим све од Земуна до Карабурме!
ИКОНИЈА: Где рече цревца, да л би ти нешто да можда презалогајиш? АНЂЕЛКО: А шта кажеш за једна јаја, са сланином? ИКОНИЈА: Јаја имам одлична, и то сељачка! Спремиде, Цмиљо!
АНЂЕЛКО: А шта кажеш за једна јаја, са сланином? ИКОНИЈА: Јаја имам одлична, и то сељачка! Спремиде, Цмиљо! АНЂЕЛКО: Да се ја онда распремим, док јаја буду готова!
ИКОНИЈА: Јаја имам одлична, и то сељачка! Спремиде, Цмиљо! АНЂЕЛКО: Да се ја онда распремим, док јаја буду готова! (Излази) ЦМИЉА: Згодан овај! ИКОНИЈА: Није да га узмеш за пелцер!
ИКОНИЈА: Спремај ту кајгану, и мало мање фантазирај! (Излази) ЦМИЉА (чежњиво, занесено, лупајући јаја у тигањ): Тек га видех, а већ живо снујем како да се шњиме региструјем!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Сад метни прама овој науци ону другу, онда да не једеш месо, него само сир и јаја; а онда ни рибу, а онда ни зејтин ни ајвар и прочаја.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бјеху три печене пастрмке. Затијем извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу. Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако
— А је ли чему? — прекиде Осињача, питајући фратра. — Вире ми, није лоше! — одговори Стипан, па поче љуштити јаја. — Таа-а-ко! А оћеш ли дати браћи да сквасе грла?... Јесте ли вечерали, људи? — Јесмо, јесмо! — Таа-а-ко!
Сутрадан рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина. Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом да ће оздравити.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ће му забранити да јој плот прескаче, називала га лоповом, нерадником, гладницом, а његову децу напужама што јој краду јаја. Зато није хтео онда у ливади, кад су пластили сено. Да видиш шта је мушко.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
! И тога дана истога, Секула Ресимић, кога колективно оптужише сељанке из Јаребица да је од њих куповао јаја за официре а није платио, извуче за свако јаје по један шамар иза клемпавог увета, које му се црвенело задуго после
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
АГА И КАДИЈА 263 СЕЉАНИН КОД КАДИЈЕ У СУДУ 264 СЕЉАК И КАДИЈА 265 ЗАКОВРЧИТИ И ОТКОВРЧИТИ 266 ПЕЦИ, БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА 267 КРШЋАНИН И ТУРЧИН 268 ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ ЂЕ И
ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ Био дјед и баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја, па заиска у бабе два-три јаја да му даде.
Био дјед и баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја, па заиска у бабе два-три јаја да му даде.
имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја, па заиска у бабе два-три јаја да му даде. А баба му вели: — Не дам, бога ми, ниједнога; ето ти пијевца па га оћерај нек ти донесе јаја.
А баба му вели: — Не дам, бога ми, ниједнога; ето ти пијевца па га оћерај нек ти донесе јаја. А кад дјед чује, ишћера пијевца па га заћера преко поља. А пијевац помисли: „Куда ћу ја сад?
А баба то видје, па иска два-три дуката. А дјед јој рече: — Не дам, бога ми, ниједнога; нијеси ни ти мени дала јаја. Већ лијепо оћерај и ти своју кокош у свијет као што сам и ја свога пјева.
— упита цар, а сиромах одговори: — Бог је њу умудрио и наша јадна сиромаштина. Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: — Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати; ако ли
Тада му цар даде тридесет јаја и рече му: — Понеси ово твојој шћери и реци јој нека ми из тијех јаја излеже пиплад, пак ћу је добро даровати; ако ли пак не излеже, хоћу те ставити на муке.
Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути и да ће се она за све бринути.
Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пиплад. Сиромах послуша шћер, па отиде те стане орати.
А он му одговори: — Честити царе, као и из варенијех јаја излећи се пиплад. Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га ухвате и доведу преда њ, па му
— Милија прва. — Е добро, у сребру ти се оковала, а кажи ми: али ти је милија она кокош те не носи јаја али она те носи? — Милија потоња.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Она је имала две краве и пуно кокошију и патки, а продавала је путер, јаја и живину. Њен син Кристифор продавао је по кућама у Пасеику, Белвију и Њуарку у Њу Џерзију дрва за потпалу.
Ћипико, Иво - Приповетке
А они, горштаци, неуки, на сваки начин настоје да фратра одобровоље: дају му и јаја, и масла, и руно вуне, и школца; дају му, а штеде на своме залогају.
