Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
цветић што си јутрос донô, Ја т' нисам можда чествовала дар, На груди гледај како ми је клонô, Опрости, причина је љуб'ве жар; Јер кад те ј' јутра час са собом понô, Од тебе нема, осим цветка шар, На њему моје пасла сам ја очи, У
моје њег' сам претисњела, Наместо тебе пољупце је пио, Од љубави га мал' нисам угризњела, Опрости, драги, да је љуб'ви жар Твом дарку таки нанесао квар.“ 14.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
205. Љепа ти си, љепотице Ајко! Љуб’о бих те, ама си малена. — Љуби, драги, бићу и голема: Препелица малена је раста, Па умори коња и јунака.
Ал’ говори лепота девојка: “Љуб’ и мене момче нежењено!“ Њој говори момче нежењено: “Љубио б’ те, лепото девојко!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
XИX века: њу пева једна личност у непотписаном кратком драмском тексту Домаћи театр (који је вероватно писао сам Љуб. П. Ненадовић) у Шумадинци ИВ, 25. фебруара 1855, бр. 17, стр. 66а. Стога не зачуђује нимало што Ј.
Глас истине 1884, 131б, 132а). И Љуб. П. Ненадовић запазио је Луку Милованова: „Лука Милованов” — писао је он Светиславу Вуловићу — „показао је песнички
листа Вукове књиге Мала простонародња славеносерпска песнарица, Беч 1814, без потписа аутора; о томе подробније в. Љуб. Стојановић, Живот и рад Вука Стеф. Караџића, Бгд 1924, 53—4.
ИИИ, 174—9, наредне године прештампана је у Серпском народном листу, а са извесним ситнијим изменама (забележио их је Љуб.
Ин на града развалин’ Те објамем, син планин! Дам ти роко, љуб’ јунак, Храбри корењак. Сем рода словенскега, Кај је „слава”, знам; В срцу ми до „славнега” Дивји снује плам.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
коцем, »да се не би повампирио« (СЕЗ, 13, 447), или му се, из истога разлога, забада трње у палчеве од ногу (Ст. М. Љуб., Прип., 207). Против вампира носе се увек собом по три т.
, 207). Против вампира носе се увек собом по три т. бодљике (ЗНЖОЈС, 23, 186), и забада се трње под кућни праг (Ст. М. Љуб., Прип., 205). Хаљине у којима је неко издахнуо баце се изван села, на какво трње, »да ту иструну« (ЖСС, 340).