Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Ја одем... Беше то госпођа сенаторовица на коју ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратне, сувише строге: ја се на то лице не бих никада навикнути могла...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Вратите у шкрињу вунене чарапе - оне ће и босе преко снежних гора! Не спремајте им, лађари, једра и весла - оне ће и без лађе преко мора!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Под кишом мрака жали кисну, Омара дуну с црна класја. У поноћ ће на глухом копну Вечерас уштап да се роди; И једра ноћи да се попну; И ваздушасти пођу броди.
ИИИ Ти си лука где се савију сва једра, Пут куд бесповратно пређе нога наша, И седам влашића једног јутра ведра, Последња молитва и последња чаша.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Биће свега доста к’о воде. Није дакле ни Јула била »каменита стена«. Онако једра и здрава, и она је осећала, и њена крв је бујније струјала у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром
»Фáма« је по селу кружила, фама са свима украсима својим; једра, гојазна фама, дебела фама, дебља него обе попадије уједно.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И да то више није. Разумео је да је та жена после била постала крупна и једра животиња, која је са оним медведом јурила по мраку, као бесомучна. Но шта јој би сад, то више није могао да разуме.
Као ни његове очи што нису више биле светле. Па ипак, љубоморна и једра, покушала је да га се наљуби што више, да га се наужива, зажмуривши пред јавом.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Домаћица бјеше висока и суха, а снаха јој омања, једра. Уз кутњи зид у дворишту бјеху прислоњени бадњак и бадњарице, а на ражњевима четири пецива.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
мало се радило: у том правцу могу се забележити ранији покушаји Јована Суботића и Јована Грчића Миленка, у новије доба једра и пуна живота сеоска поезија Милете Јакшића.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, нежна румен. После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пâс ти постао витак и обал...
Упила ми се беше ти у памет. Твоја једра, пуна, раскошна снага срце ми је кидала. Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља. — Шта сад да не?...
Ма да јој је лице смежурано, ипак јој сада дошло чисто, миришљаво, а око јагодица избила једра, топла румен. На њеном, истина старом, али јаком врату виде се где брекћу и трепте вене.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
те га ухвате и доведу преда њ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: — Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(10. ВИИ 1989) ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 1 Уз једра пуна ветра, добар смер, У сат ће много чворова да стане; Видим како прамцем оре океане Се навіре гліѕѕант ѕур леѕ
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИВ У саму себе тек би унатрашке. Кад једра презре гудуру Четвртка и словну тежест, зелен-дојки чашке о рци тарне - стамена а крхка; из кавез-слова, с именом и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А кад погледаш са врха горе видиш у дољи — трепери море, бијеле се једра сјајна ко дан, то плови Мачор капетан; вије на вјетру заставу ратну, по свијету тражи рибицу златну.
“ У зору Мачак заплови даље, пингвину поздрав са барке шаље, весело капа маше. Напетог једра барчица јури, у сусрет киши, олуји, бури, прамцем капљице праше.
На безброј лађи рибара Педра написах оглас на сама једра, нека се чита за дана ведра. У врелом песку, на полутару, улових једном корњачу стару, па јој на леђа урезах
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Потпоручник Александар ми приђе и прича како нигде није видео лепшег народа него овде. —... А једра да прсне, сва је набубрела. Стоји код бунара, знаш, и гледа ме право у очи. Код нас би сто пута побегла.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Нег’ ми крају, м ој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка једра нема.“ “Ја ћу тебе једро дати — Б’јеле скуте ђевојчине.“ 165.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И галије од Неретве, црне и крваве? И песме и мачеве наше дуге и тмуре? И једра и весеља, урличућа кроз буре? Заборавио си њине тешке, мрачне главе?
Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра недра твоја. И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови
Велике жене уседеличког стаса, са огромним, белим платнима око главе, као једра кад се, у даљини, смање и надују, пролазе доле, по каменитим, звонким улицама; обуће им, дрвене, дугуљасте, неотесане,
А над зеленим пољима, бео повез жена, које се враћају у села, лебди по мраку, као далека, мала једра. Лица су сва у комадима. Носеви, вилице, чела су четвороугласти, и црни. А очи мокре на дану, и увек мутне.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно. Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела
Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Прво нека утврди где је У односу на сазвежђе Касиопеје. Потом нек једра сва подеси Према Ливерпулу, Бару или Одеси Са надом да ће га добар ветар Миљу по миљу, метар по метар У великом
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПОВРШНИ УТИСЦИ И Шћућуриле се у заливу сивом Лађе, ко тице у гнезду, и једра, Непомична, над мирним стоје сливом, И ноћ се спушта мирисна и ведра.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље
се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, кад их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица. Она то никад није радила.
где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка. Ручали су доцкан и то не заједно.
трбуси, надмени од многог јела и пића; видела се њихна полуотворена прса, код неке спарушкана а код неких још свежа, једра, страсна.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Заова јој, млада удовица Милуна Пејова, који погибе на дебеломе Бријегу у Конавлима, бијаше осредњег раста женица, једра, плава лица некако преширока, али ипак доста пријатна и доброћудна изгледа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сваки Марко ради наопако, А наш Марко зло и наопако. Сваком вјетру једра не отварај. Све изгуби, а поштење чувај, Јера блага над поштење нема.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
те га ухвате и доведу предањ, па му онда пружи повјесмо лана говорећи: „Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Дундак запјева поскочки: „Тијо, лако, кметице, Тијо, лако, Јелице, Срдарева душице, Наша једра кметице...“ — Муч! — викну млинар. — Зашта „муч“? Кога да се бојим? — Букара! — шапну њеки.
И загушујући уздах, затвори врата. Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама. Бакоња се тек машта изоглави.
Бијеше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију. Најљепша јој бијаху уста, месната, али ипак мала,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
На перонима сам чекао: црн од самоће и гара. Стајао сам крај мора: зурио у једра бела. Свака ми река очи по мало однела. Свака ме вода, тешко, ко бољка разболела.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
сваку увалу, појели све сиреве, све маслине, све рибе, обрстили купине и смокве, па на узаним белим даскама, уз помоћ једра, зајахали таласе. Издалека, изгледало је као да џиновски лептири клизе по глаткој површини воде.
Дечаци с острва с дивљењем су посматрали јахаче на ветру, помагали им да рашире или смотају једра, извуку блиставе беле даске на обалу. На крају крајева, јахачи су били дечаци као и они.
Тек тада су се дечаци из града повукли. Као огромни џиновски лептири залепршала су на ветру њихова једра, а малим острвљанима смрачила се лица.
Знали су да им родитељи не могу купити једра, и ћутке се разишли кућама. Четвртог дана поново су се попели на хридину и загледали у једра која су летела изнад
Четвртог дана поново су се попели на хридину и загледали у једра која су летела изнад таласа као галебови. Нису ни приметили кад су крај њих слетели вилини лептири. — Хвала за све!
лептир се подиже увис и поче да расте и да се мења, све док му се тело не претвори у глатку, белу даску, а крила у једра чудесног сјаја. — Пењи се, шта чекаш? — лептир се насмеја, а дечак му скочи на леђа.
их с поносом пратили погледом, а дечаци из града, пуни зависти, нису престајали да се питају откуд малим острвљанима једра каква нико није видео. — Шта је то сада?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ћарлија чемпрес, и мирише трава; Ноћ тешком купом злато сипа на њу... На мору нигде једра ни галеба; Мир само струји с љубичастог неба А сан, видим, слази и врх мојих јада...
Св. Стефановић ЦXЛИ ПРОЛЕЋЕ Мирише земља сочна, свежа, једра. Све клија, пупи; свуд струјање, врење. Чисто се види где земљи из недра Живот, кроз жиле, сише подмлађење.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наслонила се била уз разваљен плот, а једра и чиста као за смотру. Ја застанем, поздравим се с њом и кажем јој шта тражим, а она ме радо и весело уведе унутра и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Узми то, и од тога имаш учинити гумину и једра сва што је од потребе за један брод; ако ли не, изгубићеш главу. Ови сиромах с великијем страхом узме повјесмо и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
је време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули ветрови ломе снажна једра. Пођи ми збогом, моја веро јасна, Можда те никад ја видети нећу.
је време за победне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули крстови ломе снажна једра.