Девојка узе један прстен и једну укосницу, и, извадивши из недара неколико јаја, пода их у замену старој претрги. Закитивши се тиме, беше задовољна и јаче стиште руку своме Марку.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1893. БАБИН САВЕТ Ако волиш јаја јести, Не смеш клати коке своје. Без кокошке нема јаја. Није л’ тако? — Јест, тако је!
»Јавор« 1893. БАБИН САВЕТ Ако волиш јаја јести, Не смеш клати коке своје. Без кокошке нема јаја. Није л’ тако? — Јест, тако је!
Без кокошке нема јаја. Није л’ тако? — Јест, тако је! Ако желиш кокош пећи, Онда не смеш јаја јести; Јер без јаја никад нећеш Кокошака произвести. То је савет што га даје Наша мудра бака.
Без кокошке нема јаја. Није л’ тако? — Јест, тако је! Ако желиш кокош пећи, Онда не смеш јаја јести; Јер без јаја никад нећеш Кокошака произвести. То је савет што га даје Наша мудра бака.
То је савет што га даје Наша мудра бака. Ко послуша неће јести Ни јаја ни кокошака. * * * Многи савет који чујеш Овим истим духом дише: Штеди ово, штеди оно — Да остане баби више.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Грди ме што сам за три поклоњена јајета дао десет франака. „То је такође удешено; јаја су мућкови. Требало је да пробате, да ли тону или не у воду.
“ У округлој колибици иначе као на каквом буњишту маса прљавог корења, полупаних калбаса, љусака од јаја. На зиду разапете прашњаве коже антилопа, крокодила и гуштера. Врло сиромашан декор за прву свештеницу села.
Неуредан је, бос, неотмених, простачких покрета. Дочекује нас у свечаноме дворишту и одмах нам дарује тањир белих јаја и белу кокош.
полепило се упрљано бело перје од последње жртвоване кокоши, вуку се око њега празне лобање коза и антилопа, љуске од јаја. Појављује се Пебењани, краљ, који је у ствари син Крокодила и сâм Крокодил, увијен у плави огртач.
Краљица ће начинити футу од пиринча и кокоши. Сам краљ доноси ми кокошија јаја и фетише резане у дрвету. Н. и ја ручамо тако ствари које су изванредно укусне; сос којим је преливен футу био би
Са врха блеште нојева јаја. Под њима, милион џиновских лешинара узлеће или дрема по овом граду–фосилу. у пределу Горње Волте, и после у Судану,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Шта ћемо, такав је рат; мора це гинути. — Као велите, кад се прави кајгана мопајy це лупати јаја. — Управо тако! А како ви Т....., јесте ли ви присталица или противник рата?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Савијача и гужвача И пребеле погачице, Шеширићи за пекмезом, Лукумићи и мај виши И печења сваке струке, И црвена јаја ту су, Радост деце о ускрсу.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Треба да се лечиш, требало би да идеш у какву сумпорну бању. То су оне бање што смрде на покварена јаја. ЖИКА: Јест! ЈЕРОТИЈЕ: Ја мислим, господо, прво и прво, да се напише један распис свима председницима општина.
Нек се и пандури коњаници мало раздрмају, и иначе ништа не раде до што иду по селима те збирају јаја за чиновнике. Па онда, ти пандури зарађују лепу пару и на шверцу, па је право да се и они одуже држави.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Позната је и извесна врста причешћивања тисовином: на Ускрс, ко нема посвећења [»погача, прешак сир и јаја, што се благосиља на Велику суботу«] нека пригризе два-три листића од освећене т.
— Претпоставља се да је бојење у црвено броћем, који успева у нашим крајевима, било »опште, и за ускршња јаја и за бојење текстила«, а као најстарији спомен о томе (из шеснаестог века) сматрају се стихови Мавра Ветрановића:
(из шеснаестог века) сматрају се стихови Мавра Ветрановића: »Ошљи бадем јоште расте и броћа се још находи, У што жене јаја масте Ускрсење кад приходи« (ибід., 23 ид). Бршљан.
с., 26, 1971, 47). Кукурек. У Гружи, после Ђурђевдана, ставља се к. у гнезда, да би кокошке носиле јаја, и »око карлица у које се разлива топло млеко, да га чува од квара« (СЕЗ, 58, 1948, 333).
