Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... Станко је слушао двојнице, па му се ражали...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ћу поћи од те кобне горе, Где очајно слушах, по све ноћи пуне, Да сто врела сумње жалосно роморе Гласом који јеца и песмом што куне.
Африка
По хартији је понављао у ствари само два знака, али се све свршило тиме што је почео да дахће, да суво јеца, и што сам га ја, изгубивши стрпљење, избацио напоље. То је био један обичан хистерик који се занимао црном мађијом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Госпожи Агрипини! Поче затим да јеца, гласно, као да су јој јавили да јој је мати, госпожа Агрипина, на самрти. А кад Ђурђе чу име своје таште, оде, и
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Изгубила бих и тебе, Миле! (Падне му у загрљај и јеца.) МИЛЕ: Буди храбра, Буби. Наћи ће се ваљда излаз из свега тога, треба се посаветовати с ким! РИНА: Посаветовати.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Плаче, јеца. Кречару се на жалост да, па и он плаче. — Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Само, брате, Миле несретнице Нигде звезде, те баш ни једине. Она иде с војном до постеље Јеца јадна, рони сузе веље: „Дакле, сунце, јоште само сада, Сада само па више никада!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сав зацењен, гушећи се, изиђе Станоја, и опет седе, сави се, у кут до врата. Загњурио космато лице у ручерде, па јеца. Сузе му иду низ руку. Стриц га погледа мрко. — Што плачеш? Ћут’!
к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: — Мито, синко! Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко?
— Па, од страха што се она не обзире на њ, пада и он до ње на гроб и почне, гурајући се у њен скут, да плаче, јеца. Она га и не гледа, кука, нариче. Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље.
Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и продужавао да и даље јеца, плаче. После се диже.
Она ништа не сме. Само, као молба за извињење, опроштај, што се усудила да мисли о другоме нечем, и почне да јеца: — Твоја, твоја...
— Шта је, Анице? — питају је и поливају је водом. Она не може да се ослободи, дође до речи, већ само јеца. — Шта је? Да те који није уплашио, шта ли? — Ништа! — муца она. — Како ништа? Не бој се. Ништа нема.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Крваво се звезда смеши, из крвавог тог смејутка неки шапат ко да јеца, чини ми се, да ме кара, да ми звезда одговара.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Бакута шмрца у кухињи жалећи се што јој је судбина под старе дане доделила улогу служавке; маман такође јеца усред оног крша, док матори, који се у међувремену сит накуцао својих бесмислица у суседној соби, уфурава победоносно
Несуђени капетан тужио ме наставничком савету школе. Тужи-баба Јеца, за комадић меса, месо се кисели, баба се весели!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пљушти ко зна Где, откада, Пре Поклада. Јеца олук, Плаче стреха, И гргољи Стабла шљива Смолу слузе, Поноћ рони Тамне сузе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па кад на мене падну усне твоје, Да зајецамо и ми, обадвоје...
Нигде ни шума да заструји тајно, Нигде ни ветра да гранаме мане. Тишина. Само, тужно и очајно, Јеца ко дете циганско ћемане.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мати јој последња дотрча, поче да је љуби и јеца: — Софке, Софкице! Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
веју Преко хрпе жутог лишћа које труне, Алејама што се баруштином пуне, Стазама где, као из давних давнина, Јеца марш поспаних сложних виолина Живота, кад зраци са заранка греју.
Музика јеца тоном чисте туге. Гаси се сунце и зраци му блéде; Спушта се тама; умиру све дýге У калу света, у хаљини беде.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— мајка се строго намршти, а девојчица заплака, и плакала је све до вечери. Чак ни у сну није престајала да јеца: — Не лажем. Видела сам их. Својим очима видела сам Татагину децу! Жена даде знак мужу да оде и провери.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Била једном ружа једна... У цркву се свати крећу, Разлеже се песма медна, А са цркве звоно јеца: „Била једном ружа једна...“ М. Митровић ЛXXXИВ Пустиња лежи дуга, и широка Вече, сја запад... све букти у бл'јеску..
