Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— онда не беше више премишљања. Одважни синови јурнуше у опасност. Вода се пенила од силе и беса, а по тој мутној пени пливали су довратници и трула ћерчива разваљенога
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: — Јуриш!
Пораз је био очевидан. Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство... Јурнуше на све стране... Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...
И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. — Нема барута!... Да јуришамо! — виче Заврзан. И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: — Не.
— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. За неколико тренутака утишаше се они у шанцу. Турци халакнуше и јурнуше... Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... У тај мах паде неколико кошница међу њих. И наста нов лом...
Хоћемо ли да изгинемо? — До једног! — повикаше. — Онда — ево!... И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке... И изгубише се у турским редовима... Чуло се само довикивање: — Ха!... Не дај!...
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако ме нападнете, показаћу своју смелост против вас у име Бога мојега“. Беси са гневом великим огорчише се на њ и јурнуше да га убију. А старац на вратима пештере стаде испред њих и с мочугом их спречаваше да уђу к њему.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Бел Ами је знао: сад или никад — и његове усне јурнуше ка тој ружичастој влажној површини лица па, наравно, погодише њен нос, а после ухо, јер је девојка мазно измицала
Матавуљ, Симо - УСКОК
Два-три пута заусти Приморац да њешто рече, али се савлада. Гломазна градска врата отворише се и одонуд јурнуше сточни трговци, пиљари, факини. Велики дио народа с пазара крете се у град.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
СА ЛИКОМ ДАНТА Аници Савићевој Кентаврима бесним маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме кад јурнуше даље лудим трком са ваших плећа на кобиле просу, по трави блудно. Тврђава златна горела је и урлала.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви. Кукњава, стењање, котрљање, јечање по стрмој обали оне грдне рупчаге.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Бич фијукну, коњи се стресоше, изненадише се од ударца и, као ластавице, као бесна крилата страшила, јурнуше и полетеше по равном и убијеном путу, не знајући ни за препреку, ни за растојање, ни за време...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Которани осташе сами на бедему. Дебеле вериге забрујаше те мост са великом лупњавом паде. Весели власи јурнуше у град и разметнуше трагове по њему.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Петлову главу сељак баци на кров куће а деца јурнуше да уграбе шареног певача. Онда сви брзо нестадоше у тамном ждрелу ниске кућице, са накривљеном баџом.
Гледали су зачуђено. Зашто сам викнуо? Тола се прислони уз плот. „Разбијајте!“ Аћим је подигао штап. Сељаци јурнуше на плотове, почупаше прошће и, с бесом и весело, нагрнуше на кафану, поразбијаше врата и прозоре, поломише рамове,
коњи вриште, туку копитима, кидају дизгине и галопом јуре низ пут, где се и плотови посакриваше у снег; два војника јурнуше на жену, она стаде, чвор на лицу јој се смањи, гледа их поскок пред трзај, секира јој се измуљи из руку, она се окрену
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона. Јер грозни пророчки звуци грунуше над њима силно К'о тутањ подземља мрачног, к'о узвик гњевнога
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Убеђени да је ћуп напуњен златом, јурнуше онамо, претурише сто са сликама нацртаним у песку и дочепаше се ћупа. Гадно опсоваше кад у њему не нађоше ничег другог
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал. У исти мах севну секира према
Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона. Јер грозни, пророчки звуци грмнуше над њима силно, Кô тутањ подземља мрачног, кô узвик гневнога
И Брама задрхта тада од руке његове јаче, Кад црне браминске војске оружјем гонити заче. Суморне његове чете јурнуше са дивљим криком, Носећи крваву самрт и живот не штедећ ником.
И у једно исто доба Са дворишта оба језде, И јурнуше, као звезде, На пољану коња оба. Над седлом се мома наже, Руку диже и бич пуче; И Љубецки главу саже, А мамузом
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Видећи наоружане људе, дјечаци се притајише иза једног трна, па чим ови зађоше за окуку, они јурнуше пријеким путем према Николиној кући. — Ниџо, ево неких људи с пушкама, гоне пред собом Дмитра и Васу.
Извирујући изнад ивице Гаја, Лазар Мачак повика: — Гори наш логор! Као по команди сви дјечаци јурнуше према логору Тепсији. Горјела је једна од споредних мањих колиба и пламен се већ дотицао крова велике „школске“бараке.