Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
зе тачност (половина оке, 640 г) понајлак — (најлакши), лагано, полако, комотно поп игра — игра са картама попас — јутарња паша за време росе поиспаличити волове — испрегнути волове из јарма попишманити се — одустати порус — шупљика на
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Нешто што вапи нама Одувек и без моћи, На даљњим обалама Умреће ове ноћи. ЧЕКАЊЕ Дуго се у потоку купа Јутарња звезда; већ зâри, А свуд још страшна, и глупа, И нема апатија ствари.
Африка
Н. је заспао одмах, а ја остајем још неколико тренутака сâм у предњој просторији уређујући белешке. Велика јутарња светлост, још модра, поче расветљавати свет. Чуо сам лаки шум око зидова, али не обраћах на њега пажњу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трговци су били разместили своје тезге у квадрату кућа, аркада, капија, па су чекали да се јутарња миса сврши и да они почну. Општински звонар, са звонцем у руци, ходао је по пијаци, међу тезгама трговаца, као паун.
Теодосије - ЖИТИЈА
прота и увевши га у цркву, рече му: — Ја ћу дакле, оче, са својом братијом узићи да на пиргу на своме језику свршим јутарња славословља, а ти, оче свети, са свима својима овде у великој цркви код гроба оца мојега отпојте јутарња пјенија
језику свршим јутарња славословља, а ти, оче свети, са свима својима овде у великој цркви код гроба оца мојега отпојте јутарња пјенија прикладна спомену, и молим се да се молите за његов покој.
је гроб свуда испуњен врењем мира, и задивљени обиљем источника који је текао на земљу, а уједно и ужаснути, оставивши јутарња пјенија, са страхом и сузама зваху: — Господе, смилуј се!
Слава твоме милосрђу, слава твојој доброти према нама, за све, доори Господе, слава ти! После овога свршивши јутарња славословља, а за тим и божаствену свету службу, опет светога дозва прот са свима игуманима и старцима и са свима
Црњански, Милош - Сеобе 1
Име Марија! Марија безгрешна, Марија чиста, ковчег белокосни, звезда јутарња. Марија дивна, Марија породиља. Поштује ли ико и зна ли, од његових, свету Терезију? Име Терезија!
Милићевић, Вук - Беспуће
Тако он стоји непомично, празан од мисли, док танка јутарња свјетлост не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А тек наша јутарња враћања са млинарења! Свако од њих било је свечано побједничко наступање кроз поља, увеличано нашом натовареном старом
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шуља се Мјесец, утвара права, кад, гле, на прагу — бакица спава, спустила главу, сребри се коса, на пруту трепти јутарња роса. С дрвета утом, хитра и лака, пред кућу скочи брбљива сврака, закрешта злобно репати враг: „Држте га! Уа!
На трећој стази сунчано сијева жуборна Босна од Сарајева, горе јој очи, јутарња роса, у пјени шумној зелена коса. Вије се, игра, кроз горе хита, немирна, бистра и поносита.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Негде је плакало једно дете. Али сви ти звуци допирали су до мене као из неке неизмерне даљине. Пређе ме јутарња језа. Видео сам још Месец, сјајан, па се и нехотице осмехнух. Он је свуд исти, јер је мртвац.
Ја више нисам ничији. Испуњавам оно што јутарња небеса, кад су воде тако хладне, хоће да се збуде. Не сећам се живих бића, ништа ми не могу, остављам их, и пролазим
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо је позна, јесења вршидба. Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?... Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно. Обузме те јутарња свежина.
Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно. Обузме те јутарња свежина. Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци
На једном месту шкрипнуше врата. Мало после запева петао; нега прихватише други и отеже се позната паланчанска јутарња песма...
