Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Док неки Димитрије Пуљевић и он поче нам доносити понешто џебане, и оде у Нови Сад, и покојни новосадски владика Јовановић пошље нам један од цркве гвоздени топ подуљи од по фата, кога је Пуљевић крадом у Варадину дао оправити, и кару и све
Владика Јовановић даде Пуљевићу и други онолики топић, те га Пуљевић у Варадину оправи. ИВ Сад око последњи̓ дана марта 1804.
” Ја сам често одлазио на Кленак, где је до̓одио обрштер (Андра) Стојићевић и капетан Коста Јовановић, и они су наши добри пријатељи, и Турцима једнако говоре: „Истерајте Фочића, пак мирни будите”.
није ни у једнога поглавара било топа кроме у нас; које су нам пријатељи из Новог Сада, особито владика новосадски Јовановић, јоште како смо у марту Шабац почели тући, по Пуљевићу из Митровице, два топића по од по фата послали.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Можда је то била Љиљана Кангрга, она што је сада у Београду нешто као сликар, или Љиљана Јовановић, већ удата и мајка двоје деце? Или нека десета, нека сто десета Љиљана?
Тако смо успели да чујемо како псују и они за које то човек никад не би помислио. Господин прота, на пример, др Јовановић, стари Француз, милостива госпођа управника Водне задруге и још неки имали су такав речник да су мирне душе могли да
Упитах се шта је то с људима око педесете. Мој отац, апотекар, свих седам карановских адвоката, др Јовановић и читав чопор педесетогодишњих трбоња могао је да се сретне скоро сваке вечери на гробљу, у шумици иза Халас-Чарде, а
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
6, Београд 1899, с. 503. ⁷⁶ Тановић, С., исто, с. 104. ⁷⁷ Грбић, М., исто, с. 103. ⁷⁸ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, књ. ЛXXИИИ, Београд 1958, с. 87. ⁷⁹ Тановић, С., исто, с. 103. ⁸⁰ Драгић, М., исто, с. 3.
47. ⁹³ Мијатовић, М. С., исто, с. 45. ⁹⁴ Петровић, П. Ж., исто, с. 323. ⁹⁵ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, исто, с. 87. ⁹⁶ Миодраговић, Ј., исто, с. 47. ¹ Врчевић, В.
87. ⁹⁶ Миодраговић, Ј., исто, с. 47. ¹ Врчевић, В., Три главне народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 147. ² Цивјан, Татјана, „Семантика просторних и временских показатеља“, Расковник, 31, 1982, с. 69.
9. ⁴¹ Фромм, Е., Заборављени језик, Матица хрватска, Загреб 1970, с. 298-305. ⁴² Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, ЛXXИИИ, Београд 1958, с. 88. ⁴³ Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987, с. 145.
, Сјај разговора, Градина, Ниш 1987, с. 145. ⁴⁴ Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 88. ⁴⁵ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, исто, с. 88. ⁴⁶ Бујановић, Ј., „Прапутник у Хрватској“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896, с. 201. ⁴⁷ Ђорђевић, Т. Р., исто, с.
259. ² Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 83. ³ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 195. ⁴ Петровић, П. Ж.
, исто, с. 178. ⁵⁰ Беговић, Н., исто, с. 197. ⁵¹ Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 84. ⁵² Мајсторовић, С., исто, с. 373. ⁵³ Јововић, С.
61. ¹⁰⁵ Врчевић, В., Три главне народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 70. ¹⁰⁶ Грбић, С. М., исто, с. 122; Сретеновић, М.
, „Народна вјеровања о тисовом дрвету у Црној Гори“, Расковник, 29, јесен 1981, с. 38. ¹⁴⁸ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, ЛXXИИИ, Београд 1958, с. 88. ¹⁴⁹ Кордунаш, М.
13. ⁵⁹ Милосављевић, С. М., исто, с. 111; Грбић, С. М., исто, с. 136; Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, ЛXXИИИ, 1958, с. 88; Кордунаш, М., исто, с. 219. ⁶⁰ Николић-Стојанчевић, Видосава, исто, с.
¹² Ђорђевић, Д. М., исто, с. 434-435. ¹³ Вукова грађа, с. 13; Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 23. ¹⁴ Поповић, М. С., „Народна педагогија (Фоча)“, Нови васпитач, 7, Нови Сад 1890, с. 218; уп.
