Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад четврто јутро освануло, два су брата сестру изводила. Ја каква је цура Љепосава! Кроз мараме засијало лице, сватовима очи засјениле од господског лица и ођела; сви сватови ником поникоше, и у црну
Сви сватови грозне сузе лију, а највише Милић барјактаре; ђувеглија јадан нарицао: „Заручницо, млада Љепосава, ту ли тебе суђен данак нађе!