Употреба речи једнога у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

и сузу у очима његовим; али свакад озбиљно лице његово не допушташе радозналцу да и даље у тајне душе његове продире. Једнога дана ступио он много озбиљнији него обично у моју радионицу. У руци је држао јоште отворено писмо.

Имао сам и ја једнога друга, брата, и више од брата! И њега су са мном душмани народа нашега гонили, и он је страдао за веру и слободу, и он

Кад га видим, ја се сва стресем, срце ми силније закуца, увече не могу да заспим — мислим на њега... Једнога дана стојим ја на мали врати и гледам непрегледну равницу што се од наше куће надалеко простирала; нешто сам се дубоко

казују мутне очи, бледо, увело лице и напред испружена сува ручица која чека на залогај хлеба од мимопролазећих. Једнога дана дође чича Марко. Лице му беше тужно, забринуто. „Имате ли хлеба, Маро?

Иста бледа и измучена лица око казана, а и људи су исти што ту мршаву милостињу деле. Само једнога дана не беше тако. Одем ја с лончићем по ручак...

нико не говори речи, ни они што су најгладнији не смедоше отворити уста да заишту хране; сви су бојажљиво упрли очи у једнога човека, гледају у њега и чекају шта ли ће он рећи...

Кад је једнога дана чича Марко дошао, њему пођоше сузе на очи, па само што уздахну: „Маро! Хај, моја добра Маро!“ А она га погледа,

Са таким мислима сам и заспао. Кад сам се тргао, беше сунце на заходу, а чело моје главе видео сам једнога човека где поји коња...

Тако у разговору дођосмо до једнога пропланка. Ту беше једна ливада врљикама ограђена. Мој кожарски трговац додаде ми улар од коња, скиде неколико врљика

Кад је било пола ноћи, наши у кући већ су давно поспали, у целоме селу нигде једнога гласка да чујеш. Живко оседла и мога и свога коња, вежемо их, онако оседлане, за једно дрво украј пута који води преко

Сећам се да су се у мом детињству сви доктори нашега среза узбунили да излече једнога охолог великаша; али никога не беше да га лепом речцом утеши, да му на болове кане балсам душевне усладе.

Онамо, опет, у лугу ниже Николине куће, иза једнога грма, згурио се Ђоша. Шта чека он?... Главу је заронио у две снажне руке, ћути, хладан и непомичан.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Курјак, први курјачки муселим, офавно паметозлопствоваше на једнога комшију свога, старога лисца, зашо што ови, најдебље гуске хватајући, себе самога чашћаше без најмањег курјаку пешкеша.

Сама храброст и јуначество једнога народа без науке и мудрога прављенија подобне су зверској снаги; бране се за неко време, ал' најпосле морају рећи

мудрост, мудро и законо прављеније, искуство, просвештених народа подражаније, а сврх свега трудољубно и добродјетељно једнога општества житије: ево што саставља његову праву храброст и јунаштво, и без тога или је у рабству или ће с временом

33 Два пса Један човек имао два пса. Једнога од њих научи ловити, а другога пренебреже дома. А кад би било до јела, једнако би давао обојима.

Видите, браћо моја, два пса једнога рода и заједно окоћена, но какову различност међу њима воспитаније узрокује! Не учимо, дакле, децу нашу измалена

” упита цар. А кад чује да он ради за једнога: „Напоље из царства ниједну веру, и ако се игди опет појави, даћу га обесити! Такови би људи упропастили земљу.

— „Зар мислите гди је вами место, да ту сваком мора бити”. Наравоученије Није се нимало чудити што нису сви људи једнога начина живота.

Не би ли ми боље било претрпити озлобљеније једнога непријатеља, Него с безвременом осветом многе против мене раздражавати?

Сви учени људи врло добро знаду колико је мука, и да се на стотине година време изискује, за искоренити из једнога целога народа нека луда сујеверна и человеческому роду вредителна мудрованија, којима су се материним млеком задојили

ένεστι νόος, εις γαρ γλώσσαν οράτε και εις έπος αιόλον ανδρός, εις έργον δ΄ουδέν γιγνόμενον βλέπετε: Од вас свак до једнога лисичјим трагом ходи, и у свим вам што вас је год слаб се находи ум, ибо на језик гледате и на реч шарену мужа, а на

Славни характер једнога народа у томе се состоји да су сложни на добро, мужествени у потреби, верни један другом, послушни законом отечества,

И ако се јоште за неко време гди нађе који владика или сасвим неучен или недовољно за једнога епископа учен, а он нека се стара да својом отменом добротом то што му у науци недостаје надокнади: на ученије и

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

При растанку с њиме рече ми: ,Идите одма у Ваљево и чету скупљајте и држите у скупу; ја ћу вам послати једнога фендрика с неколико фрајкора и чувајте народ, да се не пороби, а и мене ће скоро цар послати, да на Забрежју шанац

и Банату, како су села на кумпаније подељена, јоште како се вратио из Карловаца, одма је наредио код сваке цркве по једнога главнога кмета над оним селима која год оној цркви иду, а свакој цркви ишло је по 8 и по 10 села, и тако ти кметови

Њи̓ово друштво по̓вата војска, извезу два топа на чаршију, и њи̓ 27 за једнога кнеза Ранка удаве с конопцем насред чаршије, и по турском обичају кад једног удаве — пукне један топ.

Ја одма пошљем за свакога по једнога момка, а они рано дођу, и нови кнез Пеја. Питам ја њи̓: зашто су тако урадили, да од Бога нађу!

иду у Кличевац да начине колебе и тамо да седе и суде; што не могу расудити да нама на Врачар у логор шаљу и да узму једнога свештеника из бранковичке цркве, јербо тамо и̓ је доста било, да начине капелу макар ода шта, да онде службу служе и

Али су Турци у једне собе већ ушли и запалили, те кућа с једнога краја гори, а наша војска прелази преко Топчидера, али не може брзо да пређе преко воденички̓ брана.

Опали тобџија те једнога бела хата погоди, а лако је погодити, јербо су коњици турски били густи као шума. Како наш топ пуче, а наши се војници

рекнем: „Јошт и ово те народ поздравио и љуби ти скут: да на ту нашу погодбу и уговор зовнеш или ти, или ми да зовнемо једнога од немачкога двора човека, да нам буде сведок уговора, па ако ми преступимо, нека Немци јаве нашему цару да пошље

зулум почну чинити, као што су чинили, нека Немци, као наше најближе комшије, јаве нашему цару, нека цар пошље свога једнога везира и војску да нас одбрави”.

Одемо ја и Протић, кад ал̓ дошао Стева Живковић; даде нам једнога жива шарана: „Најте ту рибу и што пре можете уготовите и понесите — рече; — ја одо̓ полако, а ви кад ме стигнете,

Ми ђоја не̓отице упустимо лађу с брода низ Мораву, и вичем на возаре: „Држите лађу, држите, оде лађа!” до једнога врбљака, и ту је свежемо у врбљак, онда Турцима одговорим: да не смемо дати лађе, док не дође бинбаша Миленко, но

Познам да једна војска бега, али је наша, али турска. Изађем на путу куда су Турци побегли; нађем на путу једнога, мало даље два и три мртва Турчина. Чујем један сат од мене гди пушке пуцају, али све даље.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Они се згледаше, па се мало насмехнуше. Ђура одговори: — Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава. Чини нам зијан — па се опет осмехну и погледа испод ока у Спасоја. — Богме, то није рога него читава руда!

— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих. — Та свакојако, господине! Нема оних старих година. — Нема, ја — нестало је оног берићета.

Салетеше га ту и ухватише; али једнога од њих добро огребе. Опет га везаше неком узицом и доведоше општини. Ћата Живан намисли да пошаље ту звер начелству.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице). Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља. Везали га, јер се збесио. Попа рече да га одреше. — Не смемо, попо! - рекоште луди.

А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, У несрећи људској — срећан. Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.

Слушај само како брбља! Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... Зека је погледао сад једнога сад другога. Станко му је од првог погледа пао на срце. Дивио се поузданој руци и сигурном оку...

Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима. Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.

Онда им рече: — Чујеш, Милошу! Ти, брате, имаш ћерку на удају. Просе ти је двоји просиоци. Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу. То јој је зар и бог одредио судбину...

Али, не лези ђаволе! Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему... И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... У Станка сенуше очи.

И ово што беше прште куд које. Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... На бојном пољу осташе само Срби. Битка беше свршена... Чупић дојаха на своме вранцу. — Чија ово беше чета?

Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па

Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: — Ама, море, шта је теби?... Станко не знаде шта да одговори.

Али је Алекса осећао како га нестаје... Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. — Шта ти је?

Међутим, у Мачви беше мирно. Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: — Па шта радите сад? — Ништа, вала. — Како ништа? — Ето тако.

облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је. Више не беше радосних вести...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Док над Паунима блисну задња зрака У злату једнога коња и јунака — То деспот Оливер од Леснова, мину. Посут драгуљима у руци му сину Тешки крст за Солун, кад падне

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Мене поче копкати. Шта је то? Једнога дана, кад ње није било код куће, преметао сам по њену столу где ради. Извучем једну фијоку и на дну њеном нађем једно

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ђорђевићу професору Велике школе ГЛАВА ПРВА У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама.

Већ чисто човек да не верује! За једнога од ове двојице, и то баш, бога ми, биће за поп-Ћиру, приповедају да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу

и понизно шешир и штап, који је био онакве форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.

? — Ју, господине, та то би још врло рано било! — вели Меланија. — Е, дабоме, то је увек дело једнога момента. — Нисам знала, верујте, да су карловачки богословци такви шмајхлери!

колико и Меланији, то писац никако није могао да дозна), па да не осећа, него да је као камен према ласкавим речима једнога онако лепог и пријатног ученог младића, и после да је тако равнодушна кад јој, тако рећи испред носа, односе прилику?!

Ту је једнога лепог дана имао прилике да види кроз баштенски плот Јулу како се зајапурила плевећи башту, и да је чује кад пева.

— А, јесте л’ сваки дан тако вредни, фрајлице? — осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је. Јула ћути и ради даље. Кратка пауза.

Ал’ канда ће заборавити!« тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини ово неколико дана читав век. Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана.

Ишла је сваког дана у башту. Једнога дана ради она тако у башти, кад чује гле се нешто у комшијској башти провлачи, па шушти лишће.

После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца! Зато овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу што јој је г. Пера донео обећану књигу Преодницу.

Пред петом се кућом опет скупили око једнога који се ономадне вратио из Бечкерека — камо је одвезао био неке Чивуте, грошићаре житарске — и који им је приповедао

Приповедао им је како је у Бечкереку слушао и чуо од једнога господара који је много књига прочитао, а и сад још једнако поваздан чита све новине, како су се ту скоро, лане или

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Не дирај ме, мори! Пусти ме! Ох!... Сада, једнога дана сретох Љубу. Била киша. Блато на све стране. А нарочито из њива и башта одакле је он долазио.

И попу, за сина му, предсказао. — На попа! — опет једнога дана исто тако почео да се дере. — На попа, сина, по глави — пуп! — И рукама је показивао како ће га каменом ударити.

Обилазио би манастире, црквишта, и тек једнога дана опет би се појавио у варош. И то увек на једном истом месту, улазу, долазио је у варош, исто онако занесен у

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда, са скрштеним рукама и замишљен пређе неколико пута собу, с једнога краја на други. Под његовим тешким корацима шкрипао је и угибао се иструлио патос.

принесе са свим лабаво руку до штитића па просто показа руком дуж белог друма, којим је сура и крива гусеница једнога пука форсирано журила подижући и сама велики облак прашине с једне и с друге стране пута.

било да њега намерно и због онаквог његовог држања у последње време, шаљу и одређују на све ризичнија места и да би он једнога дана, пошто нико краја не може сагледати том страшном разрачунавању, најзад морао платити главом. То је сигурно.

и тако остављен на миру, недиран, он је веровао да је онај његов злочин остао његова најдубља тајна са којом ће он једнога дана и умрети.

дође, све док није понова и дошао, да убрзо, само после неколико дана, испољи опет све своје ружне, простачке особине једнога грубијана, геака од главе до пете, варварина.

и ти поред мене то чиниш... ја ту... једнога... једнога забушанта, сама си казала... Она сачека да замакну официри и са оном мирноћом живаца што леди крв,

и ти поред мене то чиниш... ја ту... једнога... једнога забушанта, сама си казала... Она сачека да замакну официри и са оном мирноћом живаца што леди крв, одговори просто:

— Одвратна, необуздана животињо... једнога... једнога забушанта... поред мене, преда мном. Она се засмеја сатански: — Вараш се, рањен кроз сред груди, зато је

— Одвратна, необуздана животињо... једнога... једнога забушанта... поред мене, преда мном. Она се засмеја сатански: — Вараш се, рањен кроз сред груди, зато је овде, није

мршаву девојку са вратом искрпљеним од шкрофула, једну убрађену, црвену и пуну жену са успаваним дететом у крилу, једнога господина скоро без носа, који је међу дугачким, кошчатим коленима придржавао неку нарочиту, велику кутију од плеха.

Ето ти оца. А после оно друго: „Чувај образ, синко!“ И сад шта? Ја сам њихов син, а праунук сам једнога кириџије. Па шта ја хоћу?

ј. успомене и сад те успомене висе на зиду, а једнога дана ће и моја газдарица бити успомена, па ћу и ја бити успомена, црно слово на белој артија која ће пожутети.

Африка

Разговарамо са њима. Долазе из Ливерпула и иду за Буенос Ајрес. Случајно питам једнога из кога је краја. „Из Спалата!“ одговара он на италијанском. — Јеси ли Хрват? — питам га нашим језиком.

на чему су нам бескрајно захвалне; полазећи упадамо погрешно у једну одају где наилазимо на нежну сцену између једнога младога брачнога пара, брата и снахе малопређашње лепотице. Млади човек скаче са постеље и љубазно нам показује пут.

погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено.

Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој. Зове се Самба седамнаест му је година, родом је из Бамфоре, тетовиран је по лицу.

Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.

Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим смешно дочекује, а онда се ипак на време сети да побегне.

Међутим закони белих о томе не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу одраслог члана племена.

Или ће једнога дана Блонде огрнути пантерску кожу и намаћи на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па сачекати првога

Има неколико година да је администратор Пруто начинио једну велику аферу поводом једнога од дванаест тајних удружења овога краја. Тицало се друштво Вихиби чији су чланови чинили праве покоље у селима.

Изјавио је да је на гозби био добио најгоре делове тела, да су са собом имали и једнога кувара, који сам није био фетишер, али који је донео соли (со је врло ретка и скупоцена код црнаца) као и једнога

и једнога кувара, који сам није био фетишер, али који је донео соли (со је врло ретка и скупоцена код црнаца) као и једнога дечка који је донео воде и ложио огањ. И поред мучења, није хтео рећи какав их је обред гонио да убију и поједу жртву.

„Сад ћу вам показати једну црначку породицу, врло богату, домаћин је брат од стрица једнога краља кога ћете у савани упознати. Он је фетишер и подигао је међ колибама прву грађењу кућу у овом крају.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Тако сам ја познавао једнога, кој је сваки дан у кафану долазио, а никада ни крајцаре није трошио. Овај једанпут опази гди се играју карти, па,

Црњански, Милош - Сеобе 2

То зло је у животу велика тајна. Борба Ормузда и Аримана! Исакович није знао ни једнога, ни другога, али није хтео да пита. Ветеринар се беше уозбиљио, као да се променио, из једног човека, у другог човека.