¹¹ Тановић, С., исто, с. 168—169. ¹² Врчевић, В., Три главне народне свечаности (Божић, Крсно име и свадба), Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 147—148. ¹³ Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, XXВИ, 1948, с. 268.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
К. Андерсен , 1805—1875) се надовезао на народну причу. Код нас се за родоначелника дечје књижевности узима Јован Јовановић Змај (1833—1904), веома плодан песник и уредник дечјих листова, који се, моћније но ико после њега, обратио детињству
Наш највећи дечји песник, Јован Јовановић Змај (1833—1904) био је, разуме се, велики пријатељ и љубитељ зечева. У следећим стиховима осећа се ритам скакутања и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
РАДИЧЕВИЋ 209 БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 214 ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН 217 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ 219 ЈОВАН ИЛИЋ 221 ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ 223 ЂУРА ЈАКШИЋ 229 ЛАЗА КОСТИЋ 234 СТЕВАН ВЛАД. КАЋАНСКИ 239 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША 240 МИЛАН Ђ.
РАНКОВИЋ 297 СТЕВАН СРЕМАЦ 299 РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ 303 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ 305 ВОЈИСЛАВ Ј. ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј. МИТРОВИЋ 316 АЛЕКСА ШАНТИЋ 318 МИЛЕТА ЈАКШИЋ 319 МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ 320 БРАНИСЛАВ Ђ.
СЕКУЛИЋ 375 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ 376 3) ДРАМАТИЧАРИ 377 4) КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ 379 БОГДАН ПОПОВИЋ 380 СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ 382 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ 383 БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ 384 ПОЗОРИШНИ И УМЕТНИЧКИ КРИТИЧАРИ 385 ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ
Милићевић, Владимир Јовановић, Милорад Петровић, неколико најновиЈих писаца). Поред обилније садржине, ова књига је другаче и писана.
Српске црквене старешине потајно одржавају блиске везе са Русијом. Арсеније ИИИ, Мојсеј Петровић, Вићентије Јовановић у отпору против уније траже помоћ од православне Русије и из ње набављају опреме и књиге за цркве.
Нови митрополит Вићентије Јовановић продужио је просветну политику свога претходника и тражио нове учитеље из Русије. 1733.
Са тим приличним бројем релативно спремних наставника митрополит Вићентије Јовановић отпочео је нов просветни рад. Од тих руских учитеља неколико иду за учитеље у већа места српска, а Козачински са
Митрополити Мојсеј Петровић и Вићентије Јовановић, у интересу православља и ради црквеног јединства са Русима, наређују да се по црквама служи »по уставу и типику
од Аустрије бивала је све слабија, и ми смо почели долазити у непосредни додир са Западном Европом« (Слободан Јовановић).
правописа војевао противу народнога говора, тако је у области законодавства војевао противу обичајнога права« (Сл. Јовановић). Он је борбе против Вука Караџића водио у доба од 1837.
Поповић и Јоксим Новић Оточанин, но и млађи, као Јован Илић, Јован Јовановић, Ђура Јакшић, Стеван Влад. Каћански. Оно што је била Седмица за Војводину била је Шумадинка за Србију. Љубомир П.
У њеном уредништву су били Јован Јовановић и Лаза Костић, и на њој су поред те двојице радили: Ђура Јакшић, Јован Илић, Стеван Каћански, Јаков Игњатовић, Љубомир
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
, стр. 216, под насловом „Смрт ђаволског краља“ (наслов изменио др. Војислав Јовановић у својој антологији). Од ове приче изоставили смо последњу реченицу, у којој се говори да је Грбо накрају побио и
Караџић и објавио у свом издању од 1853. 25. ТИВТИЗ И ЏОМЕТ: Забележио Ђорђе Јовановић, трговац из босанског Прњавора, по причању Ристе Илишковића. Објављена у Босанској вили за год. 1901, стр. 249. 26.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
уз невреме време пузи. Лутај, роде, по каљузи. (Римовање не смирује но нецпећy раскриљује.) Јовановић је ли Паја она звезда изнад гаја? ІІ Полијелеј. Сухо уље. Стргнут печат с хрисовуље. Изнад леле тужи јао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Са светом из ког сам био дошао, везу је одржавала пуковска кујна, коју је за нашу чету држао четни наредник Јовановић, за кога се шушкало да има јавну кућу у Кикинди. Имао‑не имао, он је и под артиљеријском ватром стизао до нас, у мраку.
Поменута млада девојка, слала ми је писма. Обично је било намирисано и плаво. Јовановић је, по дужности цензора, та писма, читао. Не знам шта је тај човек при томе мислио. Редовно их је доносио.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
чки Перић, Јовановић, Живковић и други облетати око њега и молити га да се заузме за њих, или да им помогне, или тако штогод, а он ће се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Василије Јовановић кад је био учитељ, у Земуну дао ми је једну написану; 13. (Усуд) написао ми је поменути Грујо Механџијћ, а и Лазар
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У краћем делу је кућа у коју је често навраћао Милан Богдановић, у дужем кућа у којој је живео Слободан Јовановић. У политици неистомишљеници, али, обојица, зналци у језику и, обојица, са смислом за парадоксе у историји, можда би му
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Ти не схваташ, Српче мало! Ми старији знамо! Кад дорастеш, кад размислиш, Каз'ће ти се само!“ Ј. Јовановић Змај В СИРОЧЕ Малена сам...
Ј. Јовановић Змај ВИ РИБАРЧЕТА САН Ал' се небо осмехива! Ал' се река плави! А рибарче у чун снива, Јасно к'о на јави. Он хитнуо
Ал' с прозора твоја мајка Гледа, па се осмехива, - „Не смејте се, драга госпо, Том је ваша ћерка крива!“ Ј. Јовановић Змај XИВ НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој лепи стан.
Ј. Јовановић Змај XИX И молио сам очи, Да сузе не лију, И молио сам прси, Да тако не бију, И преклињ'о сам љубав, Та да ме не куша
Ј. Јовановић 3мај XX Кажи ми, кажи, Како да те зовем; Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане
Ј. Јовановић Змај XXИ Снив'о сам те, а ти пуна цвећа! Међу цвећем лековита биља, Било ститка, љубице, и крина, Одољена, чубра, девес
Ј. Јовановић 3мај XXИИ Тихо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана; А на грани К'о да нешто бруји То су пали Сићани
Ј. Јовановић 3мај XXИИИ Месечина, - ал' месеца нема: Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмијала Од тога се поноћ засиј
Ј. Јовановић Змај XXИВ Да је мени шевче ил' голупче, Да се дики у санак увуче, Да ми пева, кад о мени снева, Да ми гукне, кад за мн
Ј. Јовановић Змај XXВ* МЛАДОЖЕЊИ Моја је дика јабука златна, Што у врх куле на сунцу блиста: Сунашце зађе - светило зађе!
Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја
“ Ј. Јовановић 3мај XXВИИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада! Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
ПРИЛОГ РАЗВИТКУ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 122 НА ИЗВОРУ ЖИВЕ ВОДЕ 139 ИИИ ДВА ИНТЕРВЈУА (разговоре водио Александар Јовановић) 143 ПРВИ ИНТЕРВЈУ 144 ДРУГИ ИНТЕРВЈУ 158 УЗ ОВАЈ ИЗБОР ТЕКСТОВА НОВИЦЕ ПЕТКОВИЋА 168 СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У
Стога није сасвим прецизно кад се каже да је Слободан Јовановић писао „београдским стилом“, он је заправо писао изванредним научним стилом који се, као и научни стил Љубомира Недића
(1999) ИИИ ДВА ИНТЕРВЈУА (разговоре водио Александар Јовановић) ПРВИ ИНТЕРВЈУ ДУША КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА ИЗВИРЕ ИЗ КУЛТУРЕ И УВИРЕ У ЊУ • Господине Петковићу, разлог овоме разговору је
и 1999. године, које је са Новицом Петковићем сачинио Александар Јовановић. Разговори са Петковићем корисни су најпре зато што садрже сведочења и коментаре једног од најврснијих књижевних
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Јовановић Змај ДРУГА ПЕВАНИЈА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Јовановић Змај ДРУГА ПЕВАНИЈА Садржај И 2 ОТКИДЕ СЕ 3 ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО...
