Црњански, Милош - Сеобе 2
Његова жена је на то упозоравала своју јетрву и кикотала се мужу. Груди су јој се тресле од смеха, притезала је врпцу шешира, који јој је био спао, а била је по
О Петру и Варвари није више питао. Ана је скретала разговор на јетрву, али је Павле ћутао. Ана је била приметила да се, Павле, променио; био је на слепоочницама, још више, проседео, а
Била се ипак пробудила и поранила – од петала тако рећи – са жељом да јетрву испрати. Завијена у своју свилену кошуљу и свој свилен јорган, који је свуд пртила, да јој се нађе, седела је, као
Ваљда да утеши и умири своју јетрву, одговарала је, запушивши уши да не чује псе како лају: „Ајде, ајде, сриће ти! Није ни Вишњевски двогуб!
Међутим, то се, идућег вечера, опет, понови. Варвара, сирота, покушала је да јетрву одобровољи, и да Ђурђа похвали, као доброг супруга, али је Ђурђе и сам био приметио да Ану, заиста, нека подмукла
Варвара је, иако је очекивала порођај сваког дана, била изишла, да јетрву испрати, са сузама у очима. Трифун и Петар су помагали Ђурђу, око коња.
Госпожа Јулијана, међутим, рече да је чула да у кући очекују порођај и да је јетрва оставила, јетрву, саму. Дошла је да, код породиље, замени матер и сестру и јетрву и пријатељицу.
Дошла је да, код породиље, замени матер и сестру и јетрву и пријатељицу. Све су жене, каже, сестре, на овом месту. Оно, што је Варвару, највише изненадило, та жена, које се
А Варвара, кад све то чу, наговори, преконоћ, мужа, да из Кијева, што пре, оду. Једва чека, каже, да види своју јетрву. Изгубила је оца. Сад има, поред свог мужа, само једног, правог, пријатеља на свету, Ану.