Употреба речи јоргана у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— А какав...? Али ту мој отац погледа некако преко ока моју мајку. Она умуче. Он се узе скидати. Гледам испод јоргана. Извади иза појаса један замотуљак колик' песница, па баци на сто, а оно звекну: сам самцит дукат, брате!

— вели мајци, а дошао у лицу као земља. Мати пође ковчегу, а ноге јој клецају, све се навија. Онда ја видех, испод јоргана, како се онај мој велики отац стресе и како се прихвати за пећ. — Брже!

У то доба шкрипнуше авлијска врата. Мати брзо пирну у свећу, па и сама леже у кревет. Мени је испод јоргана куцало срце као да неко бије чекићем у грудима. Врата се отворише и мој отац уђе.

Црњански, Милош - Сеобе 2

арњевима, на великим, тешким, колима, Ана је, као да јој је сад то кућа, још једном, гласно, пребројавала ствари: број јоргана, јастука, хаљина, опаклија, лонаца, сатова, огледала, мужевљевих пушака, чизама, као и џакова, смештених у другим

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Треба у кући увек имати резерву. ХАСАНАГИНИЦА: Осећам само гађење и страх. Плашим се јоргана којим се покривам, плашим се јастука на који спуштам главу; плашим се виљушке, тањира, кашике, плашим се цвећа!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Краду ли кола у вашем крају? Добро, и то некако прогутам прекривена, уместо јоргана, својим најдражеснијим осмехом КМТШ-84, који чувам у колекцији под рубриком БРОД ТОНЕ, НАЈПРЕ ЖЕНЕ И ДЕЦА!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

излазећи не наиђе овамо у мрак, час опет овамо, ниже себе, у сопчету, ућуткујући пробуђену децу, која леже испод | јоргана и, пробуђена, једно другом прете кад које почне гласније да говори: — А, а... де! Отац још није отишао. — Дај жилу!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Прижељкујемо то као тежину неког јоргана. Понекад као тежину камене плоче. * Дуго ме мучи узана пруга сунца која се пробила кроз процјеп застора, пала као

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

То разљути кавгаџије, па му отму јорган и побјегну невидом. Шта ће Насредин, па се врати без јоргана у собу своју. — О што су кавгу заметнули? — пита га жена.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Њега зове. Он оде. Лежала је као и пре. Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Једина кућа, соба, где сам могао да се одморим, очистим од беговске харемске мемле, од њиних јела, пића, од тешких јоргана и јастука што заударају на устајани дуван и бурмут, као и ови кафански миндерлуци и јастуци...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности