Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Узе столицу, мету је до очеве постеље, наже главу на његов јастук и тихо јецаше: „Сад немам никога, Грлице моја! Он је умро...“ И она ме је, јецајући, загрлила и љуљаше ме сетно на своме крилу.
— Ах, учитељу! — јецаше Милисав, а крупне сузе му грунуше из очију. Милисава отпратише везана у Рековац пред капетана, пред онога доброг
— Ах, бабо, бабо! — јецаше уплашено девојче... — Учини ми се као да чујем како ланци звече... Старац обори очи доле, ућути и наново се удуби у
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор... — Видели сте... јецаше она, не дижући главе. Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Ти плачеш“, рече јој краљ, „као никад до сада у свом животу“. Она јецаше још увек. Птолемајос Филаделфос гледаше мрким погледом преда се.