Уби, велиш? А они? Толике нас на робију, а друге међу нама куга. Они нас толике, а мој рођени, једнога, па, гле, колика дрека. Павле се био пренеразио, кад га она помилова по лицу.

А тешко је њихова имена, и иначе, преписивати: ето он пише једнога: Штерба, а Аустријанци пишу то Чорба, па није лако рећи, јесу ли то два официра, или један.

То, да је росијски посол примио у аудијенцију једнога међу њима, а да ће почети и остале примати, дочекано је, међу тим несретницима, као вест, коју треба прославити,

Има курви у Потисју, али их нема у Поморшију, ни једнога. Сви се селе који су се Шевичу уписали. А његова Махала сад само пева и виче, а њима, Исаковичима, псује мајку

Ако би дошло, до процеса, у Кијеву, три Исаковича, са женама, били би сведоци, против њега, једнога. Његов пезевенк, постмајстер Хурка, није био Рус.

Чуруг је овако Вијени отписао: Сви ми једном засвагда, један за све, и сви за једнога изјављујемо, да тражимо, да останемо војници и ради нашег имена и части, ни најмање воље немамо, да одбацимо од себе

Теодосије - ЖИТИЈА

Бог, који ми га је мимо наде дао, удостојиће ме да га видим и да се наситим љубави његове. И одмах дозвавши једнога од својих војвода, рече му: — Знаш колики је бол од љубави према деци и огањ што вазда гори и никад се не може

будно око, уставши од њих поклони се пред светим олтарем и даде своје обете Господу, пошто га благослови игуман, и узе једнога старца, одликована свештеничким чином, те узиђе па велики пирг у манастиру.

Зар — рече — није прво овај варалица што смрт заслужује — и показа на једнога — од вас дошао да моли милостињу, и милости њу као ништа презревши, и од оца сина уграбивши побегао, а оца и матер у

Јер његова реч сладошћу меда све је наслађивала. Чудеса и силе светих не биваху обични. Него молитвама једнога, а помазивањем миром другога духови изгањаху се, болести исцељиваху се, раслабљени подизаху се, и много друго о чему

њима пребивајући учаше их да украсе цркву по вољи његовој, тако да се и до данас ваистину види црква украшена у свему; једнога дана изишавши — нађе човека раслабљена рукама и ногама и свима удима својим, донесена да прими милостињу и остављена

“ и брату Стефану засебно написавши братски утешно писмо, посла једнога од својих ученика, часна и ппеподобна старца Иларија монаха који је имао свештенички чин, да га однесе у српску земљу

А сада само речју једнога ка другоме у Богу, послушање изнад природе разуместе. Видесте да чак Бог слуша обојицу и да извршава њихову вољу.

А ово све види се да Бог чини ради нашег спасења, да бисмо разумели како Бог више љуби једнога праведника и слуша га више него многе грешнике света, и да познамо да наш живот није богоугодан, и да осудимо своју

молим милосрђе ваше, кротости, да нам у овом испуниш молбу, да светоме оцу васељенском патријарху Царство ти нареди да једнога од моје братије освети за архиепископа земљи нашој, ради освећења нашег и похвале вашег благочашћа.

столице, свети све сазва и јасно, да сви чују, поче прво сам говорити образац свете вере, то јест „Верујем у једнога Бога“, став по став, а самодржац Стефан, благородни и сви остали такође су говорили и божаство Свете Тројице

А цар посла у лађу и једнога од својих слугу са оружаним људима, да без бојазни и са сваком почашћу светога проведу. Божјим пројављењем пошли су

Изабравши једнога од ученика својих, Арсенија јеромонаха, кога тачно познаваше да је више од других украшен безлобношћу и правдом, као

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Кад се познаје целина једнога народа, јасније се запази веза између особина разних група које чине тај народ и успе се проценити релативна вредност

Србо-Хрвати говоре језиком који је толико једнолик, да једнога Србина из Србије може без икакве тешкоће разумети Хрват са Истре.

Песма каже: „Цар је Мехмед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога“, освојио је град, али у њему није затекао ништа од онога што је желео: жену, оружје и коња војводиног.

Често иду два и два загрљени. Кад се зауставе да обедују увек једу заједно. Чутура са шљивовицом или вином иде од једнога другоме.

Повећавање територије једнога племена зависило је само од његове животне снаге и јачине. У овом су погледу у најбољем положају били Дробњаци, Кучи и

Песма казује, како је једнога дана неки харамбаша да би приказао какве су то муке, одерао маторог јарца и пустио га да побегне у борову шуму.

У овом мијачком селу сам ближе познао једнога „американлију“, тј. човека који је више година провео као радник у Америци а у последње се време настанио као

Ово је крајња фаза у распадању једнога племена. У Брсјаке убрајамо Словене из битољске котлине, иако није поуздано да су тога порекла, и исто тако

У њему се јасно разликују живљи: турски, аромунски, грчко-аромунски и словенски. Напротив, Прилеп је од једнога етничког салива, мада има и неколико пословењених аромунских породица и неких које се још држе.

Са новим временом губе се и ови певачи. Имао сам прилике да чујем једнога од њих можда последњег. То је био слепац који је знао све познате песме о Краљевићу Марку и друге о догађајима из

Изгледа да мијачко исељавање није старије од једнога века и да је настало тек онда кад је сточарство почело да опада, те су они били принуђени да мењају занимање.

Врло често су сељаци остајали код једнога бега и у једном селу само по једну зиму и лето, па се даље као чергари селили тражећи милостивијег и јачег господара

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— завијао је непознати — ко ли ће ме ноћас заштитити од мрког меде! Ау-вау, тражим пријатеља! — Ено још једнога који је у невољи — прошапута Миш пророк. — Колико чујем, то је неки пас. — Шта кажеш, зар да псу помоћ указујем?!

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

у сивом дворцу, поред сиве рек, таворио је свој змајевски век. Једнога дана стао је на об, решен да више не живи ко роб. Па скочи у реку, и већ томе сл, а није знао уопште да пл.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: У, 'ајде да си казао, на пример: угасило се сунце, лепо, примам; што светли мора се једнога дана угасити. Примам! Да си казао, на пример: тутор те и те цркве прогутао је торањ црквени; лепо, и то примам.

АНТА: Не може држава никога натерати да буде мртав. СПАСОЈЕ: Па то значи, ја нисам сигуран да се једнога дана не појави моја покојна жена, која је умрла пре једанаест година.

СПАСОЈЕ (наставља):... да дође један насилник, да отме моју имовину која служи као кауција; да сруши једнога зета, односно не зета, него једнога директора предузећа. ЂУРИЋ: Ваља о тој ствари озбиљно размислити.

да дође један насилник, да отме моју имовину која служи као кауција; да сруши једнога зета, односно не зета, него једнога директора предузећа. ЂУРИЋ: Ваља о тој ствари озбиљно размислити.

ЂУРИЋ: Видите, целу ствар не треба посматрати са једнога ускога личнога гледишта, као што ви чините. Ствар захтева да се посматра са једнога ширега, тако рећи државнога

Ствар захтева да се посматра са једнога ширега, тако рећи државнога гледишта. Зар не видите ви у целој овој појави известан систем, систем са рушилачким

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

окретао глобус показујући трудничку облину земље и острва Јужног мора о којима сам контикијевски размишљао, на која ћу једнога дана морати да одем.

Ја ћу отићи. довољно сам луд за то. На тим острвима читаво је чудо златног песка, палми и мајмуна. Издресираћу једнога да људима завлачи шапу у џепове и довести га у Караново, ако се вратим, мада мислим да се нећу вратити. А зашто бих?

Како је месец растао над водом, лавеж паса с друге стране реке постајао је све јачи. Било је чудно мислити да ћемо једнога дана гледати Земљу са Месеца.

Мртви и покопани, са споменицима по парковима, они могу да буду чак и драги! Помислих на књигу коју ћу написати једнога дана. Биће то књига о крви и сексу.

Она је заиста волела књиге. Кад год бих узимао у руке листове на којима се налазило оно што ће једнога дана бити роман Слободана Галца, она би се прикучила малтене на пет сантиметара и, испруживши врат као у старице,

Ја сам је у писму молио да не обраћа пажњу на то. Ми нисмо малограђани и једнога дана треснућемо свима истину у лице, али за сада се морамо крити.

Испрана и глатка сопствена кожа изгледала мије драгоцена као свила. А ипак ће она једнога дана бити збрчкана и рожната као Гретин врат! Осетих како ми се утроба грчи и сажаљење за самога себе.

Збирка инсеката, слике по зидовима, географске карте с уцртаним местима која ћемо једнога дана посетити, како то не значи ништа без Рашиде! Морам изаћи, Весна! - шапнух, мада није било потребе за шапутањем.

Вероватно сам, ипак, луд. Станика читаво јутро тврди да сам луд, мада ни то није важно. Ја знам да ћу једнога дана бити славан, иако Рашида тврди да оно што ја пишем нема везе с оним што људи воле да читају.

Било је смешно мислити да ћеш једнога дана ући у продавницу и рећи: „Једно срце за човека од педесет година, молим. Парче бубрега и слезине, такође!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости. — Опростити, іллустріссіме доміне, имамо још једнога сапутника; њега би морали у меани код Арона оставити. — А ко је то? — Један шљахтец из Мађарске.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Дуж целе обале, све до војника Ивана Хорвата, добио је свега једнога лекара, да везује ране. Потполковник Арсеније Вуич, који је предводио два пука, слао му је сваки час официре да зајме

живот и бојећи се да га не убију, она се, грозећи се тога, била навикла да мисли како ће он умрети, или како ће га једнога дана вратити кући крвавог, тим пре што је и он увек то говорио.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(у Ц. Г.) панпресс, 2. чељад, тј. жене и дјеца, фамилиа: ђе је твоја глота?...; не мари глота за једнога скота. 3. некако ђубре у житу...

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

А бомбе су падале сваког другог дана, тек да нам не буде досадно док чекамо одрасле да се врате на белим коњима. Једнога дана прочуло се да почиње савезничка инвазија. Инвазија— страшно лепа реч!

Али, сетио ме се, и то је било довољно од њега! Онда нас је једнога дана ослободио наш рођак, партизан. Био је опасан реденицима, носио је »бренгал«, десет бомби, два револвера, двоглед,

Све остале бајке биле су сумњиве. Држао сам се за деда-Мраза као дављеник за сламку, када ме једнога дана моја рођена кћи обавести како су у првом разреду учили да Деда-Мраз уопште не постоји!

Живели смо између две игранке, од суботе до суботе. Једнога дана однекуд се појавише и ретки саксофони: блиставе, добро чуване животиње из којих се расипао лепљиви звук, пун

Ипак, поносни смо јер чујемо из кутије како нам изнад глава грме »чувари нашег слободног плавог неба«. Онда се једнога дана, у уличици преко пута Старог двора, отвара изложба електронике. Нешто даље налази се нека кутија.

) превести моју причу жедну преко воде, можда ћу се прославити тамо, иза црте, можда ће и мени једнога дана красти брисаче с аута који има регистрацију 75, можда ћу и ја једнога дана гледати друге момке из истог краја

прославити тамо, иза црте, можда ће и мени једнога дана красти брисаче с аута који има регистрацију 75, можда ћу и ја једнога дана гледати друге момке из истог краја кроз двоглед наопачке?

ђеврек, а једанпут нас је све понудила семенкама, па сам после дуго чувао њене две семенке, надајући се да ће из њих једнога дана и за мене проклијати дивна љубав.

Још је имао толико тога да исприча да није могао ни да помисли како се иста ствар може и њему догодити једнога дана; није ни сањао да ће га можда једног јутра мрзети да прича и да неће имати чему да се радује, да ће исто тако

због оног проклетог акумулатора, па сам панично покушавао да запамтим што више ствари које ће ми, ко зна кад, једнога дана затребати и добро доћи — у оним јутрима, можда, када приликом бријања угледате у огледалу своје лице, а под

та лица која видим у пролазу, ти зидови о које се очешала моја срећна и лепа досада из педесетих година, све ће ми то једнога дана сигурно затребати, али како да задржим све те призоре када тако брзо промичу с ону страну стакала, попут

Ипак, тај облак остаје да лежи похрањен негде у кинотеци њихових призора, и једнога дана када га постану свесни, тај птичији облак ће их однети према другом граду, у коме ће бити толико заокупљени

Матавуљ, Симо - УСКОК

Свима стршаху „веље“ пушке испод црних струка, сви пушаху из предугачких чибука и канда мало разговараху; сви, осим једнога, имађаху фесове без кићанка, а онај један, на средини клупе имао је кожни калпак, а испод струке му провириваху

Удовица и Шуто такође приђоше му руци. Кнез рече Крстињи: — Ево ни, бабо, једнога госта из свијета! Она прихвати: — Добар ни дошао и с анђелом дошао! — Уђи, господине — рече кнез.

— Соко, богме! — настави Стево. Од прве је оборио из пушке једнога, па из леденице другога, па загна јатаганом, те нам се међу њима изгуби испред очију.

“ — „Ев’ ово ради бог!“ рече владика, једнако пребацујући кутију. „Све овако, све овако, из руке у руку; од једнога узме па другоме дâ. Ономе сутурану узео је плету и теби је сад дао!“... У праскозорје зачу се клепало.

нудећи ракијом, а кад видје да се примако главни тренутак, узвикну: — Хвала богу, господару и господо, чуда једнога!

“ Владика иђаше од једнога збора до другога, и стизаше увијек на вријеме, да их утиша, да расплете што се сувише сплело, да их подстакне на

Онда се опет промијени вријеме. Једнога вечера дуну бјелојуг, а до дана растопи сав снијег. Кад сунце грану, Цетињско поље бјеше право језеро; али након два

За њим искочише Перо, па Јанко. Крцун опали и обори једнога до Мушовића, али онај високи, готово у исти трен, опали на Крцуна и обори га. Перо уби и посјече високог.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

дела народне књижевности, рутински писани романчићи и лоше песме, и, на крају, вредне књиге које је „писац, једнога дана, случајно, из хира, написао, наменивши их деци”4.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: А шта помаже, кад смо слаби? ЛЕПРШИЋ: Ми слаби? Три смо на једнога. ЖУТИЛОВ: Три је њи на нас једнога. ЛЕПРШИЋ: А Бан и Виндишгрец? ЖУТИЛОВ: Док они дођу, овде нас могу све истребити.

ЖУТИЛОВ: А шта помаже, кад смо слаби? ЛЕПРШИЋ: Ми слаби? Три смо на једнога. ЖУТИЛОВ: Три је њи на нас једнога. ЛЕПРШИЋ: А Бан и Виндишгрец? ЖУТИЛОВ: Док они дођу, овде нас могу све истребити. ЗЕЛЕНИЋКА: Нек истребе.

ЖУТИЛОВ: Је ли то зацело, или као што ви жене имате обичај? НАНЧИКА: Послао је једнога да је проси. ЖУТИЛОВ: Шта је он? НАНЧИКА: Доктор; човек врло фини.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Хрватска и српска књижевност су књижевности једног народа и једнога језика, али то су још две књижевности. То је парадокс, анахронизам, доказ наше културно-националне заосталости, али то

Ради једнога наслова или једнога датума требало је утрошити читаве дане. Историја српске књижевности, која се живље ради тек последњ

Ради једнога наслова или једнога датума требало је утрошити читаве дане. Историја српске књижевности, која се живље ради тек последњих година, оскудева

свих наших локалних књижевности имала најсолиднији основ и највише везе са стварним и народним животом, која је имала једнога тако ваљаног и популарног писца као што је био Рељковић, која је никла и развила се у средини православних Срба, није

Тај филозофско-историјски роман једнога од тада најпознатијих француских писаца Жана Франсоа Мармонтела (1723. до 1799), који је изишао 1767.

