Матавуљ, Симо - УСКОК
X Старац Ловћен, зими неприступачан ни најближој својој дјеци, љети их дочекује у своја њедра; зими пуст и студен, љети је пун живота и мириса.
X Старац Ловћен, зими неприступачан ни најближој својој дјеци, љети их дочекује у своја њедра; зими пуст и студен, љети је пун живота и мириса.
Невјесте често имају и крупнијех брига, јер не мало Црногорчади дође на свијет љети у планини... У тој здравини животне силе дођу до напона и траже одушке.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
људи, ожењених младим женама, својом неприликом, па о њему никла попијевка: Благо ти је Старчевићу Сими, јаше коња и љети и зими.
Будала ја! Четрдесет друге, љети, истог дана кад су партизани ослободили Босанску Крупу, непријатељски бомбардер преполовио је ујакову кућу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Јер кад га већ разбије која ми је фајда да га онда бијем?! КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША? Била у некаквоме селу једном љети велика суша, колико икад, те један дан по летурђији заустави се све село пред црквом да нагнају попа да се моли богу
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту сунце јутром дјечака буди, с Прољећем коло играју људи, а љети прави ватромет гром. Слобода цвјета, широка, права, затвора није и нема брава у земљи Врапца Црвеног.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У теби ће срце испуцати Кано љети земља од сунашца, Бог ће дати и киша ће пасти, Црна ће се земља саставити, А ти, драги, с мојим срцем нећеш — Све
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ИX Старац Ловћен, зими неприступан ни најближој својој дјеци, а и љети суморан путнику у даљини, мирисаше сада дивном планинском свјежином и бјеше пун живота и весеља.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ђе си пјевао љетос, пјевај и зимус! — Казале пчеле бумбару, кад је био дошао да презими код њих, па га питале шта је љети радио те се није за зиму старао, а он рекао да је пјевао. Е пуста журба: да се нисам журио, не би’ просуо вино!
— Казаћу ти онда кад ти корјен са свим жилама спрема сунцу видим. 3 Питали љети гору: — Зашто плачеш кад си тако окићена? — Зато што знам да после љета долази зима. 2.
И од тога кажу да је остало те су и сад, особито љети кад је суша, све воде по Котору мало слане, осим онога извора иза града на јужној страни.
Ако би по несрећи рупио: тањи од конца, црњи од лонца; кроз камиш се привлачио, у лули ноге прекршћô, зими се смрзô, љети се раскравио! Шуба му до пете: нити је раздрô у цркву ходећи, ни богу се молећи, већ по трњу се верући и срдобољом се..
(Раоник) 81 — Зијева, а језика не има? (Маказе) 82 — Зими госпођа, лети слушкиња? (Пећ) 83 — Зими путује, љети хладује? (Саонице) 84 — Злаћена прса, сребрне ресе? (Кандило) 85 — Зуби гвоздени, срце пртено, а тијело дрвено?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
37. Зелена кошара, црна говеда, гвозден кључ, који откључава. 38. Зими служи, а љети зубе кеси. 39. Зоба грозд од мора до Дунава, нит' га мого позобати, ни га мого прегорети. 40.
свога чуда немој писнути ријечи једне доклен се вратим опет к тебе, јер је ово дрво свију вила, испод њега се купе љети те на ђерђеве везу, пак ако каква младића опазе у ову гору, у они час очима га затраве и у каку гођ хоће живину обрну.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ето вода кркља и као да у хиљаду лонаца ври купус. Ама откуда толика вода!? У Зврљеву има само убалâ, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да
— Јеси ли затворија понистре — питаше вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена. — Јесам, дуовниче. — Јеси ли истресâ тапиће и прашину отра?
Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским планинама и допире чак до српске границе. Говорећи о јатацима судија настави: — Шве на Радека!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад било љети, извали се у лад од врућине, те прући све четири ноге и главу, а исплази језик, па промисли што је о кући говорио, и
МУДРИЈИ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ НО ВИ СВА ТРИ Састали се негђе на посијело љети три некаква велика господара и сваки је имао својега слугу уза се, који су им добар ручак приуготовили.
СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК Кад су пошли љети да се некакви сељани купају у једној ријеци, један од њих угледа у води рака, па се стане крстити и од, чуда викати:
Био је у свом сеоцу мјесни заповједник, капрал од управитељства, пак се научио био беспосличити. Кад би љети приспјели прешни послови, као што је жетва и косидба, морао би и капрал Маркеља са својим кућани ићи у поље помагат
Ћипико, Иво - Приповетке
А дан угодио, као љети ведро. Срета сељаке и пролази мимо њих и мимо необрађена поља, не хаје ни за што: он зна гдје ће тамо гдје нема тежака
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет всешчедраја цв'јета, Онде зими и љети слатко воће цвјета...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Сијерак (ѕоргхум). Кад се окопава с., гледа се како му иду жиле: ако »иду правцем доле, у дубину, слути да ће љети бити суша, а ако се жиле развијају устрану, значи да ће љето бити кишовито« (СЕЗ, 65, 1952, 262, Поповци).
Ћипико, Иво - Пауци
Претече га, а занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази: ено већ је попршано поље њиме, допире и до
— И, бројећи новац, вели биљежнику: — Чудо је ово, да је и по вражјем закону! Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.
такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукно, измичу се испред бијесних коња устрану и, у знак поздрава, капе се дохватају.
фала богу, нека носе! Раде нађе Марка пред кућом гдје сједи; он тако, љети, кад није у вароши, сједи по цијели божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину,
Упути се узбрдицом и, лутајући, пут га доведе јари, гдје је љети благо свраћао. Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета: вјетар њоме замахује
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Хајдуци љети живе по шуми и долазе јатацима те се хране, нпр.: дођу коме на вечеру па им онај да што те понесу у торбама што ће
су му на пореску главу по пет ока граха, по једну оку тежине и на кућу по јуњгу масла; осим тога беглучили су му љети у пољу, и то отприје највише у недјељу, а послије, кад је зулум већи настао, и у друге дане, па не само љети него и
су му љети у пољу, и то отприје највише у недјељу, а послије, кад је зулум већи настао, и у друге дане, па не само љети него и зими кад би му што затребало, нпр.: сјекли и носили дрва...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Овакве немају ни ћумураши у планини — рече Јованче који је са својим ујаком одлазио љети у гору, до угљарских колиба. — Права хајдучка! — шапутао је Стриц.