Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Знаш, кад је човек стар он се подетињи. Ово навлаш избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом. Седох а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који је у мени полако кипио и ширио се.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Разговор је текао дале, разговарали смо о многим стварима, али се господин министар ни једом речју не дотаче питања финансијских.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
МНОГО ГОДИНА Гробару сиједи, под старости ледом Што изнурен дркћеш као суха грана, И носећи иње по свом челу бл'једом Што посрћеш љуто под бременом дана, Да ли памтиш?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Хлеб су ми једом кропили На овом свету красном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом страсном. Ал’ она, она, што ми је Сву
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Тако нас живот сваког поји редом Бедом и једом. Мирно је гробље; вечита тишина Уморне кости у објат’ја прима; Нит’ сила злобна, нити отров гњева Тамо доспева.
се само може смерт отерати, А дух пун жара, чести и слободе Не трпи љаге, нит ће врагу дати Да скорпионским једом оно трује Што човека од звери одликује.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ја сам стена... ал’ крвава!... Испарана гневом, једом, Заљуљана муком, бедом!... Смрт ми грозна, немилосна, Са песницом коштуњавом, Злокобницом ока свога, Умирућа
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
За риђу змију кроз недођију Гини ми гинуло мало. Змија га једом зачедила, На дојци се скотурала, С млеком да једа подоји, Гини ми гинуло мало.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
47 Они су кињили мене, Гњеву ме гоне бледом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом. Мој су хлеб тровали, отров У чашу лили ми редом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом.
Мој су хлеб тровали, отров У чашу лили ми редом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом. Но она што ме кињила, Мучила више од свије' Никад ме мрзила она И никад љубила није.