је да код њега има више но што би требало попустљивости, готово понизности путујућега калуђера и претеране љубазности једнога домаћег учитеља који је често живео од туђе дарежљивости.

Он цени и преводи Цоликофера, протестантског пастора и моралиста и једнога од најважнијих немачких проповедника у XВИИИ веку.

је новатор и иницијатор какви се ретко виђају, један од оних људи који стварају епоху и остају као путовође целога једнога народа. Нови духовни и књижевни живот у српскоме народу несумњиво од њега потиче.

И одиста, данас, после више од једнога века, Обрадовић изгледа ближи, модернији, живљи од Вука Караџића, садашњост и стварност дају му за право, и зато је

Ако се вредност једнога писца одређује по плодности и дуготрајности утицаја који је вршио на духове, по трагу који је оставио, по користи коју

Осим попова и калуђера једва би човјек у 1000 душа могао наћи једнога човјека, који зна помало читати (а писари су, као што је напоменуто, и међу поповима и калуђерима ријетки).

црногорска су драматизоване главне епизоде црногорске историје од Косова до владике Данила — »тровјека историја народа једнога«.

Милићевић, Вук - Беспуће

И доскора паде опет у постељу. Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају. Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа

— Како да немам? - рече он и погледа је. — А ти? Она се весело насмија и побјеже. Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази. Он јој рече нека причека.

И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И олако му се прошло! Био је само изненађен једнога дана. Кад је једнога дана сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левог палца спремајући се да нешто

И олако му се прошло! Био је само изненађен једнога дана. Кад је једнога дана сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левог палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и

И он се опет некако ућушка у државну службу. И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима.

Купио је доиста на четири дана пред Божић. А то је овако било. Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једнога сељака. — Оклен си, пореска главо? — запитаће Јова. — Је л’ ја? — пита сељак и мери га. — Ти, да! — Ама зар ја?

— Хоћу, рече Јован, да извадим »дијамант« из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас: »Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког

« Потписан: Јован Максић, указни поштар. И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде. Једнога дана, куд и камо пре постављеног рока, ето му ње. Дошла је предвече, у немачким хаљинама.

Сад ја видим. Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш. Немаш ни једнога, па то ти је! — И-ју! — зачуди се Каја. — Е, прико, немој тако! — вели Паја. — Вређаш ме, бога ми ти кажем.

молим... наравно, с драге воље, што не? — рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати »пуслице«, с једнога на други крај тањира. А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај... колика је сума?

разлике; гледају да сви буду светски грађани, да се због вере и народности не мрзе; — а ви овде, једне вере, једнога народа синови, — направили Косово!

Не треба ни да кажем да би Марјан дао три казне професорове за једну очеву. ГЛАВА ТРЕЋА Једнога дана дозна газда Радисав на свој ужас да и из нижих разреда ђаци посећују кафану »Код руске круне«.

И једнога јесењег дана поподне, прошло већ пет сахати. Већ престају гости поручивати кафу, а јављају се они што траже ракију; већ

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

(1843, 27. нов.) ТУЂИН Украј мора, крај тиога, Ту бродови стоје, А са брода, са једнога Момче вако поје: „Ао света големога! Ао јада мога, Да на свету баш никога Не имадем свога!

! Тако стаја срца веселога, Ал' ето ти чуда још једнога: Преко луке право ка менека Једна красна упутила с' сека, Ао виле, ви, пребеле виле, Ви јој богме не би друге

Оде коло, оде цела лупа, Ви стојите око мене скупа, Све ту соко један до другога, Само нема међ вама једнога, Очи вам се грозни суза пуне, Оне веле: Арса нама труне, Ох без збогом и без опроштаја Он се од нас сирома утаја,

огради, Па му руци прионите млади, Пољубите ону руку свету, Што разагна невољу вам клету, Ноћ вам дође са Вука једнога, Данак бели, браћо, са другога, Онај мишку у гвожђе вам скова, Овај души вериге раскова, А ко вели: он то није

отровна се прене, Па на љуто орпашје се дене, Оће л' удрит на душманску силу, Па кâ од пре збијат у гомилу, Од једнога градити двојицу, Од двојице опет четворицу, Не плашит се те јуначке муке Док је мача, докле трају руке, Па зла

За једнога боја жестокога Беше муке доста за свакога, Свак чињаше колико могаше, И пред собом Турке разгоњаше. Ја од чете беј

Живо Турчин низ пољану нага, Опази га Гојко, потера га, Још кликује: „Стани, тако т' Бога, Та један ће само на једнога.“ Али Арслан главе не обраћа, Само ђога бакрачлијом лаћа.

Сунце зађе, а Гојко уздану, Спусти очи, глену низ пољану, И опази једнога коњика, Ал' још не мож' разазнат му лика. Коњик ближе — ох сад га познаде, И мучнија мука га спопаде, Позна

Свако скочи, пред Турке похита, Сретосмо се, па се покрвисмо, Изгибосмо, љуто с' изранисмо, Без ране нас не оста једнога, Сваки братски бранио је свога, И сам Рајко у бој се нагнао, И он ране у руку допао — То су, брате, то су јади

На мртваце бистра роса пада, Кроз мртваце сузна и крвава Иде, лута једна женска глава, Све прегледа, а тражи једнога, То је Хајка, Ала јој помогâ. Брзо Хајка мимо прве хити: „Тамо“, вели, „тамо мора бити.

Та дваест нас има на једнога — Јала за мном који жена није.“ Тако викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ

Јуриш, Србе, крочи, теци, Де га нађеш, ту га сеци, Све тамани до једнога: Нема теби туна твога. — Јуриш, Србе, све су змије, У Маџара вере није!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

!), па једнога који јаше, безбели на парипу. Има ту насликаних и безобразних предмета, грдно увећаних дарежљивом руком каквог маштовит

задјевену у ћошак Вилсонова оквира, и прожвакао: — Цвикераш један, цвикераш други, нема теби, мој Лазо, вајде ни од једнога, џаба ти је то. Гледај ти ону своју кобилу пред кућом, боље ће ти бити.

Базао је за овцама, играо се клиса и „крмаче“, искрадао се увече на прела, а једнога дана нашао се с Даном у плиткој вртачи поред куће и ту су, под кржљавом лирском, један другог обријали крњатком старе

Као да сам слутио да ће ми једнога дана главе доћи. Џакан диже руке као да се предаје и зариче се: — Друже команданте, ил растурај некуд ову неборачку

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али једнога дана мајка јој се, тек што је била ујутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати. Капију заборави да за собом затв

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— На плоду рајском трагови гњили гујина зуба. Под златним жигом царева грба сви су се сагли; ал' сви баш нису: једнога само не беше близу, не беше Срба.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.

Идући тако, нађе у гори једнога старога пустиника, и назвавши му бога, запита га не зна ли он да има гдегод таки и таки град.

лавова и чувају град: ко се год прикучи, одмах га растргну, зато им треба дати дванаест овнова, свакоме лаву по једнога, па ће се забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке што чисте сав град својим рукама, те би човеку одмах очи

— Па га отера из двора, а он сиромах онда отиде у свет, и прибије се у једнога кнеза да му чува овце. Царица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди

Они сандучић са оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора ради.

ови чоек цара на објед, и по обједу изиду гледати грађевине н џардине, да таке љепоте и дарила божијега није било ни у једнога цара или краља.

И тако крене. Путујући нађе близу некака језера усред планине једнога старца, ђе сједи вас сијед као овца, који га упита ђе иде, а он му све каже.

После тога почне сам путовати по свету, и тако путујући задуго, дође у једну планину и онде заноћи у једнога пустиника, па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница.

Коњ вели кобили: „Хајде, брже, што си остала!“ А кобила одговара: „Е, ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу и у њој дете, па у себи ждребе.

Ишао је тако по свијету а вријеме је пролазило, док се најпошље не погоди код једнога богата човјека да му овце чува. Често га је жалост сналазила али се он чуваше да не свира кад је поред оваца или на

Једно јутро седећи у дућану угледа једнога сиромаха, сав одрпан и подеран. Чим га види, одмах га позна. То је био тивтиз, његов друг.

ПРАВДА И КРИВДА У једнога краља била два сина, један бјеше лукав и неправедан, а други добар и праведан. Пошто им отац умре, рече неправедни

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Зато држим за нужно, да се објаснимо. Ја сам послао једнога пријатеља, да вас од вашега господина оца за мене проси. Но нужно ми је једно уверење и с ваше стране: оћете ли за

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Хоћу да кажем, одједанпут помислите да се иста ствар може и вама једнога дана догодити, а онда — ћао, рагаци! А опет је са њима, с тим маторцима, лепо, на часну реч!

да је Хајдук Вељко стално спавао са лепом девојком испод неког дрвета, да смо најгостољубивији на свету и све, а онда једнога дана, када завршите школу и отворите новине, начисто вас опали кап!

Најзад, и госн Суле се једнога дана нешто као прослави, када га изабраше да тумачи личност неког крајњег негативца који тек у рату као постаје

Да вам памет стане, чисто излуђивање! А за то време — систем „Паметнији попушта“! И шта? Узмимо, на пример да једнога дана неко пожели да ми постави спомен-плочу на кућу у којој сам живела, стварала и деловала.

Ништа! Непрестано си неког давола чекао, и он је стварно стигао једнога дана, тај ђаво, мислим, али, соррy, било је већ касно. Хоћу да ми се све дешава одмах. Ево сада!

“ —тако некако, штатијазнам! А онда, сасвим случајно, натрапате једнога дана на нешто њихово, штампано у неком бедном штреберском средњешколском листићу и удари вас начисто шлог на лицу

Ђавола, дроге! Па они су још на нивоу пуњених паприка! И онда заврше једнога дана факултете, жене им подшишају косицу и обрију оно паперје од браде, а затим их сачекују иза кривине кредити.

Патила сам као убоги ђаво, толико је био расејан кад год би ме слушао. И једнога дана, баш сам била устала а напољу облачан дан, погледам се лепо у огледалу, право очи у очи, и упитам се: „Па да ли

И још сам осећала као да сам изгубила албум са својим најдражим фотографијама са мале матуре! Најзад, једнога јутра, мој човек из киоска поново исплива на површину, као да никада није ни заронио.

Гребаторски геније! Када сам га упитала како може да тако мимо живи на туђ рачун, одговорио је: „Сви ће они једнога дана бити пресрећни што су ми давали по коју кинту! То ће њихове мастиљарске животе озарити невероватном срећом.

Тај момак ће, на часну реч, једнога дана, ако не и раније, мазнути награду за животно дело) — „Златни мали предах“ или нешто слично.

Систем Ивица и Марица. Читаву ствар ћу једнога дана, ако не и раније, патентирати под шифром „Како да се човек не изгуби у животу и ти фазони“.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Али кад од једнога изварам сто форинти, видим шта ми се пише, пак — испод жита. Затим се дам на докторију. МИТА: Но, ту знам да си све

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

! Ех, кад би нашли чаробни крај, Црвеног Врапца завичај!“ Једнога дана, прича нам каже, другови пошли да Врапца траже.

Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див. Једнога дана дружина славна нађе се срећна на крају горе, пред њима пуче равница травна, љуља се, шуми зелено море.

Умало торба страдала није. Гдје ли се само грицкало крије?“ Дође ми једном прилика ријетка, кренух са Ћосом једнога петка, узесмо капе од невидиша, лутамо свијетом тражимо миша.

Кад падне вече, крену се браћа, Сваки се дому — печурки враћа. ИИ Цурица нека једнога дана купећи дрва у шуму зађе и тако најзад, с бременом грана, пред малом кућом она се нађе.

Пред њим, дан хода, шири се страва, његовим трагом путује слава. ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо. Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца.

ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО (КИЛИМАНЏАРО, АФРИЧКИ БРИЈЕГ: ПРИ ДНУ ЈЕ ЖЕГА, ПРИ ВРХУ СНИЈЕГ) Једнога снијежног дана три се другара сложе да пођу на далек пут: слонче од порцулана, мајмун од сиве коже и лав од вуне,

Врти се жрвањ у сетном хуку, облачни сати споро се вуку. Једнога дана Жућа и Тоша мочвари крену шетњом; над њима облак, леден и тежак, одише снежном претњом.

“ Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос у госте мраза.“ Једнога јутра прамиња снег, обели поља, сакрио брег, свиле се врбе до речног руба, на сваком жбуну памучна ћуба.

“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!“ Једнога јутра, по ведру дану, окова зима на млину брану, престаде точак жрвњем да креће, са њега висе дебеле свеће, ледени

“ Широко поље росом се купа, бисерје трепти, сунчана киша. Ратнички поклич војводе мачка уплаши само једнога миша. У рупу стругну, прогунђа строго: „Видидер мачка, блесав је много!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— О, доста је отворити новине. У целом свету пишу о томе. Мислите ли да се то може избећи? — Не знам. Можда ће једнога дана ратови сасвим ишчезнути. Дубоке, исконске силе које покрећу ратове, више неће имати дејства.

Већ као помори и несреће. Једнога дана ће цело човечанство пазити узбуђено да такав помор на њега не наиђи. Сваки народ засебно пазиће на себе

— Али је читаво језеро између вас. Биће вам врло тешко водити тај рат. — Ни најмање. Једнога празника ми ћемо се искрасти рано ујутру у рибарске барке и отићи на Мало Острво. Тамо ћемо их чекати да дођу.

Доћи једнога дана на једно језеро као ово, приступити свему, свакоме, слушати све и гледати све и после, не то описати, већ из тога

— Видео сам вас издалека кад сте отишли, па сам мислио да ћу вас сустићи у рибњацима. — Имате још једнога сина? — Још једнога, који је за две године млађи...

— Имате још једнога сина? — Још једнога, који је за две године млађи... Иако су моји синови, а овај је још и присутан, морам вам рећи да не бих могао пожелети

— Мислите можда да се заветујете? — Нећу да се удајем јер сам од детињства желела да пођем за једнога младића одавде. Био је пет година старији. Иако сам била девојчица пуштао је да играм с њима, дечацима, и бранио ме.

Можда! Ја не видим живописност, склад, поетичност. Огроман број елемената, или огроман број израза једнога истог елемента, живи трагично и херојски око мене. Живи у заједничкој борби и слози око мене. У сарађивању.

Љубичаст, горећи од фосфора као буктиња, на врху једнога оштрога брега, градић и сеоце у њему. Прецизно оцртане куле, кровови, звонаре. Уз њих лижу бели пламени.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Ама полако, човече! — Само право и гурај — вели он и запиње још јаче. Запех и ја, и тако се дочепасмо једнога фургона. Он ме готово убаци, те му додадох руку и извукох и њега.

Закорачих. Угледах једнога наредника како постројава војнике. Мало даље једна група носила је сламу... Један је трчао некуда.

Најзад песма замре, свирка умуче. Војници су распремали шаторе и из једнога се чуло: — А ти, бре, сву сламу привукао, а ја лежим на земљи. — Шта је ово, шта је ово?

