Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гром их спалио! — И он љутито стискиваше песницу, а од једа му дрхташе уснице. — Ал’ нека, чедо моје! Још за који дан, па ћу бити сам свој тутор, и онда нећу њих, него ћу твога
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
децу, дакле, ваља чувати од свакога и у шали и без шале лагања и с злим и лукавим намјеренијем говорења, како год од једа и отрова. Ибо, ако се из детињства томе науче, за живота се неће моћи одучити.
Ми сви себе природно љубимо, но зато је ли право да сами себе заслепљавамо и варамо? Нипошто. Ево како баш сврх овога једа|н Француз врло лепо говори: „Л' амоур пропре биен ентенду цорриге де тоус лес дéфаутс ет прéвиент тоутес лес фаутес де
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
а кад бисмо насред Дрине, а Кулин каже: „Вала имам два књижевника, један турски а један влашки, оба су богомољци, једа и ја с њима на селамет изиђем!” Човек весељак. Пређемо, и ја и Чупић, чекамо док нас зовнуше у један врло голем чадор.
27. марта, код Недобе питам: „Једа што?” Каже: „нема”. 29. марта, код Недобе. Кажем, како пишу из Срема: да и̓ терају судови, да им се потпишу да су
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!... Збогом! Поп је дрхтао од једа. Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... — Али, седи, попо! Седи, Јово!...
И изиђе из шатора, а његови за њим. Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину. И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи;
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Знам да ће пући од једа госпоја Сида кад само види како је добар мој квасац! Па кернштрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа.
— А шта вам је сад наспело, госпоја-Сидо?! — пита је гђа Перса, а сва позеленела од притајена једа. — Проклети ови млађи! Баш се човек ни за часак не може на њих ослонити!
Сирома’ младић! Можда и плаче сад од једа и срамоте! Ал’ баш да видим!« рече у себи Јула, па притрча лако тараби, и стаде завиривати краз тарабу у тетка-Макрину
Та ди би се ти, бог с тобом — продужује гђа Перса сва зелена од једа — возио с ким било! Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала богу. — Има кола, ал’ нема арњева, милостива!
А знам већ и зашто га је и задрж’о. — По-пољубите се! »И пољубимо се«, — цитира гђа Перса, сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним тáтом Аверкијем што тамо на дувару виси! — Али, Персида, чекај, чекај, молим те.
Било па прошло! — Право кажеш! Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу, — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости. А баш ћу гледати да се сретнем ш њоме! — него, рихтих, умал’ нисам заборавила.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад тек види да ће га Бабоња надмудрити. Рогозић се од једа разболи. Мица му не да дахнути, све му пребацује што тако дуго траје и приповеда му шта све Алка против њега и ње
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лице јој је било скамењено од једа. Супружници се ипак пољубише, пред слушкињама – реда ради. Трифун, као у ветар, рече још неколико речи, жени.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
А моја кумача и Ната Мишина пући ће од једа. (ђипи, па подскакује.) Благо мени, благо мени! (Одлази.) УГЛЕД 4. (Друга соба) МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА ТЕТКА
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
пањ, тупо усамљен, ољуштен, али ја сам увијек умјесто њега гледао родну стару трешњу и у њеним гранама понекад брижна једа, понекад распричана стрица, моје вјечите и вјерне добротворе у овоме свијету који све више осваја зима.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Погодите. НАНЧИКА: Ваљда је пало једно три хиљаде. МИЛЧИКА: Охо! Петнаест. Месарош скочио је од једа и жалости у воду да се удави, и једва су га спасли. НАНЧИКА: Видиш, па срдиш се што ти отац држи са Србљима.
ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа, само ако је много Маџара пало. ЖУТИЛОВ: Пало и је, те се броја не зна. Зато од једа и жалости сво село спале. ЛЕПРШИЋ: Варвари! ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа зато; платиће се све то из добара бунтовника.
Милићевић, Вук - Беспуће
и климаху обореним главама; њега је престравила ова несвјесна, мирна, тиха биједа која се осјећала у овој кући, би једа пред којом су сви сагибали вратове, послушно и покорно, без помисли да имају право да се буне.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ево тужан сада Њену главу насред Београда, Она с' диже, па гледа да нађе Оно своје смрскано комађе, Да с' напије једа и отрова, Да започне јаде вам изнова, Да замагли ваше беле дане, Да позледи те зарасле ране Да у крвци вашојзи
132. Да мож' ујест само сада, Али ни то Србин не да: То је уби, ао јада, Та пући ће ода једа!... Сикће опет, псује, виче: „Оваквиче, онаквиче!“ 133.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Како шта је, рођо? Преслишај ти њега, чати ко из књиге, милина слушати. — Хм, Радојица! — отровно фрчи стриц и од једа бјежи напоље. Баш ће свети Петар слушати свакакво говече и његово балегање — пљес, пљес! — ко крава.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. Колико пута ме затичеш. Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге. Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме: — Шта ти је, Којо? — Ништа. — Па не љути се, што?