И још она лично долази, — место да он иде њој!... Па како можеш ту да се извучеш?!... Јутарња хладовина све више стеже, и он поче да се здрхтава. Али му ипак то није падало на памет.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Паде као кап. Помрчина као тесто. Право као стријела. Пролази као мимо турско гробље. Проћ’ како јутарња роса. Прошао као лањски снијег. Равно као по длану. Рашчупала се кô да се с витром тукла. Седи као на иглама.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Испод ораха допирао је нечији тихи смех. Је ли чудо што је једва чекао ноћ? ТАЛАС И СТЕНА У часу кад велика јутарња светлост дотаче море, са дна се подиже талас и пође у висину. — Гле, ја путујем!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
угао Васине Добрача се, ниоткуда, спушта у саму зору кад су улице пусте и још замрле од ноћи и чека онај тренутак кад јутарња измаглица пређе и преко облака и преко асфалта па склизне ко зна где.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
као ми данас, посматрали из године у годину излазак Сириуса, кад се он, први пут у току године, појави на небу као јутарња звезда и увек бележили дан тог изласка.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ПЕСМА 20 НА ОЧЕВОМ ГРОБУ 21 ОГЛЕДАЛО 23 ЊЕНО ИМЕ 24 НАЈВЕЋИ ЈАД 25 ИДИЛА 28 ВОЈИСЛАВУ 30 ЈУТАРЊА ИДИЛА 32 ГРОБНИЦА ЛЕПОТЕ 35 ПРВА ЗВЕЗДА 37 УМРЛИ ДАНИ 44 УТОПЉЕНЕ ДУШЕ 45 ВИЂЕЊЕ 48 ПРОМЕНАДА 50 Г.
и угледно, Да би било лепо, на камену живи Са одбором, колом твојих другарица, С мирисним букетом вечних госпођица. ЈУТАРЊА ИДИЛА † Михаилу Петковићу, моме брату Имао сам и ја веселих часова, Није мени увек било као сада; Имао сам и ја сате
Ћипико, Иво - Приповетке
И комшије ћутећи то гледају, а јутарња сива светлост зимњега дана већ се увукла у кућу; оданило је: људи се као у чуду загледавају и разилазе. —Води га!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Потврду за то налазимо касније у тексту, када се на исти начин, кроз исту баџу и са истим утиском разграђености јутарња светлост слива са светлошћу огњишта: „Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџу, и ломити се са светлошћу огња”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Јуче су га Грци батинали. Говорили су да се састаје са Србима. Крај извора се чуо плач и вриска. Јутарња патрола силовала је босоного девојче са тестијама. Било је вредно, те је прво јутрос уранило.
Петровић, Растко - АФРИКА
Н. је заспао одмах, а ја остајем још неколико тренутака сâм у предњој просторији уређујући белешке. Велика јутарња светлост, још модра, поче расветљавати свет. Чуо сам лаки шум око зидова, али не обраћах на њега пажњу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Под нама се беласа јутарња измаглица, истеже се у језичасте праменове, који постепено ишчезавају. Пред нашим очима, преко Чегаљских планина,
Ћипико, Иво - Пауци
просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутарња свјетлост дана, као да оклијева да уђе...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1890. ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА Са пустих, далеких поља јутарња магла се диже, И хладни ћарлија ветар. У граду живот се буди: Тамо убоги ужар износи мангале своје, А тамо суморни
Божица стидно се трже, И груди заклони брже. Ал' чиста капљица једна из груди матере младе Кô светла, јутарња роса на травну земљицу паде, И јасно затрепта тамо.
крећу, Заљубљени пастир своје стадо гони, Као млади фаон по росноме цвећу; С Акропола тврдог узвици се хоре, И јутарња стража кличе у даљини; Даљни исток пламти као рујно море, Да позлати главу царици, Атини. Све радошћу дише.
Јутро је стајало красно, И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно. Са сниске, сеоске цркве звоно је јављало свима Да света недеља свиће и празник доноси
Ноћ се клонила зори, С истока јутарња звезда кô искра огњена гори, И петô запева јасно. Зора се засија чиста Кад кравар подиже главу, кô Лазар на позив
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је мајка Колунџије звала: Дођите овамо Колунџије младе, Ухватите зраке Од јутарња сунца, Из њих ми сакујте За Виду колевку.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Блешти се велико огледало, сада без црног вела. Прозори широм отворени. Бије јутарња свежина и светлост. По тишини, особито уличној, осећа се да је празник, недеља.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево је! Нов је новцат уметак у њој. Сија као сунце. Дјечаци трком кренуше кроза шуму. Над јаругом је још лежала јутарња сјенка. Јованче се најежи. — Ко би знао шта нас чека данас? — Тежак посао, копање — одговори сталожени мајстор Мачак.
Забљесну га рана јутарња свјетлост и он зачуђено затрепта. — Пази га, свануло! А гдје ли сам ја ово? Пипну се је ли остао читав и рука му