Онда је управио прст на једнога и запитао како се зове. — Вучко Стојковић — дрекну онај из строја. — А коме се ти обраћаш?... Оној штали или дрвету?.

Предахнусмо, када предње батерије скренуше у неко орање. Како се зове ово место? — запитах у пролазу једнога старца. — Вучјак — и стари пође, напрежући године да ме стигне. — Одакле идете, децо?

На застанку избаце само десну ногу, пресамите се преко пушке и ћутећи гледају преда се. Запитах једнога зашто не седне. — Теже ми је онда. Забрекну ноге, па ни да макнем — одговара пешак, вадећи из мараме крижани дуван.

Тако разговарајући стигосмо у село Велики Бошњак. Подне је давно превалило. Село је било готово пусто. Испред једнога храста опазисмо само неког старца повијеног до земље.

И нехотице се намеће мисао да ћемо тако можда и ми. У оближњем јарку угледасмо још три леша. У једнога раширене руке, други забио главу у земљу, а трећем глава преполовљена. Тешко је посматрати.

Тежак задах усирене крви и трулежи испуњавао је ваздух. Покрај топа лежала су двојица... У једнога бледо лице, прорасло црном брадом, усне полуотворене, а из носа млаз усирене крви спојен са црном локвом, у коју је

Ту је и завојиште. Згрчени, леже рањеници на земљи, чекајући на ред. Неки умиру. У једнога се груди снажно надимају, а полуотворене очи већ су потамнеле. Допире однекуд самртни ропац.

Војници застају ужаснути... Потом љутито машу главом и осветнички стежу песнице. — Их, их, ама ни једнога живога не треба оставити! — говорили су међу собом.

Војници нашли своје познанике и у пролазу чух једнога рањеника где вели: — Вала, ако се ко од оних врати Фрањи, нека се пофали... Из кукуруза износе мртвога војника.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Има ли који ђак међу вама? — Еве... овај, пружише деца прст на једнога. — Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ. Деца се зачудише.

запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном. Једнога дана вејаше снег.

Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, Господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...

веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена. Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.

О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!

отеже председник. Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке. После једнога часа отпоче суђење. Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања. Оптужују га за »опорочавање власти«.

Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом. Да живимо, брате!... — Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.

Ко зна шта им је; питаћу Вељу насамо...« И опет Гојко сумњиво махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта... Ништа!... И Љубица се нешто ућутала. и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.

Напослетку једнога дана освану и код њих установљена задруга. Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 113. Смиљ Смиљана покрај воде брала, Набрала је недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој другарици дала, А трећи је низ воду пустила, Па је њему тијо беседила: “Плови,

Мети дворе, да праха нејмаде, Ложи ватру, да дима нејмаде, Носи воду, да труња нејмаде, Јер ја нејмам сина нег’ једнога, Немој лудо изгубити главу.“ Врло мудра Латинка дјевојка Поручује загоркињи вили: “Свекрвице, загоркињо вило!

И сокола на десници руци, Камо л’ неће једнога јунака! 206. У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду

“ Љуто куне Богданова мајка: “Ој Мораво, водо валовита, Што утопи мог сина Богдана, Што ћу јадна без њега једнога!“ 219.

“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!“ 226. Ој ђевојко, имаш ли драгога? — Имала сам брата и драгога, Пак сам оба на

Гђе је један, не уцвили мајке, Гђе су по два, не растави браће, Гђе су по три, узми по једнога!“ То Стеване не слушао мајке!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Чуј, како се ори песма наша тврда гласа, неклекла никад, несретна, ал бијесно весела, са крваве обале једнога народа цијела. Да није најлепше љубав, већ за грумен Сунца убијати и рано умирати.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Осети да му је на души лако и добро, крв му се умири и он, како му се чинило, постаде сасвим други човек. Једнога јутра, рано у зору, кад се гора будила и птице почеле певати, устане као обично, помоли се Богу, узме свој крчаг па

смрћу нити грехом Вечном лепотом вечитога склада— Кад алʼ изненада— Идући путем кроз поља Он срета У распадању леш једнога псета... И, гадећи се, глас Петров га трже: „Рави!... Стрвина!... Обиђимо брже!...“ Ал Он занесен свемирном лепотом.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

к нама (а свакоме се чини да је окренут баш право на њега), из кога ће сваког тренутка да плане ватра и да покоси једнога од нас. Нико се и не сећа Ђокића, већ сваки вели у себи: »Сад ће... Сад ће!

Сећа се да је Готфрид Буљонски душа првог рата, али се не сећа ни једнога од осталих учесника у рату... Ово га веома уплаши и побрка му и оно мало реда што га је имао у познатим му историјским

Један, кудраве црне косе, зажмирио очима, па корача живо од једнога зида до другог и бележи стопама градове које је Џингис-Хан прегазио, описујући гласно јунаштва и дивљаштва његова.

а ја... они светски изроди, што немају друга посла но пискарају по новинама, те мисле да окаљају беспорочно име једнога дугогодишњег чиновника... хм... не знам шта му рекох после, али му ту казах: »за злато се рђа не пријања!...

Кад спреми све што је кући за зиму потребно он, једнога јутра, опрости се са свима комшијама и оде у манастир. Наступи љута брдска зима, кад се леди дрво и камен, а сву

Кад огреја сунце, прођох кроз Београд. Опазивши неку гомилу на ђумруку, сиђем тамо и видим да су то све трговци. Од једнога дознам да су сви поднели поновне декларације за сав еспап који су у минулој години пренели преко царинарнице...

Винарски трговци журно ваде врањеве и чепове, а црвена течност куља у Саву. »Шта је то ?« — питам једнога. — »Нећемо више да трујемо рођену браћу. Просипамо овај отров...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

) ДАНИЦА (седне на његову столицу и чита): „Еволуција једнога друштва зависи често и многоме од напора и подвига појединаца, када исти подвизи хармонишу са социјалним потребама и

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу: Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам

А ко би и могао код живога Милисава?! Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде. Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« — Пхи! Баруштина! Вандеја. И нико ни да пише, да протестује!!

Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.

Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!

милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла: Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!

Тек оданде лане! А то је зељов једнога одборника. Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао. Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на

И какве је само зубе вадио! Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао. На сваком ћошку Мића стане, одмори се

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

благородне, топле кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно дотакао бели облачак.

СРБИ Пођи до на крај света, до најдаљих висова и грбина И тамо ћеш наћи бар једнога Србина! Откако, у шестом веку, кренуше хода дрхтава Иза Карпата — доспеше до најдаљих држава.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Мистерија јегуље 3 ИИ. Први трагови стварности и решење једнога дела загонетке 5 ИИИ. Истраживања Јоханеса Шмита 7 ИВ. Двадесет и пет година крстарења по океанима 9 В.

У књизи једнога старог, према слици у књизи зараслог у браду и косу средњевековног калуђера, исцрпно се претреса тај доказ и налази да

ИИ. Први трагови стварности и решење једнога дела загонетке У седамнаестом веку природњак Реди први пут је тачно запазио три основне фазе у циклусу развитка

Шмит је ту, једнога дана, ухватио јегуљину ларву, прву на коју се дотле наишло у Атлантском Океану. Да би се разумео судбоносни значај

Кад је једнога дана, у другој половини јуна, отворио флашу, јегуља је из ове искочила и одмах почела пузити по столу. Она је у таквоме

живе на дубинама мањим од 200 метара још могу да виде слабу и непотпуну сунчану светлост, лишену црвених, оранжастих и једнога дела жутих зракова. Оне што живе на дубинама до 700 метара виде још само љубичасте зраке, и то јако ослабљене.

Било је велико изненађење за природњаке кад се 1861 године рашчуло да је приликом вађења из Средоземног мора једнога телеграфског кабла, који је дотле лежао потопљен и положен на дубини од 2200 метара, нађено на каблу мноштво живих

био Агасиц, стајали запрепашћени пред тим богаством, не могући веровати да је све то скупљено и обрађено за време једнога путовања.

На острву је и она наишла на подивљала говеда, размножен и подивљали чопор напуштен од једнога негдашњег креолског насељеника, који се био одселио на острво Реинион.

Пошло се из великог француског пристаништа Шербур у које смо се и вратили по завршеном циклусу путовања. Тада смо се једнога лепог летњег дана, крстарећи по бескрајном океану, први пут нашли на месту где се сваке године, у једно исто време,

наслагама тресета на свима тим острвима и по сталактитским пећинама на њима, мисли се да су острва постала распадањем једнога већег вулканског острва.

врше миграције само по ограниченим просторима; туњ и јегуља су једине рибе које врше дугачка океанска путовања, са једнога краја земаљске кугле на други.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Свагда граја бјеше око мене када хоћах по граду изаћи, као у нас бијеле неђеље кад се крену момчад у машкаре. Да једнога би пријатеља, главом сина Зана рбичића, свога дома већ не ћах гледати, него кости тамо оставити.

Грбичић се мени кунијаше да су једном жбири и шпијуни облагали једнога принципа пред сенатом и свијем народом, и да су му главу откинули баш на стубе његова палаца.

ОБРАД Ада што је него маштаније! Ја сам чуо од једнога ђеда, у Боку су једни доходили из Талије, или откуд друго, на наш пазар исти излазили, па викнули цијелу

на муку био ђе прах гори пред очи јуначке и ђе главе мртве полијећу — јошт таквијех очих гвозденијех ја не виђех у једнога момка. А немаше јошт двадест годинах. И што ћу ви крити, Црногорци, живо ми је срце покосио и нашу је земљу оцрнио!

БАБА (дрхтећим гласом кажује) Кад се справљах из Бара овамо, док ево ти једнога каваза ђê од паше за мене дошао; поведи ме на Скадар везиру.

А слијепцу очи не сметају, но се држи све једнога пута, кâ пјан плота када се прихвати. ВОЈВОДА БАТРИЋ Да причамо снове при кретању!

Више жалим пуста џефердара но да ми је руку окинула! Жâ ми га је кâ једнога сина, жâ ми га је кâ брата роднога, ере бјеше пушка мимо пушке.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Кратко и мирно са собом је свршила. Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама. Па чувени деда Софкин, Каварола.

Сви, из целога села, као да су од једнога оца, матере, од једне куће, а не из читавога краја. И онда оне језовите приче, за које се у вароши знало, веровало,

Али би и то. Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

РЕДОМ... Сваког божјег дана, можда и тренутка, Из душе нам чили по прошлости део; И, по сталном реду, врх једнога кутка Њеног, — пада сиви заборава вео.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ријечка и Црмничка, отправише Господару свака по једнога изабранога сина свога. Праћен гласовима звонâ, духовницима у одорама, двадесетином главара и својијем перјаницима,

Једине им дужности бијаху да буду јутром и вечером на молитви а иза молитве за општом трпезом. Једнога љетњега дана пред вече, много сеоске дјеце с Јаном и са сестром му, окупило се у шуми, под једнијем бријестом.

Пејо нити је хтио зајма, нити да га ко служи, него нареди стопаници и снахи да се спреме е ће с њим у град, и одвоји једнога јунца ког ће му братанићи до доље погнати, па ће с новцем што за њ узме подмирити све трошкове.

Поменуше их лијепи број а о свакој се чуда повиједаху. О Стани причаху медику како је више од једнога момка обалила, како добро баца камена с рамена и скаче. „Да“, закључи медик, „види се, брате, види.

ни једно своје добро; ни јунаштво, ни памет, ни богаство, ни љепота не остаје за вазда у једноме дому, но прелазе с једнога на други!“ „Тако је, валај!“ потврдише му другови. „А да — што би? причајте људи!“ рече медик.

Овако нећу, ваистину, но једнога ти узети, а не макну ли ми се с очију, брстина ће исто после имати...“ „Ха да вражије силе!“ умјеша се неки.

Кад се сви изредише и пошто звоно преста, Владика проговори: „Бајице! Земља је зинула да попије крв једнога вашег брата! Ја сам овдје да у име Божије, као његов слуга, и у име своје као Господар ваш, правду дијелим.

“ рече сердар, па се саже и потра га по челу. „Једнога већ познаје!“ рече Озринић, сагнувши се и љубећи се с њим. „А како си?“ „Добро!“ одговори Јанко. „Црногорац! Богами!

“ „Ја сам мало поспао... Легоше ли људи?“ „Еве сад!“ одговори цура и сједе. „Ја ниједнога не познајем... Да, једнога знам!“ „Он ми је ујак рођени, онај постари човјек!“ рече цура с некијем поносом. „Лијеп човјек!“ прихвати он.

Ја сам то још као дијете слушао, ама видио сам очима синоћ једнога!“ „А, обилати, обилати!“ примјети медик. „Како обилати?“ „Обилати трбуси, ја!“ Сви у смијех.

“ „Ама ко је он?“ „Ово је најбољи мој пријатељ. Из једнога смо мјеста. Заједно смо учили и одрасли.“ „А онај други?“ „Не знам!“ „А ђе иду!“ „Не знам ни то...

Осим што ћеш тијем мене умирити, и њу ћеш избавити од зла. Не од једнога зла но од мноштва зала. Они ће је удати за чесова старкељу, или ће с њом у манастир, а овако кад ти приспијеш, гроф

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ретке су пословице овакве дужине: „Једна коза окози двоје јарића, па од једнога кожа доспе на бубањ, а од другога на јеванђеље“; или „Међеду су уши извукли док су га на мед навукли, а док су га с

— Тко посрће, и падне. — Грех је греху заметак. — Један грех рађа сто греха. — Једна штета сто грехова. — Гријех једнога све село плаћа. — Гријех најмањи зло је највеће. — Дваред греши ко се грехом хвали. — Чији греси, тога и кајање.

О СУДБИНИ — Ко се за вјешала родио, неће утонути. — Једна коза окози двоје јарића, па од једнога кожа доспије на бубањ а од другога на јеванђелије. — Нема смрти без суђена дана.

Дознавши то нови њихов субаша, заповједи да се данас зготови част код једнога сељака и ту да дођу сви да се часте и веселе а сјутра код другога, и тако редом док се сви не изреде, па онда опет

којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до једнога; а кад му ни то не ћедну вјеровати, него му стану говорити да је он то превиђео, откуд онђе курјак! итд.

— За кућом некаквога човјека, који је имао једнога сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила, те се пред рупом својом

Некакав путник дође у једно село у коме је господар имао велики прекрасан двор, па код двора једнога свог роба ухватио у јарам те орао на њему.

4 Питала баба непознато момче: — Кога тражиш, момче? — Једнога човјека, па не могу да га нађем. — Било је некад и жена и људи, мој синко, али их више нема!

А ако га не удариш још једном, онда и онај један цркне. АНЂЕО И ЂАВО Сваки човек има по једнога анђела, који га чува од зла и по једнога ђавола, који га навраћа на зло.

АНЂЕО И ЂАВО Сваки човек има по једнога анђела, који га чува од зла и по једнога ђавола, који га навраћа на зло. Анђео стоји човеку на десном рамену, ђаво на левом.

А гдје је то врзино коло, и шта је, бог би га знао), и ондје некакву особиту књигу чатећи, нестане једнога између њих дванаест (однесу га ђаволи или виле), али они не могу познати кога је нестало.

3 Грлица је просо брала, К њој доходи друго грле: — „Дај ми, грло, једно зрно!“ — Не дам, грле, ни једнога, Беше брати а не спати! Ја сам брала, нисам слала, По гори се не играла, У грм главе не верала!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

д. Али све залуду! он каже: „Ја њу, ја ни јед | ну? Кад већ виде, да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да му узме кћер за сина.

