Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Откако те мати одгојила на чистому крилу без кол̓јевке, јуначкијем дозивала гласом, мушкијем те опасала пасом, те ти пашеш сабљу бријеткињу и ти јашеш бијесна малина, јеси
говорити; ал’ нагони мука на невољу: кажи куму, кажи старом свату, нек уставе суре бедевије, нек угасе свирке и поп’јевке, уз јелике прислоне барјаке, нек ме скину са добра коњица, нек ме спусте на зелену траву; љуто ме је забољела
“ Тад стадоше кићени сватови, уставише свирке и поп’јевке, ђевер скиде са коња ђевојку, па је спусти на зелену траву; он је спусти, она душу пусти.