Ћипико, Иво - Приповетке
Далеко од њих плови брод: жута једра са црвеним окрајком у врху једва се назиру у плаветноме простору, рекао би висе у ваздуху као самац лептир свилених
— Простирући Маркову робу да се осуши, Антица погледа у једра им, па, прострвши је, униђе у кућу. Заложи се крухом и млијеком, и, узевши из зипке чедо, изиђе из куће и крене
Антица погледа у отворену пучину по којој лагано, сушећи једра, лађе миле, па јаче осјети у себи вољу за животом и вољу да чим прво своје дијете види, да му гладну пружи своје
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Она је зато толико једра, силовита; Куленовић јој често бележи и акценат зато што је жива, непосредно изговорена и неотуђива од свеукупног свог
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Та једра тела час су мирно опуштена, час до разблудности раздражена у топлој воденој пари и под дејством острашћеног певања.
ми сада можемо замислити говорни низ који гласи: „лађе се шћућуриле у сивом заливу ко тице у гнезду, и непомична једра стоје над мирним сливом”.
систем римовања - у Ракићевим једанаестерцима овако преуређен: „Шћућуриле се у заливу сивом лађе, ко тице у гнезду, и једра, непомична, над мирним стоје сливом”.
То су заправо три стиха из песме Површни утисци: Шћућуриле се у заливу сивом Лађе, ко тице у гнезду, и једра, Непомична, над мирним стоје сливом. Лако се могу издвојити барем неке већ на први поглед видљиве промене.
пребачен у постпозицију, при чему су с обе његове стране зарезима назначене паузе које га синтаксички издвајају: „једра, непомична, над“ .
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Крупна као планина, још крепка и јако једра као и многе богате сељачке домаћице и срећне мајке које су пожениле и разудале, она плавно корачаше низ ледину као
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ми смо барем зрели, ми смо при памети.“ Тако једра душа, тако мудра глава. Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. »Јавор« 1891. ЕНО!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Тешко, густо, овлажено жито мрачасто се прелијева и повија. Зрела, једра зрнца са уздрманих класова круне се и просипају по обући.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
плаха младост не осећа бездну, За њу пут је греха беласање магле, Ка животу бола наша срца нагле И за страшћу туге једра прса чезну.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
кап крви у жито«); и, сем тога, ставља се у семе бела пара (да пшеница буде чиста и бела), јаје (да буде крупна и једра), чешаљ (да буде густа).
Ћипико, Иво - Пауци
У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови. Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. Иво попође обалом до на крај моста.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они разапињу сва једра лађе, а и веслачи, разбуђени, напрежу своје мишиће, и наша лађа јури као стрела ка Александрији. Чудна је то варош!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Свих земаља границе обојене, гле, крваво. Пустили бисмо једра на океан тискан плаво, О дрхтали бисмо дрхтали здраво У азуру уморних безмерно старих сводова.
Ха, ха, ха, каквих чудних ја ту смишљам жалова, Да отпустим једра океаном тисканим плаво, И какве лудачке ја све смишљам планове: Час краљ лудака, час цар, камбоџске гледам кланце, Син
Као два бела лабуда руке једна ка другој плове, два једра по мору мешајући тамну бледоћу, Спустите л' своје руке у сребрне вирове, И убруса спремите им меких с ароматима
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
С торњем, у пристранку, мало село ћути. Тихо. Сврх стене се круг месеца жути. 1908. ПОД ЈЕДРИМА Једра црвене. Сјај вечерњи пао, И море пљуска по хридима голим.
пљушти, и сјајна, и ведра, Кô галеб лаки диже се и броди, Па пјева сунцу, небу и слободи, И крил'ма бије катарке и једра. 1908. ПРОЉЕТНЕ ТЕРЦИНЕ Набрекло дрвље младошћу и силом.
И све више једра као ватра горе; У небу се чује мелодија зоре. 1911. СРЦЕ Из долине реке, из копаља трска, Путања ме води у
Плану море, поста кô црвена свила. Погорјеше једра, све засја! И луком Пловио је лабуд, а зора је била Обгрлила врат му ружичастом руком. 1911.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана. Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира. Често се заборави, па звижди сокаком.