и натапала их, већ их оставила те вода отишла на страну, у суседну њиву, он се зграну, уздиже мотику и, сав цептећи од једа и беса, устреми се на њу. — Шта је ово, а-а-а? — зацича он. — Не, Јоване!
— Женска страна! ... — А стриц стао, згрануо се и сав се тресе од једа. — Ти ли бре, псето?! — викну он гушећи се и дохвати штап те лупи Станоју по глави. Шикну крв.
Почех да кидам један повећи грозд. Не могу, јак. — На ти косирче! — шану и пружи ми га. — Нека. Могу руком. — И од једа што не могу, секнух, да сва зрна попадаше. Оста само петељка. — Чекај. Ја ћу... — И саже се.
Мајка отишла, али се на по пута вратила. Руком се ударила по челу од једа на саму себе: — Луда је! Што ја ћутим? Што ја њу слушам? И вратила се, да је пита зашто неће.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На улици нема света, само што по снегу шета једна мома. Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом,
Заман га вабе последњим кајом синови доба, задахом гроба задише злоба пијаног Швабе. Ал' није Шваба: — од једа мрска светска се гуја у коло сави, рођеним телом својој ће страви главу да смрска. Несрећна главо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Дуго се мислио и премишљао па најпослије пане му на памет да нешто слаже, па једа тијем какогод до пара дође. Отален ти он одмах скочи, узме чибук и дуванкесу у руку, па управо у кахву међу своје
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Али зна он шта ради, жао му је да ми и један сат, један минут прође у миру без једа. ПЕРСИДА (О, боже, боже!) СУЛТАНА: Шта мумлаш, немаш свога посла? Сестро Луциферова, ти ћеш мене у гроб отерати.
Мислиш, не осећам ја шта ти мислиш? Ти си муж! Други би љусно од једа кад би видио да му је жена незадовољна, а он се јошт радује. ТРИФИЋ: Ти си право дете. СУЛТАНА: Дете? (Плаче.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Одиста, навалили сви. ДАНИЦА: Сирота тетка, разболела се од једа, а и ја... МИЋА: Не видим, зашто се морала разболети због тога? ДАНИЦА: Па како, забога? Ово је...
ДАНИЦА: Али како да не, забога, кад се тетка просто разболела од једа. АДВОКАТ: Умирите се, све ће бити у реду. ДАНИЦА: Хвала богу!
Верујте, она је због те бриге и болесна. Она, истина, каже да је болесна од једа због овог чуда што се дешава по кући, али ја мислим да је она у ствари болесна због бриге која нас очекује.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
као да има какво право нада мном. Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«. Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен; избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.
— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено. — О, па ја нисам ни стоти део испричао.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88. Ово је вино црвено, Попијмо га весело, Нек не чује све село, Да смо здраво и весело.
зелену, Те премеће дрвље и камење, Док је нашла гују отровницу, Заклала је злаћеним прстеном, Уточила по кондира једа, Оно друго вином доточила, Па га дала свом брату рођеном, Те је свога брата отровала; Па отиде момку нежењену:
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Он већ не би могао да издржи. Ципелом или чибуком бацио би се за њом: — Ајд’, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа. Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје истиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах
Та браћа смо, болан!... Јесмо, крижа ми, браћа, госпоја. Ово је слуга вратарски... Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда се окрену ономе што је викнуо: он гризе усне и прети главом. Заплакаће од једа. Пре погибије под брестом, он не би смео овако да уједе Аћима Катића.
Кад год седнете за софру, хоћу да се прекрстите за покој његове душе.“ Рукавом је отирала сузе једа и љутње. Увек је тако прекоревала децу и снахе, до смрти.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Посрне л' ми каткад нога, Дружина се луда смије Ал' се брзо смеха трза К'о од једа љуте змије. А ја пијем, јоште пијем У том ми се срце пара Ћутећи се само играм Љутим врхом од анџара. Ђ.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Покушаји мушкараца, за нужду обазриви и пуни суздржаног једа, да уклоне деришчад или да их бар задрже на некој удаљености остали су потпуно безуспјешни: дјеца би само пренијела
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ кад буде пехар Препун горка једа, Дићи ће га у вис Сиротиња бледа. Бледа ће се лица Зажарити махом, А румен обиља Пребледиће страхом.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА изиђе напоље. ФЕМА: Ето, видите, сад да не свиснем од једа. Друга би начинила компламент, а она... САРА: Ала бонер! То ће бити мамзел, што ће се пара тражити.
ПОЗОРИЈЕ 6. ЈОВАН (весео трчи.) ПРЕЂАШЊА ЈОВАН: Ево ме, мајсторице! ФЕМА: Гледај опет овог! Сад да не свиснем од једа. (Подбочи се.) Море, имаш ли ти памети или немаш? Море, зар ме не видиш како сам обучена?