197 КАД ВЕЋ МОРА... 199 ДА СЕ НЕШТО... 201 ТРАЖЕ СРЕЋУ 203 ЗЕБЊА У РАЈУ 204 ДАРВИН 207 ЂУРО ДАНИЧИЋ 208 ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ 209 МАРИЈА ТРАНДАФИЛ 210 О ПРЕНАШАЊУ КОСТИЈУ ЉУДЕВИТА ГАЈА 211 ТИНА ЈАКШИЋКА 213 ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ 215 ЛАЗА НАНЧИЋ 218 НА
А да би нам Ђури заменика дала, И будућност сама, и она је мала. »Стармали« 1882. ГЕРМАН ЈОВАНОВИЋ архимандрит бездински Ко је год познавô Срце твоје право, Твоју душу белу У црну оделу; Ко је год познавô
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ИВ Делиград 7 августа у суботу, 1876 год. Још пре зоре узрујао це цео штаб. Пуковник Милутин Јовановић, командант суповачке војске, јавља да су га зором напали Турци јаком силом; да нападају на Суповац, Голешницу и
Ко зна! тек он удара врло енергично и пук. Мил. Јовановић јавља да једва одолева турској навали и да се зорли држи у својим положајима.
Из Лукова опет јавља потпуковник Лаза Јовановић да је код Зајечара остао Осман-паша и ту се на брду Краљевици утврдио са 15 батаљона низама, 2000 Черкеза и 200 Татара
На левој обали Мораве Тешицу, где је стајао пуковник Милутин јовановић са 5—6 хиљада људи, и Вукању где је био капетан Ст.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ Садржај ЂУЛИЋИ 2 РАЗГОВОР СА
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Врх је био у нашим рукама. — Децо! — говорио је пуковник Јовановић. Капија Слободе је отворена... Доцније сам дознао да је један вод из чете војводе Динића, лутајући кроз маглу,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ОД СВЕГА СВЕТА 214 ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ 216 СТАРАЦ 217 СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И
То је злато! То је сребро и драги камен! 1826. Стефан Стефановић ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА Прими овај златан перстен, Анчице, С њим ти дајем душу моју и серце, Које
1830. Јевтимије Јовановић ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ — Дед, шта, пиљарице, имаш у корпи, покажи ми, — воће?
је ту песму, не велим какав Абердар или иначе који стиходеља, но да ју је баш и сам од главе до пете поета, Змај-Јован Јовановић отпевао, смем слободно рећи да му не би славе окрњила ни образа оцрнила”. О Ј.
Јован Рајић, Јован Авакумовић, Доситеј Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија Арсић, Михаило Витковић, Јевтимије Јовановић, Владислав Стојадиновић Чикош, Сава Мркаљ, Спиридон Јовић, а сем тога и песме грађанске лирике.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Први међу њима, Јован Јовановић Змај (1833-1904) оставио је огромно, тематски и жанровски разноврсно дело. Његову основу чини интимна лирика, љубавне
Подједнако га налазимо и у научној прози. Један од изразитијих представника је историчар Слободан Јовановић (1869-1958), који је само повремено разматрао књижевне теме, али се зато сви његови текстови могу читати као да су
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Назив предзмајевски довољно је информативан: пошто се Јован Јовановић Змај (1833–1904) сматра оснивачем српске књижевности за децу, дела објављена пре Змајевих збирки песама или упоредо са
Предзмајевску епоху је нужно познавати пошто нам указује на услове у којима почиње да ствара Јован Јовановић Змај. Не заборавимо, и његова поезија за децу настаје на подстицај школских педагога и неретко представља препев или
Рођен Љубомир Ненадовић 1829. Умро Лука Милованов Георгијевић 1833. Рођен Јован Јовановић Змај Вук Ст. Караџић: Луке Миловановића опит настављења к Србској сличноречности и слогомјерју или просодии.
1. Ђорђе Натошевић покренуо Школски лист; у првом броју Ј. Јовановић Змај је објавио своју прву песму за децу „Лењи Гаша“, у ствари прераду једне Левенштајнове песме 1860.
Стеван В. Поповић: Дани одмора 1879. Стеван В. Поповић: Чесница У Сомбору покренут часопис Голуб 1880. Јован Јовановић Змај покренуо лист Невен Стеван В. Поповић: Дан и ноћ (књига за децу) Стеван В.