Расрди се лисица, па отиде на тужбу, и каза им, да ће им довести једнога царског човека, који ће жито право раздијелити.

Исправивши се Међедовић рекне: „Сад је буздован добар,” па га заметне на рамо и пође даље. Идући тако нађе у пољу једнога чоека ђе је упрегао у ралицу два вола те оре, и дошавши к њему запита га еда ли има што за јело.

што си остала!” А кобила одговара: „Е, ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе.

После тога почне сам путовати по свету, и тако путујући за дуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника, па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница. Пустиник му одговори: „Е мој синко!

” Он узме длаку од курјака па га пусти. Иза тога царев син опет дуго путујући срете једнога човека, па га запита: „За Бога брате! еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?

” Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.

Сва тројица већ дорасту за женидбу, а отац их не жени ни једнога, јер је био сиромах. Онда рече најстарији к оцу: „Бабо, хоћу да ме жениш.

Сви су у двору мислили да ће га извући мртва из собе као и друге просиоце. Кад царева кћи пошље једнога од дворана да види јели он жив, и ако је жив, да га доведе преда њу, дворанин се зачуди кад га нађе у соби где седи

” А она им одговори: „Е моја господо! једно ми је весеље, а друго жалост: имала сам још једнога сина па отишао y свет и пропао, Бог зна како је и где је.

” А она му одговори: „Иди па га тражи.” И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи Усуда. Идући тако дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или

” Он обећа води да ће питати, па онда пође даље. | Идући тако за дуго, најпосле дође у једну шуму, и онде нађе једнога пустиника, па га упита не би ли му могао казати што за Усуда.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако ли се не нађе тако погодан у вашем чину, онда вам је за оца узети неког од калуђера који благоверно живи, али сви једнога, и да се поучавате од њега, а да он саслуша оне који хоће да се исповеде и да даје свакоме потребно исцељење.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

и припознанства к богу и родитељем могу се усејати и укоренити у једно младо срце чрез сами једнодневни разговор једнога чистосрдечнога человенољубивога и разумнога учитеља.

Између свију њи[х] најбоље сам упазио једнога који у среди свију сеђаше. Брада му пократка, округла, и власи на глави беле како снег, а образ чист и млад, пун млека

И чини ми се“, приложи, „да ћеш у манастиру Комоговини наћи једнога свештеника отуда с којим можеш тамо поћи. И само име Далмација пољуби ми се, аки би пречувствовао у срцу да ћу ту

Баш као да су ме под аренду узели били и кад би[х] код једнога ручао, морао би[х] код другога вечерати, нити је мени надежда избављенија дозвољена била.

| ИИИ ДРАЖАЈШИ ГОСПОДИНЕ МОЈ! У тартани, с којом пођем пут Корфа, било је око двадесет корабљеника, сви Греци до једнога, а ја гречески нигде ништа; расудите како ми је морало бити.

би и радосно нижњим лекције изјашњавали и неудобразумитељна места толковали, тако да сваки од нас имали смо не једнога учитеља, него десет и двадесет, који би једва чекали да нас у чему наставе.

баш украј вароши један манастирић Светога Николе; десет калуђера мо|гли би у њему лепо живити, а нејмамо него цигло једнога, јер ми Албанези нећемо да се калуђеримо.

Он имађаше свој квартир у дому једнога од први[х], у Бечу међу Греци, трговаца, именем Николаја Димитрија Стојчо, којега запроси дозволити му да ме прими при

| Од свакога имао сам на месец по дукат; то је мени довољно било. Узмем и за се два учитеља, једнога - за францески, а другога - за латински језик.

У дому једнога благороднога господина, првога у граду, зовома Такача, весма сам љубезно примљен бивао и често у лепом друштву с официр

У Бечкереку по случају дођем у дом једнога благообразнога господара, именем Филипа Сељаковића, који ми се каже да је ближњи сродник оца родитељнице моје Круне.

Познамо се и поцелујемо. Кћи стричева, коју сам при сиси оставио, она сад домаћица и с[а] сином великачким. Питам за једнога комшију, чичу Мијаила. Нејма га; давно се преставио. За другога, с друге стране, чичу Лазу - и он такођер.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

ИИИ ИЗБОР Бјеше у почетку јесени. Једнога раднога дана, одмах сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезице, на којој се димљаше пура у дрвеној

— вели Шунда. — Ах, Исусе! Исусе! — уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог. Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.

На другој стијени вишаше слика која приказиваше гомилу људи што сједе око стола. Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе. Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.

Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја лице му се згрчи и очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.

Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час. Грго допаде. — Шта је!? Зашта се тучете?

“ — Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је цркâ од шиба — вели Кушмељ. — О Исусе! О Дивице! О Јозефе, праведни, шта се још на свиту неће чути

Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом: Иноћентије Ловрић, син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу. Поваздан Бакоња мрмљаше: аз, буки, вједје, глаголи итд.

— Баш није лоше да се ове будалаштине разгласе! — рече он фра-Тетки насамо. — Наши се људи више боје једнога мртвога неголи стотине живи. А боље по нас ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо родило!

„Камо те, Букару!“ — „Ја? Је ли? Ево ме, ја! Пушти ме, вире ти, да испијем по луле! — одговарао је обично. Једнога вечера засијала мјесечина кроз омеч, би рекао прољетња је ноћ!

Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога. Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе одигавши

Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака. Наста гужвање и граја. Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога. Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи.

Затијем би вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи. Бакоња се учини као да спава, али га вра пробуди и запиткује

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Због тебе, несрећница, пати. Уклео си је. Осушио се, јаловак си. Не рађам ја теби слуге. Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање.

Ломила је прсте. Учиниће то због Ђорђа. За његов спас. Мора. Дижући се, придржавала се за стабло кукуруза. Једнога дана и Аћим може да каже: „Истерај, синко, ову нероткињу и узми себи другу жену.“ А ја? У моравски вир!

Само се једном због тога наљутио. Све су жене гадне, а ова Зора, мислио је једнога дана кад је био најможда је и сироче. Ти сирочићи су најнесрећнија створења. Види се да је из села.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Могле су да живе удобно, готово срећно. И можда би тако и било да се једнога дана, на свему што би девојка дотакла, не појави танки златасти сјај, као да су вез или чипка посути златним прахом.

— Време је да Златопрста пређе у моје царство — рече једнога дана Царица Источног царства, с чијом се моћи нико није могао мерити.

Златопрста је везла и туговала. Бесконачним јој се чинило њено ропство, док једнога дана у кулу не би доведен млади сликар чије је нацрте двораца и градова требала да извезе на свили.

Никада тананији није био њен вез. Али, још више од веза сликара је очаравала лепота Златопрсте. Једнога дана он је наслика крај језера с расцветаним локвањима.

« — девојчица је нетремице зурила у плод, а време се вукло као кишне капи низ окно. Па, ипак, излете из плода, једнога јутра, коштица као златна пчелица и слете девојчици на длан. Дрхтећи, она је прогута и истога трена поскочи на кревету.

— Татага! Татага! — пружала су деца руке ка старици, а ова им се смешила и одлазила у шуму, све док једнога дана не ниче прича да је Татага чаробница. Ко је Татага и шта ради у шуми? Радозналци су се за њом све чешће освртали.

ЗВЕЗДАНОВА ТАЈНА У најпрљавијој улици града, међу чистачима и носачима, пијаницама и бескућницима, појави се једнога дана дечак пред којим су се сви и нехотице заустављали. Како и не би?

Сребрна ружа била му је у мислима и дању и ноћу. Будио се од њена мириса. Сав је треперио од њена сјаја. А онда, једнога јутра још пре зоре, крену да је тражи. — Јесте ли видели Сребрну ружу?

Изгледало је: вечно ће тако бити! А можда би и било, да једнога дана, Златоусти не наиђе на дете које је изгарало у грозници. Шта све није чинио да му помогне, па ништа!

— Гле, иду Плачко и Смејачко! — узвикну једнога јутра часовничар из суседства. Узвикнуо је то само једном, али надимак се сам од себе прилепи за дечаке као маховина

Чак је и избегавао одлазак на обалу плашећи се сусрета с Златном крабом, чије је наредбе немилице кршио, све док једнога дана, ударивши неког малишана, не опази да се саплиће о ногавице сопствених панталона. »Вероватно се поруб опарао?

Али године су пролазиле и он поверова да је све био само сан. »Сан био, сан прошао!« —прошапута једнога јутра и загледа се ка морском дну, изненађен.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Као да је сваки Србин имао свога Турчина: у разговору са Турцима, преговарачи су предлагали једнога; у разговору са Србима, војвода Лука Лазаревић, другога.

Од тога списа могуће да је остало неколико реченица, сачувано у писму једнога сувременика, али ни то није сасвим сигурно.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Но свану и дан жалости. У Тихи Коринтски Залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима, Са галијама својим. А кад се кретоше даље Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима!

Па једнога дана кад се Господ јави, Кад орлови наши високо заброде, И са твојих руку пану гвожђа тврда: Да побједну химну слушам

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

се вјечност одњихала, из које је у крила удрила, у бескрајни простор улећела, од свачијех скрила се погледа до једнога који све прониче, - у опширно светилиште бића, ђе с' рађају сунца и мирови, ђе вјенчано биће с зачатијем, ђе се

Кћи небесна услиша ми молбу, и на десно круг полета сави пут једнога мира великога: на св'јетлом му брегу починемо. Свјетлошћу ми вид очих поражен, величеством његовијем чувства, те

Љубопитство духе бесамртне сројило је око мене кругом, ал' погледи благи и проницни једнога се с мене не мицаху, у њим' сјаше света симпатија.

“ Уста ангел на зефирна крила, поведе ме унапријед мало код једнога источника малоп „Ту ти сједи и воде се напиј са бистрога тога источника; она ће ти управо открити страшну судбу

Ко да с тобом, оче, силу мјери? с тобом коме од једнога слова устрепећу бездне и мирови! Ах, пресвети, милостиви творче, слабо наше услиши молење за преблагост божествене

довести ће људско покољење до глупости ове преслијепе да похули на небесну свјетлост, а да мрачно име обожава. Једнога ће сунца зраке сјајне шар движими земни освјетљати: моћ ће људи са својега шара на узано своје поднебије виђет

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Али једнога дана, убрзо иза доласка Аполонијевог у Александрију, некако после 230 године пре н. е., изненади алексадријске научнике

Њутн забатали своје научне радове, а његова расправа о рачуну флуксија оста недовршена у фиоци писаћег стола. Једнога дана рече му мајка: „Ја сам, драги сине, о оној ствари добро размислила и распитала се.

Лекари лакомислено трошкаре драгоцене животне сокове једнога Лагранжа, па ипак је он више створио но иједан други математичар“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Растали смо се по свршеним студијама, а једнога дана пре ратова извести ме да ће да се жени и позва ме да дођем два дана пре венчања.

никакве сумње да се он само претварао да спава, јер сам и раније био опазио како је, с времена на време, крајичком једнога ока, контролисао стоје ли његове торбе од фине жуте коже где их је оставио.

Дакле две и по године доцније, једнога дана, добијем од њега писмо којим ме позива да неизоставно одем к њему, ако сам онај стари; да му је моја помоћ

Ето и он. То је судбина сваког мужа.“ После ми је показао једнога господина врло услужног и досадног. „За време окупације био овде председник општине и није било већег злотвора од

Свима нам, истина, чини, све нас помаже, има јаких пријатеља горе. Једнога дана за време окупације, ађутант Крајс-команде послао војника код шнајдера Андрејевића да му испегла панталоне.

Све до једнога јутра кад освану снег на заузетој некој турској вароши и кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти:

Секула своју мајку није упамтио, а у седмој години сазнаде, једнога дана док се играо, да му је отац, штабовски трубач Јефрем Ресимић, иако ни часа није боловао, умро насред калдрме

И тако до деветнаесте године кад је постао општински добошар, после једнога конкурса на коме је победио, и остао на тој новој дужности све докле је општински буџет имао могућности да одвојено

Тада га пустише, и тешко рањен у једном од првих већих сукоба, он се нађе у болници, из које изађе једнога од оних страшних дана кад потпун слом војске беше несумњив, и после једне операције која га остави без неколико ребара

умирен надом да ће му то бити сасвим довољно до краја, командант очува своје добро, увек ведро расположење, све док се једнога дана не догоди нешто због чега умало не доби излив жучи или овом сличан напад.

, командант ме, на моју несрећу, осети, па ме са отвореним крајичком једнога ока испрати до врата. Ја куражно изиђох, а врата зацврчаше. — Е сад, Стеване!

Раскомадана, са својим самосталним политичким градовима, она је тако децентралисана могла једнога дана да постане туђ плен.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

контаминација, још ми је и сада нераздвојиво с њим везан Мисерере из Трубадура, те не могу ни дан данас да се сјетим једнога а да смјеста не искрсне и оно друго: кад год и ма гдје слушао звуке тог мелодрамског Мисерере, звуче ми као опијело

Оштро ми се засијецала у памет развезена врпца на дну дугих гаћа једнога, тачно сам знао број дугмета на прслуку другога.

— Има — настави баба повинујући се мојој жељи чак и у падежу који је био постављен у питању. — Има... једнога Бућка! Бистар дјетињи смијех као сребрно звонце.

Али сутрадан се опет враћао. И, једнога дана – скочио је. У пријеподневне сате, око десет и по. И то баш на улицу а не у двориште.

(Како ли одахнем кад у мојој лектири набасам на истомишљеника! Кад, на примјер, наиђем на вапај једнога: „Хтио бих написати књигу без садржаја!

Трудио сам се да својом ријечи не одмогнем ни једноме ни другоме, и на поглед разочараног лица једнога од њих опозивао оно што сам малочас рекао, и накнадно ублажавао гдје ми се чинило да сам био и превише аподиктичан и

А ја сам био задовољан и тим што сам био умјерено штетан и умјерено користан и што нисам претјерано озлоједио ни једнога ни другога.

— Мислите да је човјечанство постало храбрије? — Не, данас се човјек боји рака. Знао сам једнога који је двадесет година плаћао мисе да би умро од туберкулозе. — Па како се свршило? — Умро је. Од рака, разумије се.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.

Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.

После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.

Ни једне мисли, ни једнога покрета!... Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.

Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида. Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је

Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. — Море каква песница, шта ти говориш! Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко.

Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош. На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента

— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. Апотекар нађе осмицу пик и подели... После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати

Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу. Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји,

Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама ; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца. Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.

Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.

погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И тако је овде већ сто година провео, па је још увек био онако млад као кад је дошао. Једнога дана рече му девојка: — Хајде, Петре, да видиш моје пустаре, марву и сву земљу моју. Петар пристане и пође с њом.

Кад то старац види, дигне се па отиде по свијету. Идући тако, намјери се на једнога господина (а то је био враг). Овај га пита шта тражи, а старац му рече да би служио кад би имао гдје.

Коњ вели кобили: — Хајде брже! Што си остала? А кобила одговара: — Ласно је теби: ти носиш једнога господара, а ја троје: носим газдарицу, и у њој дете, па у себи ждребе.

Најпослије цар зовне ону исту баџу, па ће њој све казати, а она ће њему: — Имадеш у ашчиници једнога јабанџију. Он је онај исти што ти је кћеп одвео био, ја сам га одавно познала.

