Црњански, Милош - Сеобе 1
Попрскана, као јутарњом росом, хладним знојем што јој се беше слио на очне капке, у крупним капљицама, она се није више мицала, ни будила,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У рану зору буди ме мати. Онако санан и раздраган јутарњом свежином идем у башту. Ту, међу цвећем, испод ружа, стоји вода, а по њој плива црвено јаје, здравац, дрен и друге
Дођи у моју башту, набери цвеће, накити се њиме. Па тако закићена, урешена и умивена јутарњом росом, падни на моје крило, да те нијам и љуљкам... да сневаш леп санак, да сневаш мене и моје жеље...
Ћипико, Иво - Приповетке
Девојка се за првих заранака прене и оћути мање сањива но обично. Буди је војничка труба што навјешта јутарњом молитвом освит дана. А лијепи сан још је милињем испуња: нашла се негдје у плодноме крају.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Изнутра се, чудесно изабраним појединостима, приказује како се чула гасе, постају неосетљива: „Попрскана, као јутарњом росом, хладним знојем што јој се беше слио на очне капке, у крупним капљицама, она се није више мицала, ни будила,
Ћипико, Иво - Пауци
И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи са гиба, а над њим ћути још сјеном обастријета литичаста планина. ...
Није са ничим начисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама,