Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је. Јула ћути и ради даље. Кратка пауза. — Фрајла-Јулијана — започе опет Шаца — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске? — А шта се то вас тиче?!
— Хе, а можда ме се и тиче! — вели Шаца. — Е, а зашто да вас се тиче? — Па уморићете се, фрајла-Јулијана! Ето ознојили сте се..., па ћете назепсти, па... — Е, па нека озебем! — Е, ал’ можете се и разболети!
— Па да чији сте? — Нисам ничија! — рече Јула као љутито. — Баш ничија! О, мај!... И-ју! Фрајла Јулијана, па, ’ајде будите ондак моја. — И-јуф!!! Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да има снажно тело, а још јачу вољу. Она, каже, стално понавља, његовој супрузи: „Како ти, Јулијана, кажеш! Како ти, Јулијана, решиш!“ Међутим, бива онако, како госпожица Дунда каже, како госпожица Дунда реши.
Да има снажно тело, а још јачу вољу. Она, каже, стално понавља, његовој супрузи: „Како ти, Јулијана, кажеш! Како ти, Јулијана, решиш!“ Међутим, бива онако, како госпожица Дунда каже, како госпожица Дунда реши.
Тражила је од Исаковича да је тамо прати. Жалосно је, каже, да он неће у цркву. Ни госпожа Јулијана, ни госпожица Дунда Бирчански, нису знале да јашу и нису јахале.
Исакович није успео да сазна, ни ко су оне друге две жене, које је Вишњевски имао у кући. Госпожа Јулијана рекла му је само толико, да су то туђинке, са којима, она, и сестра, никакве везе немају.
Кад год би Павле пошао за Аном, или питао за Ану, госпожа Јулијана би увек нашла неки разлог, да га одстрани, да га узме под руку, и одведе, смејући се гласно.
Таман у тренутку, кад су Вишњевски и Ана, и госпожа Јулијана, случајно, наишли. Ана је била застала пренеражено. А одмах затим затражила да је воде кући. Нико није знао шта се зби.
Павле је, са гађењем, приметио да га, у томе, жена, госпожа Јулијана, помаже, и те како. Чудио се, међутим, да га сваст, госпожица Дунда, у том, не помаже, нимало – него да је, очигледно,
А био јој је досадио. Међутим, Вишњевски није дошао. Дошла је, пред подне, његова жена, госпожа Јулијана, по Варвару. Одвезла је Варвару у своју кућу, да ручају. Тај ручак је протекао у гласном смеху.
Одвезла је Варвару у своју кућу, да ручају. Тај ручак је протекао у гласном смеху. Госпожа Јулијана – у црвеној кринолини, откривених груди, црна, весела – причала је Варвари, како она све тајне свог мужа зна.
Кад је рекла да јој се врти у глави, и да јој је топло, као у некој фуруни, госпожа Јулијана поче да се смеје, и предложи, да је раскопча. Даће јој пример, каже.
Варвару је одвела, да прилегне, мало, на једну, францеску, наслоњачу. Госпожа Јулијана показа својој гошћи чарапе, хаљине, шешире, које је тек била добила, а причала јој је, шта јој Вишњевски рече, о Ани.
Покушавала је да разговор, са домаћицом, наведе на разговор о деци. Госпожа Јулијана, међутим, стојећи чврсто, као да ће заиграти, насред те раскошне собе, навела је своју гошћу да пређу у друге
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А леже „во гробје сем темном, всјем нам неизбјежном“: Гаврил, Данил, Михаил, Сара, Ана, Јулијана... У павит и зимзелен крут, у бршљан-вреже, куд плови њезин лабуд жут, слегла се самрт: па сувим звуком брсти лист
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
смотре свети велики Василије где дође Богородица у цркви пред ћивот мученика Меркурија, те му рече да иде убити цара Јулијана. Тим часом он ђипи, лати своје копје, у персијској земљи насред табора хакну Јулијана с копјем у прси, — пронузи га.
Тим часом он ђипи, лати своје копје, у персијској земљи насред табора хакну Јулијана с копјем у прси, — пронузи га. И лак таки натраг дође, остави на место за белег крваво своје копје, леже у свој ћивот