Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Час кад је наша осјетљивост мекана и гњецава, још недоношче — нешто гадљиво, јежуљиво, голуждраво као мокро и улијепљено пиленце извађено прије рока из љупине.
Ја бих јој тад приклонио главу у крило, а она ме драгала и миловала. Скотрљала би јој се суза и зашкакљала ме по јежуљиво осјетљивој кожи на врату испод уха. Грађанска породична идила.
И јача потреба за једном котвом. * Бива помало мучно ово слаткасто-отужно, слаткасто-јежуљиво, у исти мах и угодно и неугодно осјећање своје несуштаствености.