Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пишу за Јулија Цесара да је био ћелав, али је он заслужио толике победоносне лавре, да је имао чим преславно ћелавост своју покрити.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у Србију, и књаз Милош учини га одма војводом, но он јуриши са Дринчићем на Дубљу на шанац турски, и погину обадва 13. јулија 1815. године; ту је онда које погинуло које са пашом живи’ у’ваћено око 600 Турака.
— Стојећи и тукући се ми с Турцима по Врачару, дође нам од везира из Босне Бећир-паше, у почетку или у половини јулија месеца 1804.
Но ти спремај, пак иди куд си пошао!” (тј. у Русију). То је све, чини ми се, било последњег дана месеца јулија 1804. лета. Веће како је везир дошао, стало је свуда примирје. Иду наши људи у Београд и Смедерево слободно.
” — „Шућур Богу”. — Ја моме поочиму Муста-бегу благодарим, и на хата узјашем и дођемо под Шабац у Тополик. Ово је било јулија 6. 1806. године.
А он има доста војске, и без вас може Хаџи-бега разбити и на Др ину нагнати. У Лајковцу јулија 1806. (заборавио сам датум). Прота Мат. Ненадовић. (Ово је Карађорђев додатак: П. П.
Ово је (горе приповедано) бивало од маја 1806. до 30. јулија. Пођемо, 31. јулија; дођемо на Мишар; по приличном боју начинимо шанац.
Ово је (горе приповедано) бивало од маја 1806. до 30. јулија. Пођемо, 31. јулија; дођемо на Мишар; по приличном боју начинимо шанац. О ПРАВИТЕЛСТВУЈУШЧЕМ СОВЕТУ Како је Совет у Србији постао 1805.
Док је Карађорђе Карановац тукао и 29. јулија попалио и Турке истерао, дотле дође му известије да је Порта учинила нишкога Афиз-пашу везиром београдским и наложила
— То је било лицем на Св. пророка Илију, 20. дне јулија 1805.; тај је бој трајао ноћом, и од јутра до четири сата после подне; — да у Ужицу ни једне куће или зграде ниси имао
Ужичани истерају своје госте у Босну; а ми одемо сви, сваки својим кућама. То је било дне 22. јулија 1805. — Ту је било, кад су ови Турци Ужичани пипали руком српске топове, и кад су видили да нису дрвени, као што су
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— рекла је тихо гутајући кнедлу. – Је ли неко ударао рецке? — упита председник. – Тридесет и шеста Јулија... — одговара риђа козја брадица. — Двадесет и једна Офелија! Петнаест поена предности за Јулије! – Молим?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Потпун превод Хамлета штампан је у Мостару 1903. Поред тога, у неколико махова, Костић је писао о Шекспиру (Ромео и Јулија. Једна глава из Шекспирове библије, Матица, 1866; Око Ромеа и Јулије, Летопис Матице српске, 1907).
У баладе и романсе уносио је увек описе, и дао их неколико изврсних: Јулија (1884), Пећина на Руднику (1887), Коринтска хетера (1889), Мраморни убица (1890).
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Поменутом часопису, на латинском, послао сам једну прозу о убиству Јулија Цезара, и неке стихове, у алкејским строфама.
Слави и сенаторе Рима који су убили Јулија Цезара. Међутим, за атентатора Сарајева, није имала добре речи никада. Па и Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца није
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НОЋНОГ ЧУВАРА 55 ЖАЛ ЗА ЗАНАТИМА 57 МИЛИЦАЈАЦ 59 ГЕНЕРАЛ ГРИГОРЕНКО ОТКРИВА СЛОБОДУ 61 ЦИГА И РАДОЈИЦА 64 РОМЕО И ЈУЛИЈА У БРАКУ 67 БРКОВИ ТЕТКА-ГОСПАВЕ 69 ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ 71 НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ ЕМИРА 73 УЗРОЦИ НЕСАНИЦЕ 75 ОДА
” И још: „Свак је сваком брат!” РОМЕО И ЈУЛИЈА У БРАКУ Један глупи породични спор је омео Да се венчају Јулија и Ромео.
” РОМЕО И ЈУЛИЈА У БРАКУ Један глупи породични спор је омео Да се венчају Јулија и Ромео. А шта би било да им се није мрзела родбина, И да им је брак потрајао двадесетак година: Једно време би
Ромео би се угојио, а и Јулија Постала би пунија и подбулија. Он би се по граду јадао како не уме Да се излечи од ишијаса и од реуме, И
(Камиони у Ренесанси! И у Верони, обашка! Ово вам је права шекспировска омашка!) А Јулија би потајно сузе ронила: „Боже, ово није човек, него гомила Месишта — ах, у шта сам се некада Загледала, неискусна
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У Сесвегену в Лифландији, јулија 1-го 1788. ІВ ЉУБИМИ МОЈ! Ово што би[х] вам рад описати у настојаштем писму, толико је за ме знаменито да ће ми
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То се догодило за време александриског похода Јулија Цезара године 48 пре н. е. Године 30 пре н. е. ушао је, преко лешева Антониуса и Клеопатре, последње краљице
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Историски је утврђено да је велика библиотека александриског музеја изгорела за време грађанских ратова Јулија Цезара несретним случајем; ту нам је сам Цезар поуздан сведок.