Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Верујем, слатка. — Па како је мене моја мама учила, тако ја сад учим моју Меланију. — Слатка! И моја Јуца тако исто. Зна вам та свашта.
и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири прекопута, мало повише »у шрех«, а за њим попадија и кћи Јуца. »’Ајде, вели, да мало поседимо; рано је још за легање!« — О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу.
! Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име! Јуца, фрајла Јуца. Баш је она нека Јуца. Пударуша једна!
! Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име! Јуца, фрајла Јуца. Баш је она нека Јуца. Пударуша једна! — Па каз’о је још и то шта воле да једе — наставља Ержа свој рапорт.
Јуца, фрајла Јуца. Баш је она нека Јуца. Пударуша једна! — Па каз’о је још и то шта воле да једе — наставља Ержа свој рапорт.
— Извол’те, господине — рече поп Спира — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо; ја овде, а Јуца тамо ближе вратима; она ће сваки час устајати. Поседаше сви пошто се прекрстише.
Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке. Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока, витка, и блеђа у лицу, а увек се
и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока, витка, и блеђа у лицу, а увек се тужила да јој нешто није добро. Јуца је умела добро да кува, а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима, а Меланија је
Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала помало само у гитар, јер кад би гђа Перса запитала поп-Спиру зашто и он не купи Јули
И на послетку, Јуца је била скромна и богобојажљива девојка, која није имала своје воље, и која је све слушала у кући, и оца звала: тáта,
— Ето, сад ја на крај срца!... Та јеси вид’о само како су салетиле оног јадног момка, па не може наша Јуца до речи да дође... — Па... нека! Шта то фали! Може се сутра, прексутра сита наразговарати.
Али сад је већ доста, исувише. Само кад помислим како су га салетили, па му напунили уши!... Сирота Јуца, ње ми је само жао! Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили. Остајем Јуца Мргодић Љуби испаде писмо из руке. То је било писмо од матере оне богате партије. Љуба остане код куће.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
очајаније и пр.<оче>. друге се речи могу лако нагађати. У Вршцу, месеца септембрија 1837. Сочинитељ ЛИЦА: КИР ЈАЊА ЈУЦА, његова супруга КАТИЦА, Јањина кћи од прве жене МИШИЋ, нотарош КИР ДИМА ПЕТАР, кућевни слуга ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ
КИР ЈАЊА (разгледа аљину), ЈУЦА (шије). КИР ЈАЊА: Пан метрон аристон¹, красно грчко мудрост. Све сос мера, све сос мера, па ћиш дођиш до велика слава.
Пошто тифтику? — бађава; пошто памвук? — бађава. Сад је дошло време да човек иди без чизму. ЈУЦА: И то би лепо јошт било! ЈАЊА: Што ти ту говориш, шкиљи³, море, знајш ли што је свет?
Кад је било рат, кад је било кугу, да мори мало толики људи? Море, пропадниш, море, пропадниш, кукавицо! ЈУЦА: Нисам се ни том надала да ћу код вас пропасти. ЈАЊА: Ниси си надала, што си си надала?
Сучи рукаву, кукавицо, па чувај твоја кућа, ако мислиш да имаш леба и сол. ЈУЦА: Кад сте ме просили, ви нисте тако говорили. ЈАЊА: Што сум говорио? да ти држим у лутку, да ти правим маска.
да ти држим у лутку, да ти правим маска. Није доста кад ти зовим: душо Јуцо; кад ти кажим: пили моје? ЈУЦА: Откако сам се у кућу. довела, ви јошт нисте запитали треба ли ми штогод, и како живим.
ЈАЊА: О шкиљи! Не водим брига за тебе! Што ти фали код кир Јања? Имаш доста леба, лепо како земичка? ЈУЦА: (А баш!) ЈАЊА: Мумлиш? Оћиш да мумлиш? Што је ово? (Донесе лебац.) Тон дјаволон! ди је толику лебу? ЈУЦА: Изео се.
ЈУЦА: (А баш!) ЈАЊА: Мумлиш? Оћиш да мумлиш? Што је ово? (Донесе лебац.) Тон дјаволон! ди је толику лебу? ЈУЦА: Изео се. ЈАЊА: Шкиљи немарљиво, непромотрено, изио си! Сам си лебац изио? ЈУЦА: Па изео се у кући.
) Тон дјаволон! ди је толику лебу? ЈУЦА: Изео се. ЈАЊА: Шкиљи немарљиво, непромотрено, изио си! Сам си лебац изио? ЈУЦА: Па изео се у кући. ЈАЊА: Српско хондрокефалос, не знајш граматики? Како ћи лебац сам да си једи? Ко је лебу дирао?
ЈАЊА: Српско хондрокефалос, не знајш граматики? Како ћи лебац сам да си једи? Ко је лебу дирао? ЈУЦА: Шта ја знам, зар је мало у кући? ЈАЊА: Не знаш, шкиљи, а што си газдарицу?
О, сиромах кир Јања, мораш да пропадниш кроз неваљало свет! ЈУЦА: Сад да пропадне кроз мало леба што се у кући појело! ЈАЊА: Кучко проклето, што ми дајш ватра у моју срцу?
Кад је највећу сиротињу на овај свет, онда прави парада широко високо. ЈУЦА: Господару, време је већ да се једанпут и ја с вами као жена са својим мужем разговорим.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Била је једна фрајла од првих кућа, Јуца Соколовића, изредне лепоте. Држали су је за најлепшу. Када је Шамика којекуд женидбе ради блудео, била је још дете.
Тако каже њен отац. Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог. Била је одважна. Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом
Фрајла Јуца — жива или мртва, или њега — или никог. Била је одважна. Кад није ништа помогло, фрајла Јуца натегне флашу с витриолом и отрује се.
Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре. Јуца не може никако да оздрави. Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку. Доктор каже да Јуца неће дуго живети.
Јуца не може никако да оздрави. Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку. Доктор каже да Јуца неће дуго живети. Од трупа страда; то се не да закрпити.
Јуца не може никако да оздрави. Мати удовица има више деце, али Јуца јој зеница у оку. Доктор каже да Јуца неће дуго живети. Од трупа страда; то се не да закрпити. Дакле, од удадбе нема ништа.
Доктор каже да Јуца неће дуго живети. Од трупа страда; то се не да закрпити. Дакле, од удадбе нема ништа. Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна.
Сви јој по вољи чине. Шамика једнако онамо одлази, теши је, занима је. Тако годину дана траје. Јуца све слабија. Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме.
Тако годину дана траје. Јуца све слабија. Шамика је узео јако к срцу њену невољу, већма му је било жао него икоме. Јуца, опет, диви се великодушју Шамике, кад има толико стрпљења код болесне девојке.
Ваша памет је иста, а ваша пређашња слика незаборављена, а садашња ме на исту опомиње. Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа. Прави „галантом”! — Ја вас сажаљујем, господин-Кирићу! — Зашто?
Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали. — Ја вам дајем руку. Пружи јој руку. Јуца прими руку. — Шта ће мати о томе рећи? — Над ово мало живота ја сам господар. — Могу вас од матере запросити?
— Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. — Шта то може бити? — запита вишим тоном. — Фрајла Јуца је јако болесна, јел’те? — Нажалост. — Нема изгледа на боље? — Доктор тако каже. — Па тако да умре неудата?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тако, на пример, кад сека Јуца код свог швалера ужива сладост пољубаца, не нада се и чисто се зачуди видећи да је наједанпут мултипликацију докучила
Каже у колико је сати сека Јуца сама по сокаку увече одила, и рат или мир по свом начину уређује и прави. Њини су служитељи новинари, писмописци