се употребљава ради испуњења различних жела: на Св. Варвару полаженика дарују орасима — »да би кокошке носиле јаја« (ГЕМ, 28—39, 1965—1966, 193, Ресава); у божићну печеницу »момци и девојке стављају и ораха да се окрећу око ражња
шипке на које су набодене љуске од јаја са ускршњих поклада (ибид., 270). У Лесковачкој Морави — то је занимљива појединост — »кад спровод иде кроз махале,
Због свега тога врача се и при сетви п.: почињу да га сеју (жене) на Велику суботу, да би био дебео као ускршња јаја, и воде рачуна да је тада »пун месец и да још расте«, јер, ако би био »празан месец«, махуне би остале празне или би
се може доћи помоћу корњаче или (како се она овде зове) жељке. Нађу се њена јаја и ограде да не може да им приступи. Кад то види, опа се врати, нађе р.
Кад то види, опа се врати, нађе р., донесе га и метне на ограду, која се од њега сруши, и она дође до својих јаја. Али тешко ко може уграбити р., јер га она прогута чим сруши ограду (СЕЗ, 72, 1958, 204).
Биље разно (помешано) у једној магичној радњи представља веома честу појаву. Употребљава се за бојење и шарање јаја (ГЕМ, 20, 26—30, 40 идд; ГЗМ, н. с.
Ћипико, Иво - Пауци
собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица духана и шест јаја, чиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.
Код вечере стара моли га да се с чиме заложи: сварила му неколико јаја. Али ни мајчине молбе не склонише га. Тек окусивши, брани се: — Не могу, мајко!
Распружио руке изнад себе, а у свакој руци држи по неколико јаја... У смртноме страху напреже се Раде да га замоли да му помогне, али ријечи не може да изговори ...
прилази ближе, онако тежак, узвртио се, хтјео би да му помогне, али једнако држи руке изнад себе и у рукама су му јаја... Обазире се уоколо да их негдје положи на сигурно, али никако да их из руке испусти. А Ради дошло до грла и гуши се..
А Ради дошло до грла и гуши се... Напреже сву снагу да му каже да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити... Но залуду... И уто, тешко дишући, ознојен, пробуди се...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Један обесни деран међу њима сетио се згодне ујдурме. Разлупали су око пећине птичија јаја, покидали птићима главе и њихова мајушна тела затрпали лишћем.
Прозвали су га Јајара, што би отприлике значило: сеоска пашчурина која купи јаја са полога. Временом се име Јајара претворило у Дандара, што је значило скоро исто: олињали џукац, шугав и пун бува,
Она руњава војничина (боже, како мрзим тог клипана) намерава да ме насади на врх Куле као квочку на јаја, да онде седим и да одозго пратим шта раде разбојници, да бројим живе, мртве и рањене и да све то бележим.
је сушта радост: радосни су матори храстови јер се заодевају лишћем, радосне су птице јер су се по гнездима распрсла јаја и из љуски се промолиле ружичасте главице птића с отвореним халапљивим кљунићима, једино можда црви нису радосни или
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
позван на богат и раскошан ручак, стигне читав сат касније, кад је сав ручак поједен, па му понуде да му обаре три јаја и још га љубазно питају: жели ли ровита или тврдо скувана.
Тај нагон се у животу човековом свега двапут јавља: једанпут, кад осети потребу да краде туђе крушке, ораје и јаја; и други пут, кад осети потребу да краде туђу част.
Тако, на пример: Симу Јанковића коштало је 380 јаја; Перу Вукића два пара гусака, пет пари пилића и 140 јаја; Миленка Пурића 100 главица купуса, седамнаест венаца црнога
Тако, на пример: Симу Јанковића коштало је 380 јаја; Перу Вукића два пара гусака, пет пари пилића и 140 јаја; Миленка Пурића 100 главица купуса, седамнаест венаца црнога лука и десет пари телећих ногу за пиктије; Јанка Поповића
Једном доведоше преда њ три Циганина, од којих је први крао дрењине, други јаја, а трећи лубенице. Он их построји у ред и даде првоме једну дрењину, другоме једно јаје, а трећем једну лубеницу, те
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Или извлаче некакву блатњаву гужву, састављену из сраслих лоптастих облика, као јаја, онда их поре и халапљиво једу неку жуту, масну и љигаву материју. Гледамо их са отужним изразом лица.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
узнесен; Орла сен крила мојој сени додаје, Да чудне моћи што ми небо задаје: Под сенком мојом ено броде дечаци, Јаја гусака купе као дивљаци; Можда ћу бити о њихов чун разнесен.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
веш кад се суши преко авлије, хранио живину и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшијских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!
— вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мâл?... Паре су то!... Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.