После тога почне сам путовати по свету, и, тако путујући задуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника. па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница.

Он узме длаку од курјака, па га пусти. Иза тога царев син, опет дуго путујући, срете једнога човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?

година, један од њих два рече оцу: — Тата, видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса, и једну сабљу, па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми глава, ту ми храна.

од њих два рече оцу: — Тата, видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса, и једну сабљу, па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми глава, ту ми храна.

Отац би био јако рад оженити својега сина, али овај се није никада ни у коју цуру хтио да заљуби. Једнога дана изиђе царевић на прошетњу крај мора, иза једне шуме, кад наједном али ти иде по мору брод и на броду отворен

Кад су већ цио дан путовали, срету једнога чоека, а то је био Оштар Дан. Он их упита камо иду; они му кажу. А он рече малару: — Ти, господине, хајде сад кући, а

Онда рече најстарија вила: — Мама, овђе крст мирише. — Јест, кћери, рече она — царев син и Оштар Дан иду тражити једнога краља кћер, али неће је наћи; јер да знаду што не знаду, ласно би је нашли.

А мати рече: — Јест, кћери; царев син и Оштар Дан воде кћер једнога краља; али је се ипак неће ужити, јер откад је царев син отишао од куће, њему се чини да нема него три дана; али тому

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Јер једнога дана, из другога краја, Ноћ и ветар био, и дувао јако, Па цвеће и младост умрли полако... После јесен дошла на сарану

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

далеко од тога да су ме сматрали глупим дечаком, ако је судити по догађајима којих се ја још увек добро сећам. Једнога дана градски већници су пролазили улицом у којој сам се играо са осталим дечацима.

Међу послугом смо имали и неког разроког момка по имену Мане, чији је посао био да испомаже на имању. Једнога дана, Мане је цепао дрва.

воде у реци је био само два до три инча изнад бране и пливање до ње није било тако опасно, у шта сам се често упуштао. Једнога дана упутио сам се сам до реке да у њој уживам као и обично.

сам књиге из Јавне библиотеке, која је била запуштена и мени је поверено да разврставам књиге и израђујем каталоге. Једнога дана уручено ми је неколико томова савремене књижевности, која се разликовала од свега онога што сам до тада прочитао

избришемо раздаљине између људи у свакоме смислу путем преношења вести, превоза путника и робе и преноса енергије, једнога дана ће се створити услови који ће обезбедити трајно пријатељство међу људима.

Био сам дубоко уверен да ће се он појавити једнога дана, тако да сам то са сигурношћу изјавио својој секретарици и асистентима.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

мојим правим именом, уместо подругљивим ”господине”, како су се обично обраћале старијем службенику у мом одељењу. Једнога дана рече ми Џим: “Слушај другар, ти си запливао баш како треба; девојке те зову Михајло, баш као што и мене зову Џим.

” Друга диплома произвела ме је у грађанина Сједињених Држава. Која је од ове две требало да буду свечанија? Када сам једнога дана први пут шетао од Творнице у Кортланд стрит улици до Вол стрит улице да погледам стару палату Федералног хола,

На моја извињења они су ми испричали како је сељак Гига, који је читав живот провео у Идвору, једнога дана отишао у друго село на сеоски вашар.

Омиљена тема ми је била ”америчко учење о слободи”. О томе се и говорило и писало у штампи. Једнога дана ме је чак позвао и велики жупан Торонталске жупаније, којој је припадао и Идвор, према новој мађарској

А иначе свечаност у Карловцима била је, у ствари, величанствена молитва у славу слободе, која ће победити једнога дана, када се Јужни Словени пробуде и остваре оно што је природно.

На моја извињења они су ми испричали како је сељак Гига, који је читав живот провео у Идвору, једнога дана отишао у друго село на сеоски вашар.

Омиљена тема ми је била ”америчко учење о слободи”. О томе се и говорило и писало у штампи. Једнога дана ме је чак позвао и велики жупан Торонталске жупаније, којој је припадао и Идвор, према новој мађарској

А иначе свечаност у Карловцима била је, у ствари, величанствена молитва у славу слободе, која ће победити једнога дана, када се Јужни Словени пробуде и остваре оно што је природно.

Изузетни људи стварају изузетна дела, али судбина једног народа није одређена пролазним деловањем једнога, или чак неколицине изванредних људи, већ неодољивом снагом традиција тога народа.

'Да, заиста сам срећан и надам се да ћете и ви једнога дана доживети тај осећај среће који се јавља кад дајемо и поклањамо,” одговорио је велики господар челичана.

Ћипико, Иво - Приповетке

Ето, сада је требало потрошити и оно мало што се зарадило за благословених дана и што се мислило за кућу приштедиш. Једнога мрког дана, с вечери, зачестало севање и тутњава.

Не би они то били урадили да их на то не нагна љута невоља. ...Једнога дана зла срећа намјери на њихову кућу у околици познатог трговца Осман—ефендију из Скадра.

им у душу уноси мало покоја, а чим отворе очи, гледају у зраку што одозго с прозора унилази да им навијести наступ још једнога суморнога дана. Али једнога дана нада да ће видјети своју кућу сине им у души као нигда досле.

Али једнога дана нада да ће видјети своју кућу сине им у души као нигда досле. Узеше их по други пут на испит, а овога пута учини

Нада им се непрекидно јавља, а живот и младост не могу да се одрекну свјетлости и простора. Па када једнога дана униђе млади судац да им јави да су прости, јер су осле црногорски поданици, — чисто обезумише.

” Најпослије одреди да је, кад се пружи пригода, пошаље у њено родно мјесто да се братство с њоме брине. Једнога јутра купи комад круха и завеже у мараму, подаде јој и двије шестице за пут, па је с друштвом опреми пут Црне Горе.

понајвише о војницима што су по тврђавама живјели, око којих је била најбоља паша, и куда је господареву стоку гонио. Једнога јутра, у јесен, пошла је она с њиме, носила му је јело за више дана, — а он је пред њом гонио овце што их господар

— Има их те су бољи од нас... —А зборе да су усилни? —Јесу тсподари им... Видио сам једном те један и удари једнога невјешта... А мени зачудо, као мислим: какав је то војник кад се пушта тући?

Послије се он на паши сам вјежбао, и научи убрзо срицати. Једнога дана остави стоку. Господар бјеше нашао другога чобанина, а њега оставио код куће да из магазе изнаша робу и да

издржаваше док је за њу из града примао малу мјесечну потпору, а кад му је ускратише, напути је на службу у селу код једнога имућнога сељака. Овај одмах нађе посла цурици.

Три дана провела је у селу, али мисао бијаше јој на шкољу. Никако да се већ разумије са сеоским момчићима. Једнога од њих, кога добро познаваше, на у луци ухвати усрдно за руку, како је чинила на шкољу.

Антица те звукове толико пута ослушкиваше, па и сада, из навике, устави се испод једнога да одахне. — Што си се сневеселила? — пита је Марко и ухвати је за руке да је к себи привуче. —Пусти ме!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

мотивишу тежњом да се постигне известан узор или идеал ритмичке хармоније који као општеприхваћен – као део опште вере једнога доба – подједнако лебди пред песниковим и читаочевим духовним оком.

звезде Које је у живо сребро облаче („Косова песма“) Царица је овде сама трава, она која ће над сваким од нас једнога дана проклијати (зато је победа њена), а слушкиње су овде звезде које је ноћу у своје трепераво небеско светло облаче

Ми смо овде пре у природи него у миту и култури; у ствари, ми смо овде у заборављеноме, дубоко запретаноме преклапању једнога и другога.

улици, која је под тим именом постала препознатљиви књижевни и културни топоним – именом које ће јој се, надам се, једнога дана ипак вратити.

већи број денотативних као и конотативних значења, а то деконцентрише стари песнички свет, наговештавајући образовање једнога другог и другачијег. Две књиге лирике обављене 1923.

И колико год су у том погледу примамљиви и тајанствени песници који између једнога и другога – између замишљеног облика и његовога конкретнојезичког утеловљења у стиху и целој песми – успевају да

Био је убеђен да следи логику једнога развића коју време налаже, и да јој служи. Кад се са данашње дистанце читају Мишићеви полемички и критички текстови,

Разлози једнога реда могу се разазнати већ у тону којим је ово одбијање изречено, а многе од њих аутор је поименице навео.

које данас изгледају готово невероватне, али које су, истовремено, изузетно значајне као незаменљиво сведочанство из једнога преломног тренутка у развитку српске поезије: нови систем књижевних конвенција који је заменио стари, критичар није

Као што се глаголски облик сручи функционално раздваја, понавља, а фактички се не понавља. Канда екстаза једнога тренутка настоји да прожме и сажме све речи у једну једину, али при томе долази и до нарушавања устаљених односа у

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ју, ју, ју! Ето како ће и главу да изгуби једнога дана. АНКА (долази с лавором и бокалом): 'Ајде овамо у кујну да те умијем. РАКА: Шта ће ми да се умијем?

ЖИВКА: Дакле, молим вас, пређите одмах на саму ствар. ЧЕДА: Ствар је у овоме, госпођо. Ја имам једнога пријатеља, младога човека и човека од будућности.

дешавају у Кини, али је право чудо што се то исто дешава и код нас и то у највишим круговима нашег друштва, у дому једнога нашега мандарина”. (Говори.) Е, ово, јест, ово му не ваља. ЖИВКА: Не ваља, дабоме да не ваља.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

догодити, и то без икаквих ограничења, тако да се једним погледом може обухватити сав роман као целина, односно целина једнога књижевног света. 4 Стога је занимљиво поближе видети шта то и како Софка унапред зна, предвиђа и слути.

39 Код Станковића се ово питање појављује из једнога посебног угла и, додуше, више на практичној него на теоријској равни, али зато није ништа мање значајно.

духу”; „Стил је, углавном, његова главна мана; а он је, да кажем једно своје скорашње уверење, најглавнији елеменат једнога књижевног дела”.

На стил се и овде и другде често удара гласом као на, како Бранко Лазаревић тврди, „најглавнији елеменат једнога књижевног дела”.

Лазаревић кад тврди да је школована стилска вештина „најглавнији елеменат једнога књижевног дела”. Али ми такође знамо да су већ након првог светског рата, када је дошло до дубоких промена у српској

Спој једнога и другога, поменутог притиска и граматичких одступања, њихова узајамна зависност, то заправо и представља вид испољавањ

је, уравнотежена и - по поступности именовања ликова од најдаљег ка најближем - прикладна баш као замисливи почетак једнога замисливог романа у првом лицу. Са Софком као приповедачем.

”220 Само што ова јава у коју се Рајић из сна буди, и пред собом види Чарнојевића, заправо није јава, него је део једнога обухватнијег сна. Главни јунак двоструко сања.

може сваки пут довољно јасно пратити: да се изражени предмет конституише заједно са средствима која га изражавају, да једнога без другога нема.

Читалац то најпре осећа као музикалност; музикалност једнога високо стилизованог говора. Интонације које су у тексту доведене у предњи план стварају утисак о прози Сеоба као

Из једнога таквог типичног описа дајемо прву реченицу пасуса, која садржи први моменат, и последњу реченицу пасуса, која садржи др

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

кули његова стрица арнаут– ски прваци донели другу бесу, тајну а обавезну за све: да ни један Арнаутин не заклони ни једнога Србина, био он сусед, кум или побратим; био он добар као праведник.

Да Бог да мајка ни једнога код куће не затекла ако је ово лаж!.. А разуме те што не кукаш. Нека ти је просто материнство!..

ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ Пред сами последњи долазак султанов на Косово, 1911. године, једнога ранога јутра пријави нам митрополијски каваз некога молиоца.

темену остао само један сребрнасти прамен, пркосно уздигнут увис, као да сведочаше да овај старац има и вољу и крепост једнога Вукашина Мрњавчевића, иако је сад бедни рајетин у крају где речи каурин господар даје тежу погрду, него што су раније

Узели га на око сви. Имао је два сина. Једнога му Турци позвали у војску. Дошао је у Гилане и плаћао и законски откуп и нудио мито пуну шаку лира.

Обувајте се, ђецо, и чизме овамо!.. А ви, гости, опростите на зановијетања једнога поробљенога крмскога попа!.. Забезекнути Арнаути тек по његову изласку помислише да би га требало стићи и убити.

Али све то укупно учинило је да свет у њему не види једнога мирнога и у суштини честитога Арнаутина, простога муслиманина који је од те тако стечене вере живео, но охола и зла

Срећно је утекао и ено га сад у Вучитрну, али не сме ником ни да се изјада. А њега, Селима, позвали једнога дана у општину са обема женама. Био је тамо цео меџлис и пуно народа, државни чиновник и срески имам.

До великоратне најезде био је витез према суседима: ни једнога иноверца није ни мрко погледао. А кад је испред Бугара утекао у планину, на његову је кућу први насрнуо чувени Мет

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

267 ОПОМЕНА О НОВОЈ ГОДИНИ 1888 270 НА НОВУ ГОДИНУ 273 ПЕСМА НАД ПЕСМАМА 276 ПЕСМА О РАДУ 278 ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА КЕЧИГИ 302 РИБОЛОШКЕ СИТНИЦЕ 305 ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ

И кад проклија једнога дана, Па се остабли, па се разграна Сва она љубав, сва она снага, Сва она тежња крепка и блага, Пољупци они из

Суђено је за састанак наш: На истини, безбреностителне, Куд неслози није приступ дат, Где пред лицем Бога, свим’ једнога, Душе гаје родобубља жар. Твоје „сутра“ ту ће с’ да наврши. А шта чека овај сметен бес?

Осим неких дембела Што с’ не боје глади, Сви остали мучимо се, Свак’ мора да ради. »Стармали« 1882. ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА И Там’ у Балтимору, далекоме граду, Где зверове вешто питомити знаду, Публика је радо у некоме цирку

трубадур, песник. филолог, научник који проучава језик и књижевност једнога народа. фора!, усклик за одобравање и изазивање. фрише-фире (нем.), игра с картама. хрлити, журити, хитати.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

уназад врт чије мирисе земља не препознаје и земља која остаје верна смрти јер свет овај сунцу није једина брига али једнога дана тамо где је било срце стајаће сунце и неће бити у људском говору таквих речи којих ће се песма одрећи поезију ће

Краков, Станислав - КРИЛА

са решеткама платани су били жути, а у Светој Параскеви мозаици из В века били су тако дивни, да се сада танке усне једнога плавога војника смешиле у сну. — Укрцавамо се у зору. Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт.

Потом се окрете на страну, но још је дуго слушао испрекидани кашаљ једнога стражара. ИИ У ЛОГОРУ Прозор од хартије бледео је и постајао видљив. Човек је протегао пробуђено тело.

и све блиске смрти одлетеше као давни мучни снови у заборав ноћи, а ако су још остале ране, оне су биле ту да се једнога дана доле у хуци Солуна каже: — Рањен сам на јуришу, у самим жицама. Ох, какво је само клање било!

Казимиров гроб је био недалеко, али су на њега заборавили. И онако су тих дана опет стрељали једнога. Војници су примили вино и недељно следовање у дувану. Целога се дана шишали, бријали и прали кошуље на потоку.

Петровић, Растко - АФРИКА

Разговарамо са њима. Долазе из Ливерпула и иду за Буенос Ајрес. Случајно питам једнога из кога је краја. „Из Спалата!“ одговара он на италијанском. — Јеси ли Хрват? — питам га нашим језиком.