Рођен Андра Франичевић (Чика Андра) Јован Јовановић Змај и Август Харамбашић: Златна књига за децу (Загреб) Љубомир Лотић: Добри и неваљали синови (Слика из народног
Јован Јовановић Змај: Жива књига (песме) 1891. Јован Максимовић: Златиборска вила (приче) 1892. Рођен Иво Андрић Петар Деспотовић:
Рођена Десанка Максимовић Јован Јовановић Змај: Предневенче (Читанчица) 1899. Рођен Гвидо Тартаља Јован Јовановић Змај: Чика Јова српској деци Јован Јовановић
Рођена Десанка Максимовић Јован Јовановић Змај: Предневенче (Читанчица) 1899. Рођен Гвидо Тартаља Јован Јовановић Змај: Чика Јова српској деци Јован Јовановић Змај: Међневенче И део Миливој Чедомировић: У хајдуке би!
Рођен Гвидо Тартаља Јован Јовановић Змај: Чика Јова српској деци Јован Јовановић Змај: Међневенче И део Миливој Чедомировић: У хајдуке би! (приповетка) 1900.
(приповетка) 1900. Умро Јован Сундечић Јован Јовановић Змај: Међневенче ИИ део 1901. Јован Јовановић Змај: Међневенче ИИИ део Чика Јова српској омладини 1903.
(приповетка) 1900. Умро Јован Сундечић Јован Јовановић Змај: Међневенче ИИ део 1901. Јован Јовановић Змај: Међневенче ИИИ део Чика Јова српској омладини 1903.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дошао је и Павле, и изненадио паланку на све стране. Доктор Јовановић је нашао да није доста свеж. Апотекарица: да је „до лудила елегантан”.
Па окрену натраг, и до Павла. Сва кућа осветљена, два лекара код болесника. Павле спава, једнако спава. Доктор Јовановић каже да је срце слабо; пациент није раније казао да је морфинист; то много мења све.
Господин Јоксим не може да смири Бранка, води га пред доктора: — Ево нека вам каже наш драги доктор Јовановић који увек говори само оно што збиља јесте.
Сока, некуда загледана, склања Јани косу с чела. „Наш господин”, учитељ Лесковац, и дечји лекар доктор-Милутин Јовановић, били су две светлости паланке, два фара.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
За једним дугим столом седели су окупљени: Милован Глишић, Милутин Илић, Симо Матавуљ, Драгомир Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво Војновић, Коста Арсенијевић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Војислав
При тој речи Јанковој прођоше прстима кроз браду Драгомир Брзак, Влада Јовановић, Никола Ђорић и Драгутин Илић, а Војислав поглади своју пажљиво подшишану Шекспирову брадицу, док Коста Арсенијевић
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
смрти. Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко! Не трзај Црнко, ха, ха! Не, ја сам Јовановић Ранко, И села ми се зову Рудари; кочијаш сам, болујем од друма, изван датума. Гле, месец, та чудна свим стенама рима!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
5 Поводом израза ситна књига каже В. Јовановић: „Гуслари који су народне песме казивали, и онда кад нису били слепи, нису знали ни читати ни писати.
Не дају се ни гледати Турком, тј. (каже В. Јовановић) „гоне тако брзо Турке да ови немају времена ни да се осврну и погледају своје гониоце“.
Ваистина је име направљено од старог израза „ва истину“ — доиста. Рђом капô док му је колена, тј. (каже В. Јовановић) „скапавао као рђа, они и његови потомци, док их буде било“. Коб га коби Стеванова љуба, тј.
Мара је Лазарева кћи, жена Вука Бранковића. 21 Милутин је песничко име. Уз стих Што је, болан, слуго Милутине? В. Јовановић напомиње: „Придев болан на овоме месту стоји као узречица и показује у исти мах жаљење и пребацивање за нешто што се
Душоме и планиноме је место душом и планином. 23 Орловић Павле је непознат историји, али народ — вели В. Јовановић — „прича о њему као о историјском лицу; у рудничком округу, у селу Красојевцима, налази се и данас једна кула коју
Те године — каже В. Јовановић „прешао је у Срем, где се у сиротињи мучио, а после кнез-Милошева устанка вратио се у Србију, добио службу у Шапцу,
године“. Своју душу врћи у чистоту, тј. ослободити душу греха. Уз стих И го Иви нико не припозна В. Јовановић каже: „Филип Вишњић, слепи гуслар који је 1815.