Ова полица... МИТАР: Доста, имена ти божија, преврћу ми се црева. Шта је та жена наумила? Ајде, Евице, од једа нећу моћи читав дан јести. (Оду.) ЈОВАН: Идите ви, Јован је опет од вас свију најпаметнији.
САРА (Феми на уво): Мало света има наша фрајлица. ФЕМА: Не могу да говорим од једа. Јесте ли видли какав ми компламент даје?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
в'јенцу тихо, рек'о бих, припјева; Сјетивши се изненада, другда се огледа, На опрезу да побјегне, скупи се, сва бл'једа, А највише од потока што бризга и шуми С мјеста мога скривалишта, не чему се глуми.
кад се Срећа м'јења, К'о, кад зима на њих ступи, безлисна корења: Кад одлазим с мјеста кога, и страх ми се јежи, једа л' боље другди наћи камо нога тежи; Што, премда ми серце трза, немир даје љути, Ведрије ми небо бива него облак слути..
Сладак је одмор после тешких мука, Кад злоковарства изгњечи нас рука, Ил’ судбе игра, пуна горка једа, Дух изуједа.
” Погледа га Цвет-девојче, На лицу јој ватра плану, Ил’ од једа ил’ од стида, Ил’ од мисли ухваћене, — Ко ће моћи погодити!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Е, хајд’мо сад! ШУЛОВИЋ: Ово је јад! Ово је клетва, то је несрећа! Змијскога једа то су потомци, Што ће нам земљи бистре изворе Са смртоносном пеном мутити. (Сви троје одлазе.
КАП. ЂУРАШКО: Па шта још чекам?... Није ли доста једа избљувô, Дражећи своје речи отровом; Као да нука саму природу, Да му главурду громом раздроби?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Посрне л’ ми каткад нога, Дружина се луда смије — Ал’ се брзо смеха трза, Кô од једа љуте змије... А ја пијем, јоште пијем — У том ми се срце пара — Ћутећи се само играм Љутим врхом од ханџара...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
За риђу змију кроз недођију Гини ми гинуло мало. Змија га једом зачедила, На дојци се скотурала, С млеком да једа подоји, Гини ми гинуло мало.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Она, синко! Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците! То је. Жива ја тамо више нећу!« У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да
Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више
Ћипико, Иво - Пауци
— А отац ти, а? — Нека, нека!... Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. — Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. — А ти не би? А знате зашто?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
јер га је намах спопало беснило чим је чуо то грчко име Доротеј, које му шкрипа у ушима и натерује га да зелени од једа. А и мантију скројену по грчком узору није могао да поднесе. Ја нисам мислио тако.
Хтео сам да пукнем од једа. Заустио сам да кажем да је лако ловити глупе кленове у мутној води Мораве, али нека тај вештак Доротеј покуша да
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И кад си ти то знала, што ми ниси казала, да и ја знам, да онда човека не зовем, не досађујем му? (Од једа не може матер да гледа): Ама, сви ви тако! Сви ви знате.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
проклет! Проклет! Пили смо до ригања и ништења на мужи, на врелу, Не кидајући с уста мешину једа Прокључалу мишицу ти белу Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду детелине, ван себе да набавим ти
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек. Од једа кида бројанице, те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским. Забацујући колију, иде по соби предишући): Ја!?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Та ја сам је једном избројио!“ А ја више бројити не смијем, већ порезу украј себе бацим, — једва чекам да се скине б'једа, јер не могу да гледам у њега. Петар Добрњац има неустрашиво срце, мудру памет и несаломљиву вољу великог војсковође.
књига од наших крајина, ни од наших котарских сердара; већ је ферман цара честитога, у њему ми царе запов’једа да покупим чету по Удбињи, па да идем Тијани планини, да ја тражим Костреш-харамбашу; а ја, слуго, за Костреша не
Та ја сам је једном избројио!“ А ја више бројити не смијем, већ порезу украј себе бацим, — једва чекам да се скине б’једа, јер не могу да гледам у њега; он је паша, а ја сам субаша.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А кад већ хора томе прође а ништа нејма, хучући лелечу, туже, брину се, од једа се дерте и стиде се од покора људскаго им. Ама мудрице освестне не чине тако.
Онда већ и сам Татархан од једа и од дерта свога му стаде пуцати кад виде с очима како му војска злом пропаде. Утече испод града с бољима коњици, на
Каде то јадни им отац зачу и виде их што се од њих учини, напокон их к сестри послао, испуни се једа и лута чемера велике туге и жалости узе гаскати и плакати јецајући, дерати се горко, с нарицањем изгубљена се затрена
издати на грухање и образ закрих са срамом, те у самоћи седох, јерно доста сам се црна чемера нагутао и пун сам већ једа. Зато пробрах се да је много боље у окрајку седећи мучати (у томе нејма главобоље) знајући ми то да је време лукаво.