на чему су нам бескрајно захвалне; полазећи упадамо погрешно у једну одају где наилазимо на нежну сцену између једнога младога брачнога пара, брата и снахе малопређашње лепотице. Млади човек скаче са постеље и љубазно нам показује пут.

погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено.

Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој. Зове се Самба седамнаест му је година, родом је из Бамфоре, тетовиран је по лицу.

Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.

Сен Калбр убија потом из пушке и једну, од три јаребице, а срећом промаши једнога зеца који нас најпре сасвим смешно дочекује, а онда се ипак на време сети да побегне.

Међутим закони белих о томе не воде рачуна; закони белих не знају да сви људи не вреде подједнако, да живот једнога каптива, жене или детета вреди таман колико да послужи животу одраслог члана племена.

Или ће једнога дана Блонде огрнути пантерску кожу и намаћи на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па сачекати првога

Има неколико година да је администратор Пруто начинио једну велику аферу поводом једнога од дванаест тајних удружења овога краја. Тицало се друштво Вихиби чији су чланови чинили праве покоље у селима.

Изјавио је да је на гозби био добио најгоре делове тела, да су са собом имали и једнога кувара, који сам није био фетишер, али који је донео соли (со је врло ретка и скупоцена код црнаца) као и једнога

и једнога кувара, који сам није био фетишер, али који је донео соли (со је врло ретка и скупоцена код црнаца) као и једнога дечка који је донео воде и ложио огањ. И поред мучења, није хтео рећи какав их је обред гонио да убију и поједу жртву.

„Сад ћу вам показати једну црначку породицу, врло богату, домаћин је брат од стрица једнога краља кога ћете у савани упознати. Он је фетишер и подигао је међ колибама прву грађењу кућу у овом крају.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Зајечара остао Осман-паша и ту се на брду Краљевици утврдио са 15 батаљона низама, 2000 Черкеза и 200 Татара (исказ једнога заробљенога Татарина), а сва се остала војска повукла из зајечарске околине и одступа Нишу.

— Оће, богме 'оће, много има проклете гадије — зачу се неки старачки глас из гомиле. Окренем се и угледам иза мене једнога мога познаника из Церја (село у нишком пашалуку). — Откуд ти овде, деда Стојане?

Познати јуначина, бугарски хајдук Иља, био је поглавица ове чете. Он је у своме песнатом дугачком гуњу ишао од једнога до другога и журио их да се што пре облаче. Познавао сам се с Иљом, те притерам коња да се упитамо за здравље.

ура! То пуца батаљон кнегиње Наталије — али на кога? Ура! ура! пр.. пр.. пр.. пр... Комаров посла једнога коњаника да види шта је.

У првим редовима нема ни једнога официра; неколико народних старешина више вичу збуњено, но што командују. Турке нисмо изненадили, они су нас дочекали

После врло узнемирено дозва једнога рускога официра из своје пратње, пође с с њим упоредо уз друм и нешто му је живо говорио и показивао руком на косу.

Борба око Тешице једнако је трајала; рањеници су једнако пролазили. После једнога часа, на коси, где смо угледали осам симетрично растављених предмета, указаше се густе, црне колоне и почеше се

Како у рату задивља нарав! Како је ту човек бра на зло, па и против рођенога брата! У мирно време на просту заповест једнога старешине овако се што не би могло десити. У шуматовачком шанцу нађем цео штаб.

где се у случају повлачења имају скупити све трупе, опет зато, кад сам тамо дошао с артиљеријом, не нађох готово ни једнога пешака. Одмах сам разаслао све коњанике и трубаче што су ми били при руци да свирају збор и да скупљају расуту војску.

Рекло му се да не пуца, да не пробуди ђенерала, па це човек послужио хладним оружјем. Мало доцније пронесоше једнога рањеног војника. Шта је? Гађајући свиње неко га у шуми ранио.

Једни су кривили и осуђивали ђенерала за прерану смрт једнога ваљаног официра; други су замерали покојнику за његову сувишну осетљивост.

о смрти мајора Велимировића, и изразио му моје чуђење да је покојни Велимировић тако јако примио срцу речи једнога ђенерала, о коме ни сам није имао бог зна како високо мишљење, г.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Чули смо још јасније пуцње топова. Бог би знао шта ови артиљерци гађају по ноћи. Са једнога узвишења угледасмо и једну нашу батерију. Близу смо положаја.

Сетио сам се. Бранићу се! — Светислав се насмеја, јер је видео да су они околни очекивали нешто друго. — Упутио сам једнога да ми нађе неку пушку. Стотинама је лежало на свима странама.

То, истина, кажем сада. Али онда поглед ми је случајно пао на прљаве ноге, па се та слика веза са представом једнога леша чије су ноге биле исто овако блатњаве, и наједном сам осетио неко узнемирење.

Био је пун мртвих војника. Ваљда су се ту склонили па су их Бугари са висине све побили. Прислонио сам главу на једнога мртвог и мислим, где ли може бити та моја рана. Цела ми је нога одузета.

“ Онда су се ређала латинска имена рана на његовом телу. Имало их је десет. Гледа једнога дана ту листу потпоручник Пера, звани „Ђеврек“, и насмеја се. — Бре, бре... шта се измотавају ови лекари.

Али је чудновато колико ти људи мало полажу на своје пале другове. Сећам се једнога примера. Почели су да их закопавају, па су их напослетку оставили полуоткривене.

Испред нас је ишао један војник, који се померао у скоковима, од једнога дрвета до другог. Сунце је било при заходу, када смо стигли на излаз клисуре.

А-ха! Наредио сам каплару да допузи до самог излаза и осмотри лево и десно. Ми смо остали у близини иза једнога повећег камена. Наједном припуцаше пушке и око нас запрпори. Ми се прибисмо на земљу. Ту су, дакле.

Мислим се... ако наиђу, зарићу бајонет и готово. Лежећи окренут земљи гледао сам једнога мрава како журно мили. Једним дрвцетом запречио сам му пут. Он пође у страну. И с те стране препречио сам му ход.

Затворио сам очи и наслонио чело на стиснуте песнице. Осећам мирис земље. Сетио сам се једнога леша чија је глава била заривена у земљу. Одмакао сам нагло главу... Дрво се више није видело.

Мало затим сручи нам се на главу читава река од камења, те се сабисмо у гомилу. Однекуда носе мртве. Једнога ударила у главу па му око искочило. Затим смо претрчали један незаклоњен простор. Био сам већ сав мокар од зноја.

Људи су прилазили полако и збијали се у гомилу. — Камо теби бајонет? — запитао сам једнога. — Пребио ми га куршум, господине потпоручниче. Неки заостали на оном камењару и обавијају завијаче.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

је и не знати, јер често лажу: једна од њих, срочена у мрачној редакцији Српског народа, овако је, године 1873, каљала једнога од песника ове Антологије, Јована Суботића, тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг — Пост'о Јован народњак, Па се

Лепо слушат како зуји Брег, долина у олуји Цевштине кад бљују страх, Брата нашег за једнога У сражен’ју уб’јенога Зрети сто их паст у прах.

Она млада мислила се: — Пољубити, то се мора, Ма једнога ма другога, Најбоље је најлепшега, Најслађе је најмилијег.

11, стр. 144—50; наслов сам јој стога морао дати ја, истргавши две речи једнога њенога стиха. Само писмо, врста коментара постанку и сврси песме, гласи: „Високопочитајемаја госпоже Кумо!

43—4, јер онде једанаестогодишња мала Љубица, пошто је једнога дана била у друштву извесне господичне С. и вратила се оданде огорчена, бележи у свој дневник следећа размишљања:

” Песма је доцније још једном штампана, ваљда да бисмо сазнали тачан датум њенога постанка, а на основу једнога Милутиновићева рукописа, у Летопису Матице српске за год. 1864, књ. 109, стр.

Бранковић, а то би ваљда могао бити Аврам Бранковић, опскурни преводилац неколиких географских уџбеника и једнога кукавнога Боја код Наварина, за кога иначе знамо да је писао и стихове. (О Авраму Бранковићу в.

у штампарију Арсе Пајевића, који је као издавач Невена и Стармалог стојао у живахној преписци са Змајем, — саопшти ми једнога дана покојни Пајевић како му Змај пише и моли га да му набави Славјанку, алманах српске омладине из године 1847.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЂУРАШКО: Ти си оплакан — можеш гинути! (Бију се. Станојло пада мртав.) КАП. ЂУРАШКО: Тако да ми је све — Баш до једнога све истребити, Да нема више таке невере Од којих ће се земља стидети, Што их на црним груд’ма понесе Да својим

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Јер, једнога дана умало не пропали. Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело. Деда Младенов, после

Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше. И наслутио је. Али му најтеже би када једнога дана дође њен отац и, као увек, снебивајући се, бојећи се да му није на досади, задржава га од његових, других,

Тако је и тада. Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли. Младен се надао томе. Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће

Тако је и тада. Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли. Младен се надао томе. Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога. И био спреман.

нешто толико година спремано, ишчекивано и са зебњом чекано, гледано како с дана на дан све ближе, јаче то долази да, једнога дана, дође, деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг

Ћипико, Иво - Пауци

Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама гдје сребрни ђердан звекће.

И никада не би мира било. ... Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушта, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.

И ето, не можеш закону побјећи. — И, бројећи новац, вели биљежнику: — Чудо је ово, да је и по вражјем закону! Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.

Али јој бијаше све утаман! И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна. И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи, одбјегне га. Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом.

— вели Раде смијући се. —Загријала се, а? Чекај, сада ћеш се охладити. Иди само за мном! Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату. —Сагни се! — вели јој и, ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину.

А вели се: „Иза боја копљем о ледину!” И, занесен том мишљу, са зажагреним очима једнога јутра униђе у писарницу господареву. Док угледа господара, јави се: —Господару! —Здраво, Илија!

И, сјетивши се нечега, живо настави: — Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па чуј како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице што се у земљу уложе, и

Напокон, једнога јесењега дана нашло се у кући Илијиној Радино мушко дијете. Иако није било велике студени, цијелога дана у кући гори

А једнога поподнева, кад је Раде затече код сеоскога бунара, таман на ономе мјесту откуда је оне ноћи поведе у колибицу, с малим

А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде. Између два круха, кад једнога нестајаше, а друтоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушких што, да одоле глади, стављаху испод паса

Илија се примири након тога. Али мало времена иза Радина вјенчања законитим путем, једнога љетњега поподнева одбјеже Цвијета по други пут од Радивоја, понесе собом свој цурски ковчег, покупивши у њ све своје

измаглицом, дозријелим плодом што се земљи са гиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина. ...Једнога од тих дана завади се Војкан Вујић са Илијиним братом, Петром, ради штете у пољу, и Војкан тужи Петра опћини у вароши,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То ваљда и није била никад нека нарочита тајна, како смо ми понекад склони да верујемо. Обрео се он тако једнога дана пред Лаушем.

Но учинило им се то ипак претерано, јер је неприлично једнога војника називати тако погрдним именом, па су избацили из имена Дандара слово н, тако да је његово крајње име остало

Удобност и комоција никако не смеју бити нарушене. Коме је истина потребна? Коме је потребна чистота вере? Можда ће једнога дана Доротеј бити слављен као светац, а Никанор куђен као злобник. Све је могуће међу људима. Димитрије Најзад! Киша!

Ловина им је дошла на ноге. Нас смо тројица овде и једнога ће сигурно одабрати кад смо им већ при руци. Кога? Матију? Матија је одиста леп, млад и јак.

Имао је све осим једнога. Имао је стас, лепоту, снагу. Али није имао стрпљења. Није хтео да чека. Своју драгоцену чедност изгубио је оног

Па шта се буниш, имењаче, рећи ћеш, зар се ниси јевтино провукао. Било је договорено да једнога носиш цело пре подне а другога цело поподне. Доротеја си носио свега двадесетак корачаји и момак је сам сишао.

Први је умерен и разложан, с њим сам врло брзо дошао до једнога гледишта. Други је, напротив, прек и искључив па је остао при своме да црква не може да пљује па да лиже: оно што се

Никако то није личило на разговор између једнога мушкарца и једне жене, и никакве ту прикривене страсти и жеље нисам примећивао.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

прво је цветало цвеће Под зраком топлога сунца бујна се природа буди, Венцима пролетњег цвећа невине китећи груди! Једнога топлог дана, под сенком мирисног хлада, На своме цветноме трону штедра је седела Лада.

Под чудним и жарким небом, где варош Кордова цвета, Јуначки Омајид—Рахман искрсну једнога лета. Мухамеданске Мавре он живо скупљати пође, Обори калифат стари и на трон кордовски дође.

“ И чувши беседу ову, и појмив дубину јада, Сви смо му за право дали, и сви смо пљескали тада. Редактор једнога листа, с довољно нервозном мином, Промумла кроз зубе нешто, држећи боцу са вином; И одмах после тога, за доказ

Сећам се једнога дана, - опет је при чаши било, И ту се прилично јело, ал' много више пило Сваки је зборио гласно о ствари којом се

Но свану и дан жалости. У тихи Коринтски залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима Са галијама својим. А кад се кретоше даље, Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима!

капи, да усне оквасе само И страже страдаху тако у мраку и долини, И звонко падаху с глава бакарни шлемови њини. Једнога дана Азок нареди војинству своме, Да секирама оштрим сву шуму секу и ломе.

И слика чудесне жене Из хладне, мраморне грудве искрсну једнога дана. Силвије замишљен стаде. У помраченоме уму Он је будио слике од ране младости своје, Он се је сећао лица што

1887. АМОР НА СЕЛУ 1. У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски пијани кравар ухвати једнога дана Амора, божије дете... Јутро је стајало красно, И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно.

Жега га сустиже потом, Да после једнога сата под кућним лежаше плотом Без свести и сазнања. 2. Подне је минуло касно, И већ на тавном небу сунце се гасило

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

А пред нама стоји једна једина. Дозволите да је премерим; њена квадратна основа има у опсегу 500 корака. Са једнога њенога ћошка воде у вис удобне степенице, боље рећи коса раван или рампа, ограђена масивном балустрадом.

Двадесет хиљада километара! Колико је то? То је шетњица од једнога Земљина пола до другог, или највеће отстојање што га могу међусобно имати два места на Земљи.

из ничега створити; енергија може мењати само свој облик, али не своју количину; она се може само претакати из једнога суда у други.

Да наведем о томе који конкретан пример. Једнога дана стајао сам, при пројектовању грађевина за водовод једне вароши, пред задатком да конструишем један торањ од

То је почело овако. Пре много година, седела су, једнога вечера, два пријатеља, млади један научник и један, још млађи, песник, у једној познатој београдској кавани.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

већ из љубави, као брата, а највише из сажаљења што сам сироче, сам без игде икога, што од беговске милости живим док једнога дана, ко зна у којој механи и под којим ћепенком у чаршији, не наћу ме мртва. (Узрујано Нази): Слушаш ли?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

На капслама за метке је спавало дете све дотле док једнога дана не показа вештину да кроји и шије девојчицама за лутке. Пушкари га онда истераше.

Постаде везиља. „Треба само да почне вести за цркву, и онда се зна да ће плести седе.” Сети се једнога дана мајсторица Ристана — „Дошло ми као у сан” — неког лековитог блата крај манастира у Санџаку.

столицу и воду и лек, улази да види матер, и онда одлази на остали домаћи посао као да никад друкчије није ни било. Једнога дана стиже вест да је Риста помилован с тим да за четрнаест дана напусти мађарску територију.