А. Шантић ЦXX ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту.
По њима пада свилена магла, Док цвеће квасе сузе јој нујне. Изгледа као да осећа цвеће, К'о да и магла са њоме јеца, И као да капљу сребрне сузе, Сребрне сузе с бледог месеца... К'о она, све је пуно сете, Љубави душâ и туге свете.
и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморан бескрај сури; У мртви сутон што се хвата Једначи, јеца весма - По трулом лишћу, преко блата Стара, болна, и полагана, Убогих, мутних, штурих дана Јесења кишна песма...
Спомени давни тиште, тиште, И с њима век се чами. ...Јеца и плаче давних дана Поспана, болна, и лагана, Јеца и плаче у тој тами, К'о глухи жубор суза сами', Далеке среће песма..
Спомени давни тиште, тиште, И с њима век се чами. ...Јеца и плаче давних дана Поспана, болна, и лагана, Јеца и плаче у тој тами, К'о глухи жубор суза сами', Далеке среће песма... Ох јадно драго!...
се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморни бескрај сури; И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам дана; Угушен јеца шум бескрајни, Тиши и тиши весма К'о стара, болна, полагана, Убогих, мутних, штурих дана Јесења кишна песма. Ст.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Озбиљним погледом проматрао је краљ своју кћерку како јеца и руке крши, док јој и сама њена златна гривна, обавијена изнад лаката, не паде са мишке.
Она ми пријатељски стисну руку. „Визија гиљотине прати ме дан и ноћ“. Онда поче тихо да јеца. Са улице допиру до нас звуци музике. Она ми је добро позната.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се лудачки смејао као да јеца. А тај смех, ох благи Боже, необично ме подсети на онај његов плач у земуници на фронту.
И наслоњен на њено раме и докле га она милује својом пуначком, голом руком, он долази к себи, захваљује јој и понова јеца страшне оптужбе противу бедне деце што су заборавила на отаџбину.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једно твоје вече. идеш кући споро Улицама страха, и душа ти јеца. Твоје гладне очи, моја дивна зоро, Храни љубав мајке: “Нека живе деца.” Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад увиди да ништа не помаже, додија му се још грђе; пита је зашто бјежи из добре куће, а она, мјесто одговора, јеца и једнако вели: „Ја ћу с тобом!
— Лазо, брате, вратимо се натраг!... Умријећу од туге! — јеца му у сузама. . . Он осјећа да га њене вреле сузе квасе, и самилост га свега прожима. Помогао би јој, али како?
— С тобом бих и на крај свијета! — отргнувши се сама од њега срамежљиво једнако јеца. Он се обрне к њој и мири је: — Проћи ће све то... Знам ја како је... Испрвице и мени је тако било; све је до навике.
Отац и кћи ложе ватру, а стара испод покривача једнако јеца. Кад пламен кућу захвати и дим се диже, чисто њихови образи постадоше светлији и веселији, и пуцкарање и цијук
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Најгора је слабост што без нужде клеца; Зато, људи, људи, не будите деца. Многима је мило кад се пред њим’ јеца; Зато људи, људи, не будите деца. Не будимо деца, да се заиграмо. Не будимо деца, да се покикамо.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
преко неба Сто разбојника на месту анђеоском С будућношћу се шали СУЗА Хиљаду виолина — крилатих паса Прелеће небом и јеца С истока према западу Само је суза без сенке Водо моја напаћена Иза тебе звезде се распадају И нариче ноћ-удовица Над
Петровић, Растко - АФРИКА
По хартији је понављао у ствари само два знака, али се све свршило тиме што је почео да дахће, да суво јеца, и што сам га ја, изгубивши стрпљење, избацио напоље. То је био један обичан хистерик који се занимао црном мађијом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
милима у земљици, А најближе Цвет-девојки Седи Момче голобрадо, Крст рукама загрлило, Главу на те наслонило, Нити јеца нит’ запева, Већ уздише из свег срца, Крадом сузе с ока таре.
