Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај органист се звао Јохан Шмерц. Према причању Павловом, био је то човечуљак, остарео, сух, у оделу црквењака, који се био као опио радошћу да
Прота Булич је тврдио, да Јохан Хорват де Куртич никад Србин није био, него се само оженио Српкињом, да заташка траг свог порекла.
дометнуо, и то, да је Павле упознат са утврђењима, аустријским и венецијанским, по плановима, које је израдио Матеус Јохан гроф Шуленбург.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим како би пуцали у три реда. Најпосле, разне покрете и дешаржирање. Фелдмаршал‑лајтнант барон Јохан Леополд Беренклау, јашући са ногама тако дугим да је изгледало као да њима грли коња око врата, поче да прегледа људе,
Предводитељ претходнице, фелдмаршал‑лајтнант барон Јохан Леополд Беренклау, узео је, препадом, шанчеве око Мајнца, па му се и варош предаде.
за време целог рата, за гласном виком официра, понављајући: „фелдмаршал‑лајтнант, фелдмаршал‑лајтнант, барон, барон, Јохан, Јохан, Леополд, Леополд, Беренклау, Ренбеклау, Беренклау, Ренбеклау.
целог рата, за гласном виком официра, понављајући: „фелдмаршал‑лајтнант, фелдмаршал‑лајтнант, барон, барон, Јохан, Јохан, Леополд, Леополд, Беренклау, Ренбеклау, Беренклау, Ренбеклау.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Била је то најлепша смрт коју сам икада видео. Из звучника обешених у крошњи липа кркљао је Јохан Штраус. На телефонској говорници, окружен разјареном гомилом, стајао је предратни индустријалац са таблом на грудима,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Боли избор Јанковић је учинио када је дао »сеоску веселу игру« Благодарни сынъ (Лајпциг, 1789), коју је написао Јохан Јакоб Енгел, један од бољих прозних писаца немачких у другој половини XВИИИ века.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Шта Французи, оне поганије што жабе једу! ФЕМА: То је нобл, Жан. ЈОВАН: Зар би ви јели? ФЕМА: Јохан, ти јошт не осећаш шта је то ноблес. Што год је у моди, то је лепо.
ФЕМА: То мора бити, Жан. ЈОВАН: Ја нећу, макар знао овај час тридесет батина извући. ФЕМА: А ти ајде буди Јохан, то је лепше. ЈОВАН: И то нећу, нисам ја Немац. Боље да идем топити оне коже што су од мајстора заостале.
АНЧА, ПРЕЂАШЊА АНЧА: Ево ме! ФЕМА: Да ми купиш мало хоп-хоп... како га врага зову, хопманише тропн. Овај гурбијан Јохан тако гадне речи говори, да се човеку морају црева мутити. Анчице, данас ћемо имати једну гошћу. Колико има сати?
ЈОВАН: Мајстор Митре, пазите с ким говорите! Ја нисам више Јован, него Ханц, Жан, или ако то не можете да упамтите, Јохан. Који ме шегртом назове, онај је пропао од моје госпође мајсторице. МИТАР: Твоја је мајсторица сасвим полудила.
ЈОВАН: (Дед сад, Јоване!) ФЕМА: Не парле француз! ЈОВАН: (Право сам ја мајстор Митру казао да је полудила.) ФЕМА: Јохан, морам и тебе да дам учити француски. ЈОВАН: А, то ми фали; научио сам и српски, тек нисам француски.
ФЕМА: Како му је име? ЈОВАН: Жутов. ФЕМА: Јохан, то је име гурбијанско, мора бити ламур. ЈОВАН: Па добро, ви му надените име како оћете.
Нека, ја ћу. ЈОВАН: Оћу ли га донети? ФЕМА: Апорт! (Јован пође.) Пропопо. Јохан, сантуртур. ЈОВАН: Семенер ротундер. ФЕМА. Право, Јохан, право. ЈОВАН: (Збогом, памети!) (Отиде.
ФЕМА: Апорт! (Јован пође.) Пропопо. Јохан, сантуртур. ЈОВАН: Семенер ротундер. ФЕМА. Право, Јохан, право. ЈОВАН: (Збогом, памети!) (Отиде.) ФЕМА (сама): Погрешила сам што сам га научила француски.
ФЕМА: Коми фо! Жан! Апорт! Јохан, Ханц, Жан! ПОЗОРИЈЕ 2. ЈОВАН, ПРЕЂАШНЕ ЈОВАН: Ево ме, мајстор... (Стисне уста.) Да ти ђаво носи такав језик, кад
ЈОВАН: Ајде, видићемо. ФЕМА: Неће њему више нико ногу скр’ати, (показује канапе) ту је њему место. Пропопо, Јохан, донећеш ћилим да простремо овуда (показује астал). ЈОВАН: А на шта ћу после ја спавати?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
* Поглавица Земаљске Владе за Босну и Херцеговину, Његова Преузвишеност, господин барон Јохан фон Апел, изгубио је, ваљда негдје у рату, једно око. Доктор (церека се): Тај си уобразил да граф јест!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Да споменемо само неке међу најранијим, на енглески (Џон Бауринг), на француски (Е. Бојар), на шведски (Финац Јохан Рунеберг), на руски (Пушкин). Песме се иначе преводе на све словенске језике.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
добија се немушти језик (у приповетки, СЕЗ, 41, № 17). У једној приповетки типа »Дер треуе Јоханнеѕ« ‹= »Верни Јохан«› царев син баци преко мора ј., и створи се мост (ЛМС, 145, 106). Теј од ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пете године предавао нам је пројектовање мостова Јохан Брик, један од првих капацитета ондашње бечке технике. Он беше стручан инжењер и одличан научник.