Све то била је нека врста отмене богаташке карактеристике, неког тобож племићског страдања. Једнога зимског јутра, нађен је Петар у својој соби доста тешко рањен, а старац у својој, везан и заптивених уста.

Тек је једнога дана освануо преобучен; добио нове књиге и потпун прибор за школу; показано му било место за госпа Нолиним ручавним

Све на исти начин, без јасна и видна отпочетка, једнога је дана нестало из Србине собе госпа Нолино „књиговођство”, а створио се у том углу још један кревет, и уселио се у

У кући је важило да Лука, млађи, хоће да стигне Србу, старијег, и буде с њим у истом разреду. Срба је међутим једнога дана саопштио својој помајци: да ту има и жупникових рачуна.

Госпа Нола се трже, али се поново занесе. Неколико дана, па и ноћи, трајало је то фантазирање. Једва, једнога јутра, она осети да су ишчезли последњи отрови болести и нестале све магле раслабљености.

На срећу, једна се кћи удала, за „Турчина”, трговца из Солуна, једнога од трговачких пријатеља оца њезина. Кућу су морали продати, и онда је госпа Нола троје заосталих укућана послала на

Али како се на салашу нико томе није дивио, једнога дана је затворила клавир, закључала га, и почела матери да помаже, и показала се одлична у новом послу.

” — питали се људи на пијаци, по радњама, и на друштвеним састанцима. На госпа Нолину молбу, отишли су једнога дана инжењер и доктор Мирко: „Да паметни људи нађу узрок и смире свет”.

Деца ми плачу, а и ја сам мртва од страха. — Значи, Нато, да Бог хулитељу још није опростио грех. Али једнога дана ћемо доживети и то, јер је Бог милостив и велики — тешила је поп-Томиница гробарку. Никада се то није доживело.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Сећам се, на пример, једнога случаја којега сам ја савременик и сведок а који сам затим прерађен читао у биографији. Лирски песник Н. Н.

свету прибирати покојникова писма, школске сведоџбе, признанице и сва друга документа, па их затим, са истрајношћу једнога пасиониранога иследника, дешифрирају, коментаришу, објашњавају, обрћу речи, премећу реченице и, на крају крајева, на

Ја се, на пример, сећам биографије једнога нашег заслужног човека, признатога научника, професора Стојана Антића, која је у своје време била сасвим уљудно

Знао сам и једнога угледнога научника нашега, код којега је бојазан да остави писмене трагове после смрти постала права манија, тако да

Како је Лулу дошло до тога открића, то ни дан данас не знам; сећам се само да ми је једнога дана шапнуло: „Ти си мушко!“ на што сам се ја страховито застидео.

Осећао сам потребу да јој се, уиме презренога уметника, осветим. И када сам се једнога дана нашао сам у соби, извео сам праву вартоломејску ноћ.

Госпа Станка је била једна млада, отмена госпођа, пријатељица наше куће, која нам је чешће долазила. Једнога дана, када сам запазио на њој извесну прошену, поставио сам матери питање: — Зашто госпа Станка има надут трбух?

А једнога дана, баш кад је на дневном реду министарске седнице било питање да целокупна влада прескочи плот Милоша пекара и да му

Случај, који нам је Мешулам изнео а који је уосталом и свима нама био познат, био је овај: наш плован провукао се једнога дана испод плота и отишао у суседно двориште у тренутку кад суседни плован није био међу својим пловкама.

Ту бригу покушала је моја тетка да ублажи тиме што би завирила у моју будућност и стога је једнога дана откинула кончић са моје кошуље, дала га врачари, ова га бацила у пун тањир воде, промешала воду штапићем и

Тиме се, уосталом, сви родитељи врло радо занимају, одређујући унапред судбину детињу. Сећам се једнога мога кума, који је имао три сина, моје другове, како је врло често говорио: — Овај ми је мудрица, њега ћу у

О мојој судбини вођен је нарочито један опширан разговор, после једнога бурнога дана, када ме је општински пандур, због неке ситнице, довео за уши кући па мајка три пута очајно узвикнула:

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Наша је артиљерија тукла без престанка њихову пешадију и држала је још увек на извесном одстојању. Једнога дана јави нам се један пешак: – Помлати нас њихова артиљерија и остаде нам жалба што не можемо да се наплатимо

Са језом смо помишљали на онај дан, када ће наступити „премијера“ — као што рече потпуковник Петар. И једнога дана, септембра месеца, као да се земља проломи. Ама на један мах.

И једнога дана, септембра месеца, као да се земља проломи. Ама на један мах. На простору од једнога километра падао је челик праисконским бесом, уз грмљавину, ријући сваку стопу земље. Слаби заклони летели су у ваздух.

— Величанство, немојте се излагати... — Зар и ти?... Е, мој докторе... Земља ће лако наћи једнога краља, а још лакше доктора... Али данас је тешко пронаћи редове...

Било је и пијаних. Прича се да су упали у кућу једнога народнога посланика и све разнели. — Боље је да разнесу наши војници, него да падне Немцима у руке — правдао је неко

Мало подале група луди са фењерима. Драли су једнога вола. Кажу, погинуо од митраљеза са аероплана. — Овај се народ не може кренути милом, већ само силом!

Али га Лука предухитри, и са револвером у руци, сав нарогушен, раздра се: — Претурај кола! Пренеражен поступком једнога поручника, потпуковник је стајао згранут и без иједне речи.

А сунце благо сија и на догледу јс огромна равница. Преда мном је стајала са стране пута група људи око једнога човека, обученог у стари шињел без оне „шлинге“ позади. Паћеничко лице његово окруживали су црна брада и бркови.

Овај догађај на друму јако ме је дирнуо, и да ти га баш испричам. Док смо били још у Ћуприји, наиђу једнога дана мештани у наш бивак и доведу једнога мангупа коња. Веле, сигурно је из нашега пука.

Док смо били још у Ћуприји, наиђу једнога дана мештани у наш бивак и доведу једнога мангупа коња. Веле, сигурно је из нашега пука. Улазећи у бивак, натрапају баш на команданта дивизиона...

Таман сам узео списак, када се возари у коњушници узмуваше и одмах дође каплар па ми изјави да нема једнога коња, и то баш онога који стоји везан пред дивизионом... Е све ми се преврте... Запитах, где је поднаредник...

Возари су лежали мртви између коња. Један предњак био је претурен. За нама припуцаше. Поднаредник Жика дојаха једнога коња и рече ми да се попнем. Какво узјахивање! — Бежи што пре! — викнем му ја, јер почеше да прште куршуми око нас.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Корална грана сети се која је, такође сањала да оде у Горњи свет. Толико је о томе мислила да се једнога дана откинула од дна и с таласима кренула у висину.

Виде ли га ко? Чу ли? Јежио се малишан при помисли да би га могли зауставити, али сунцокрети су спавали, сви до једнога! А траве? Спавале су и траве.

Тако је од туђег смеха и своје туге почео да живи Дрвосеча, надајући се, ипак, да ће се једнога јутра пробудити са својим старим лицем, ружним, истрошеним, али својим. Је ли чудо што су му буђења била најмучнија?

Али, жена је веровала у свог сина. Чак је почела да машта како ће он једнога дана стварати чуда. Зар није, мимо све деце, из сузе рођен? Али, малишан се плашио деце.

Али, малишан се плашио деце. Међу њима, у школи или на игралишту, осећао се као међу некаквим суровим џиновима. Једнога дана заплака и одби да и даље иде у школу. Тамо му се сви ругају, ћушкају га и смеју му се.

Поче да проклиње момак своју судбину, а мајка поникну очима, први пут осећајући да је немоћна да помогне. 3атим се једнога јутра диже још пре зоре и пође у свет да нађе лека невољи. — Шта да радим?

Нема места за разбој у стану, и она је ту сувишна. — Проклето огледало! — шапну једнога јутра у себи. — Кад бих бар мало остарила! Можда би син и унук милији поглед имали!

Сувишна и туђа живела је Лепотица, узалуд чекајући да дођу старост и смрт. А онда, једнога дана, одлучи да смрт и старост сама потражи, да се својима скине с леђа.

Гунђао је старац, гунђао, али нико и не обрати пажњу на њега. Сви до једнога журили су и запињали теглећи терете веће од себе, и до зоре успело им је да склоне мравињак на безбедније место.

Свет испод њега ширио се у свој својој лепоти, а крила су му свакога дана постајала све бржа и све јача. Тако једнога дана, одлете у небо више него икада. Није ни опазио да се под њим као злокобна крила врана — гомилају облаци.

— Еј, уловићу рибу Сребренку! — зарече се старац једнога јутра, а Маријан жалосно обори главу, молећи се у себи да риба на време опази мрежу и побегне.

Је ли чудо што се разјари река, тресну их о обалу и све, осим једнога, претвори у зрнца песка? — А сада? — ускликну победоносно река. — И сада! — пркосно подиже главу последњи Белутак.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И да с тобом гледам на твој Ловћен плави! Па једнога дана, кад се господ јави, Кад орлови наши високо заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Пажљиво, истрајно, одмереним покретима, као да будаком крчи трње, он набија на копље не по једнога, него два и два освајача и баца их у реку — нека вода однесе нечистоћу и заразу.

Оне могу бити од једнога стиха: „Кад ујутру јутро освануло“, „Све мислио, на једно смислио“, „Проли сузе низ господско лице“, „Земљи паде,

с'јече; ал' га лоша срећа сусретнула: кад изиђе према Пирлитору, сусрете га девет враних коња, а на њима брата ни једнога!

Тад се краље био покајао, Те је ријеч био говорио: „Леле мене до бога једнога, ђе погубих свога сина Марка!“ Ал' из цркве нешто проговара: „А чујеш ли, Вукашине краље!

Насмија се Страхинићу бане: „Богом брате, старишу дервишу, не жали ме, брате, од једнога, тек ме војсци турској не прокажи“. А Турчин му ријеч проговара: „Чујеш ли ме, дели-Страхин-бане!

однијети у Косово и натраг вратити; одводиш ми девет миле браће, девет браће, девет Југовића: остави ми брата бар једнога, једног брата сестри од заклетве“.

сунца се вода замутила, ударила мутна и крвава, па проноси коње и калпаке, испред подне рањене јунаке; па нанесе једнога јунака, узела га вода на матицу, окреће се низ воду Марицу.

Јесам ли ти, болан, говорила да не чиниш у неђељу кавге? Срамота је двоме на једнога; ђе су тебе гује из потаје?“ Гледну Муса брду и облаку, откуд оно вила проговара; маче Марко ноже из потаје, те

Кад је био води на ћуприју, ал’ ето ти једнога јунака, на дорату ноге прекрстио, топузину баца у облаке, дочекује у бијеле руке; божју помоћ називаше Марку, лијепо

војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби драго, удри Сталаћ како ти је драго, ја ти добра не дам ни једнога: ја сам сабљу за себе ковао, а ждрала сам за себе ранио, а љубу сам за себе довео; па ти не дам добра ни једнога“.

ни једнога: ја сам сабљу за себе ковао, а ждрала сам за себе ранио, а љубу сам за себе довео; па ти не дам добра ни једнога“.

“ Па скочише у воду Мораву. Цар је Мемед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога. Љуто куне турски цар Мемеде: „Град-Сталаћу, да те бог убије! довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ 54 ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ 56 ГЊАВИ МЕ ТЕЧА 58 ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА 60 У ЖИВОТУ ТО ЈЕ

Играо сам на тај лоз На тај лоз Рекоше ми ЧОВЕЧЕ СВРАТИ ОПЕТ ДОВЕЧЕ АКО БУДЕШ ДОБАР ГОСТ НАЋИ ЋЕ СЕ НЕКА КОСТ ЈЕДНОГА ДАНА Једнога дана Пре седам дана Срело се седам Готована Први готован Наочит млад Седе па рече ПРЕЗИРЕМ РАД

тај лоз На тај лоз Рекоше ми ЧОВЕЧЕ СВРАТИ ОПЕТ ДОВЕЧЕ АКО БУДЕШ ДОБАР ГОСТ НАЋИ ЋЕ СЕ НЕКА КОСТ ЈЕДНОГА ДАНА Једнога дана Пре седам дана Срело се седам Готована Први готован Наочит млад Седе па рече ПРЕЗИРЕМ РАД Други готован

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

А зар је лако наћи такву хајдучку дружину? Једнога дана за Стрицем у логор доскита и један незван гост, који ни по чему није спадао у ово одметничко друштво

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А ја, кано скот бих у њега; не сетих се ити на господинов посао. Бојим се мојом шијом, зашто не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато

Од младости до старости не служих Богу, него сам себи. Нити чекам и једнога новца узети плаће. Заштоно ако сам и попословао што мало, и то рђаво и злочесто, са злочести посленици сам се

Поклопи све Јегиптене доле на дну и махом их свију до једнога погуши... Потом тога, путем пак кроз камениту ходећи земљу толико дана воде нигде ни за лек.

Со тога посла на голему и честиту гласу оста Гедеон. КАКО ЈЕ УЧИНИО ФИНЕЕС НА ВОЈСКИ Једнога од своје им војске смотр(и) с поганском мађамском женом где се у потаји скурваше.

И то је тамо смотрио и видео је једнога ангела, где стоји у сунцу, који је из гласа, колико га је грло поднело, толико јако је подвикнуо, говорећи свим птицам

С ЂАВОЛОМ У једно доби свети преподобни Макарије пробаљиваше то, може ли се ђаво спасти, те се врло мољаше Богу за једнога нечиста зла духа да би га опет Бог прихватио себи међу своје добре ангеле.

ТРГОВАЦ И СМУК Бијаше у једнога поштена домаћина трговца у кући му смок — она црна змијица што не уједа много доби. Храњаху је кућња чељад које чим;

чиста злата, дуварови, тојест беден градски, с драга камена асписова, с дванаист великих капија; свака та врата по од једнога су бисера; троја су му врата од Истока, три од Запада; троја од подне, а троја од поноћника.

ли ви то, нисам ли ја вама много викао и говорио, подајте ви мира детету и ништа му зла не чините, брат је он наш, од једнога отца смо сви ми! И ето, сад је приспело оно доби те његова се крв изсикује из наших руку!

Мудре старце и попове посла их у Самарију да их уче веровати у једнога Бога и закон уреде како им се ваља држати. А идоле нека пометну не почитовати их.

надајући се чекаху ослободити се и извести се близу на крај, онда текар изненада нападе и опколи их нови страх, с једнога тек човечијег на води привиђања, не знајући што је!

« И тадар му пак рече брат: »Но да инди, каде ме брате, цару, тако брез изма врло милујеш, ево ја сад просим у тебе једнога дара и за то и врло ти се молим, да би ме не обштетио или обнехатио се за то, него ли поуздано да ми то буде.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу. И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.

То је вређало њен женски понос. Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није

Али шта не може чврста воља и одлучна намера?! И Мане је вребао, и најпосле успео. Једнога дана, у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре

— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац... — А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша. Ама цврст да је, бата да је... — Ти ич бригу да си не береш за тој! Знам си једнога, Ставре јаре се вика...

Ама цврст да је, бата да је... — Ти ич бригу да си не береш за тој! Знам си једнога, Ставре јаре се вика... Антика кочијаш!... у свашто се разбира.

ће се рестаурирати у очима публике и јавног мњења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају

И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Зуамфир, не казујући, наравно, никоме ништа.