Кано песме даљног звона Непостојан глас је баке, Јеца она, збори она Старим гласом речи ’ваке: „Мој породе, сав мој роде, Рано слатка, горка муко, Незгодо и десна
Готхарду и у морској бури, а она, после свирања на фортепијану и певања те песме, јеца у својој несрећној усамљености; чак, ту исту песму у сну пева и двогодишње одојче Ружино, мали Младен: научила га је
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Бог га не убиће, па провлачи ситно по струњи а грло укоритио, па мисли чојек: не пјева већ заједно са струњом плаче, јеца, цвили.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
се за њим, Младеном, што место млађег брата он се не жени, од њега снаху да добије, као оплакујући га, почела би да јеца, плаче.
Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње. Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача. Приђе јој и наже се.
наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо, чуло се како уздржано плаче, јеца. Није хтео ни да их, по обичају, одгледа док не изиђу и не замакну из улице, већ се одмах окрену и уђе у кућу.
Ћипико, Иво - Пауци
—Видиш, кад је човјек сам, може са собом да разговара... Разговорна је ова пећина! Слушај даље као да нешто јеца... Дубоко је то доље. Ти се страшиш? Не будали: са мном си!... Вода је то: протиче .... А бог зна гдје навире!
— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! — Зашто? Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. — Видиће нас. — Не бој се!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
најлепша међу њима страсно стеже бутинама његове кукове, да избезумљено подрхтава на простирци расуте косе у трави, да јеца, шкргуће зубићима, сркуће, а да он све време мисли на неку другу. Тако остајем ја.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
како ме ко погледао, како ми се који допао, а она онда, сирота, лежећи поред мене, у моме крилу, почне да плаче, јеца. Сад знам зашто је плакала. МИРОН Ја јој нисам давао да ти спомене. Претио сам јој да ћу је убити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Начетили се забезекнути келнери, као авети: касирка јеца. Звуци и ритам жмаре. Главе око клавира се понагињале, полегутило се старо и младо у меланхолији и љубави некој која
Милане, ја сам твој стари Павле... кажи ми шта те боли, боље другу него свима докторима. — Јеца Миланов отац и јеца Павле, а Милан се закашљао. Изведоше посету. После четврт сата уђе сам Павле. Милан га мирно гледа.
Милане, ја сам твој стари Павле... кажи ми шта те боли, боље другу него свима докторима. — Јеца Миланов отац и јеца Павле, а Милан се закашљао. Изведоше посету. После четврт сата уђе сам Павле. Милан га мирно гледа.
Савлађуј се, као што си мене учио да се савлађујем. — Павле одједаред поче да јеца: — Бранко, друже, шта је ово од нас! — Бранко стеже Павла у загрљај. Стари чупави пас фрау Розин се пропе уз другове.
Па их онда теши, дели свакоме по слаткиш или колачић, а она још јеца, и испија чашицу две слатког пића које необично пријатно мирише, и канда успављује.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Само се нашалио... Мића дугачким рукавом брише очи и још јеца. Око уста му се нахватале мрве хлеба. Иако сам још прилично далеко од сентименталних родитељских осећања, обузима ме
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гранчици попут месец се млади љуља, Под ризом цуре трепну појка славуља, Затрепта Лоренц јуноша, бесно јеца: Сага, о сага, о цара гіовінезза.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
све док не слети зора на врх голи, Као стуб мраморни тако стоји сама На модрој стијени под оморикама, Па плаче и јеца и Богу се моли. О, ја знадем гдје је постојбина њена!
1903. ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Плакао је све неутјешније, поче најзад гласно и да јеца тако да се и оно троје с раскршћа пренуше и ослушнуше. — Неко плаче! — шапатом рече Луња. — Ено, иза оног жбуна.
и замукло посматрао, па кад видје да је и Луњино лице мокро и сјајно, он загњури лице под кујин врат и поче гласно да јеца. — Оде наша школа, наша драга школица! — промуца растужено пољар Лијан ронећи крупне сузе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тужан ја човек! Беседе ропске одвођенога у невољу. Речи плачка нелагодна којино јеца, јаоче и хуче лелечући, иштући му у невољи друга!