Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу. Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина. Зека је вођаше од кума старојку и другима.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Као у дворани огледалâ, и ти Сад у свакој мисли боравиш по једна. И цела исткана из сунчаних нити, Као крупно једро стојиш, недогледна. Хоћеш ли остати или проћи? Куда Иде твоја бразда? Какво семе клија Путем твог триумфа?
Али кад под вече прође испод њених вртова неко пурпурно једро и зачује се нека тужна свирала — Она заплаче нежно као кошута коју је пробудио зрачак месеца у шуми.
Милићевић, Вук - Беспуће
долазила, затитрала би она чама која је пунила ову зграду и губила се: у кући се осјећала једна младост која живи и једро срце које бије. Да се што не љутите на мене?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Поскочи мачак чило и ведро, на малој барци подиже једро и скиде шешир свој: „Наћи ћу гдје се рибица крије, донијети младост што могу прије, чекај ме, старче мој!
“ Не слуша Мачак, већ кличе жарко: „Повратка нема, напријед, барко, рашири једро-крило! Нек вјечна младост побједу слави, борим се за њу ко јунак прави, таквих је увијек било!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Нег’ ми крају, м ој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка једра нема.“ “Ја ћу тебе једро дати — Б’јеле скуте ђевојчине.“ 165.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Веслали смо и Петар није вукао. Искористио је оно мало сенке што је савијено једро давало. Побеснео сам и мал’ га нисам, ножем, ударио. Стигли смо, у свађи, пред луку на Вису.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На земљи чисто, једро жито и плева. Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Сама врба стоји... Ј. Дучић XЦИ ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ (1—10) 1 Само ја и једро изнад мртве воде, Неспокојни, мрачни, неми подједнако! Ноћ...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути
Ћипико, Иво - Приповетке
Растргнуће их! — опази млади рибар из друштва. — Луда, што их не спусти!..... Што ће му једро? рече као за себе стари рибар што је ходио одмах иза Антице. — Марко, Марко!
А сијева са свих страна; чамац очиглеце не може да ухвати краја. — Ено му је растргла једро! — повика на вас глас млади рибар, звјерајући живо очима у правцу нападнутога чамца, и настави: — Гледај, сад га
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Неће се гласнути испред куће, неће с Прага натурити божју помоћ, но кад буде ушао унутра, кад га Спазе, једро ће изговорити: „Селам алећ Турцима, а помози Бог раји!“... Међутим, родни праг био је јачи од нове заповести.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И највећег раста, чемпреса и палме Семе је мало, Али шта буде кад земља здрава У себе прими зрнашце једро, И чиста роса снагу му крене, Шта буде онда?... Не питајте мене, Кад сами знате.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Срце пуно мрака анђела свога бира Да бди над горким морем и намеру ми крије. Црно једро мог ветра пловидбо ослепљена Мојој охолости море до колена Над мојом главом опасност симетрије Светова поређаних умом
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Само се гдје-гдје бјеласка нов кров. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља.
Ћипико, Иво - Пауци
Не говори никоме ништа, па да видиш... — говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито. —Па? —Повешћу те собом. Је ли вјера? —Вјера ти је. Доћи ћу!
— Што дрхтиш испод руке ми као лист на трепетљици? — а глас му у тишини, у проређеном ваздуху, одзвања једро, одјелито. — Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила.
Говори живо, са заносом, с узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје наоко миран је као земља.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
су миловале вреће на самарима, продирале кроз смрзло густо ткање од упредене козје длаке, наслућивале под њим мрко, једро зрневље пшенице, слутиле већ дебеле вруће погаче, големе залогаје међу ужурбаним зубима, тешке трбухе, дремеж од тешке
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
брзином и духовношћу дубоких вода, Није ли рука њена то што од суморности и стрепње бела, Облак је још с извора, и једро скромног нам брода!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Скоро ће жетва... Једро зрње зрије... У сунцу трепти моје родно село. Но мутни облак притиска ми чело, И у дно душе гром пада и бије.
Свуда купина се сплела Па ми земљу крије... И на мрке груде са мојега чела Све кап по кап лије. Ја ћу овде једро посејати зрње Што ће плода дати, Висока и златна, и где беше трње Лепота ће сјати...