Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А је ли Ђоша на дому?... Сирота жена погледа га страшљиво, па онда рече: — Није! Још јуче оде с неким људма у чаршију... — После тога опет гледаше испитујућим погледом старца, као: шта ли хоће с Ђошом?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зашто је злату које је лажно — знаке људма дао бог, а мужу с чим ваља зла разазнати никаква белега не стоји на телу”.
Наравоученије Ово исто бива људма којих ум није просвештен чистом науком, који живу у глупости и варварству, и којих су качества и склоњенија својствам
Зато излишни комплименти, ласкателства, церемоније, необична похваљивања и улагивања пред паметним људма никад нису што добро значила.
” нека виче. О злом сажаљеније имати, то је на погибел мирним и добрим људма. Зато право веле наши стари: да је гори јатак од пустахије.
έδωκε δίκη ο θεός: Рибама и зверовом и птицам летућим дозвољено је да једно друго једе, зашто нејма правде над њима, а људма је дао правду бог”. 18 Курјак и овца Курјак, сав издрпат од паса, лежаше при једној реци.
Ово ја овде не спомињем само за шалу, нипошто! Но рад сам да се људма почињу да|вати разумнија поњатија о непостижимом божеству, да не приписују неразумно неописаному суштеству человеческо
Да обријемо браде? Не. Нека оне стоје с миром онде гди су јошт у обичају, но ваља казати већ једном људма да с брадом или без браде бити, то не придодаје човеку најмање мрве ни памети, ни науке, ни добродјетељи, сљедователно
„Еυγένεια εστί αρετή βροτοίς. Благородство јест добродјетељ људма”. И паки: Аνήρ άριστος ουκ αν είη δυσγενής: Муж преизрјадни никад није неблагородан”.
Који уме живити и опходити се с људма, нек иште само: даћемо му и кошуљу с леђа. Јесмо ли ми црни, а ради би бити бели, може ли он само мајсторски доказати
И опет ово је лепо правило: што нам у другима није мило, тога да се чувамо. Што у добрим и паметним људма похваљујемо, за тим да настојимо; што год видимо да просвештени народи творе на општу ползу, творимо и ми колико
лакедемонски законодавац, хотећи својим грађаном да дâ познати какову силу воспитаније имаде не само над људма но и над скотови, узме два кучета од једне феле, заједно од једне кучке окоћена, пак једно научи ловити зецове, а
Наравоученије Ко има велико достојинство на себи, не ваља да себи даје онакове слободе које ни најнижега реда људма не пристоји.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МАЛЕ ДРЖАВЕ Пада киша на добоше Да закажете свима војводама под вашом командом и свима људма поповима и калуђерима да се сваки свои послова ману и тако трговци да се ману трговине сваке Мајстори мајсторије
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
] био је фендрик, а Ђока Мићановић стражмештер. Ту сам гледао како мој отац, да би и другим људма омилио егзерцир, скине официрски мундир, па стане у ред и егзерцира се као прост фрајкорац.
подигли, и да би га слободили, говорили: да цар није против нас, него да је цар с нама противу дахија, тако смо и људма с оне стране казивали, тако су они и веровали, и отуд се то увукло у историју.
нахије најбољега и правосуднога човека, и тако од сваке нахије по једнога са собом води, и свакога кривога даде оним људма те пресуде, и какву каштигу они изрекну, он, Карађорђе, даде својим момцима те изврше.
Питао сам: како би помогло се оним људма који доле седе, пак терају и̓ или у Русију или у Турску или да се овде потпишу?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Затреше, јакако!... А ти бајаги кмет, па засео ту у механи, а није ти ни у уво што се овамо поштеним људма чини штета! — подвикну Рака још жешће. Док ти и Стеван плану, па скочи: — Ама, шта ти хоћеш, Радоване?
— рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола. Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна. Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође. Ђуко спреман чека код кола.
— Мајстор је био док се није код тебе најмио. — Јес' — прихвати спустивши чабар — а сад га ти ваљда учиш да људма квари судове. — 'Оћеш само да ти што више заради — додаде други и спусти бременицу. — Бог с вама! Окан'те се ви мене!
— О, не могу ја нему остати дужан никако! Рећи ми, молим те, пред оноликим људма да лажем и да не знам ништа!... Вала, доскочиће њему Сава и добити опкладу, већ ако не буде жив!
Чекај ти, научићу ја њих памети!... Е, е — баш не можеш с тим људма изићи накрај!« У том чуђењу капетан и заборави упитати Ђошу, кад пође, којим је послом дошао.
Вечера беше давно прошла. Неко је доба ноћи. Гости се веселе пред кућом. Месечина као дан, лето, милина људма седети. Неки хтедоше да иду. Пурко их уставља: — Седите, људи!... Седи, Мирко, Ћебо! Дела још по једну!
— Болан, Страхиња... како ћу?... — поче се она као устезати. — Лепо! Хајде с нама! — шану Ћебо брзо. — С људма добрим, поштеним... Хајде, хајде!... Брзо! Да нас не опазе...
— Луд вам је поп, луд! Иде те копа вампире! — Е, баш да видимо је ли луд!... — викну Пурко, па се окрете својим људма: — Хајдемо, браћо, нашем попу. Нека га нек зија колико хоће, хајдемо ми одмах попу!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А прота каже: ја им жив у руке не идем. Ако ме позову, ја бирам гору!... — То је паметно... И тако говори виђенијим људма. Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...
Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... — Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. — А, после, немојте им све ни кабулити.
ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!... Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!... Самац сам ти у свијету.
Можда он мрзи кад се разговара с њим... Али сад не брини! Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... — Немој!... немој, Миражџићу!
Куд журиш? — Никуд. Ја мислим ти имаш каквог посла. — Немам никаквог. Сједи. Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма... Сједи!... Иван седе. — Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан?
— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма. Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. — Не брини!... Сад ја идем попу.
Ја, Турчине! Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!... Деде, реци да није тако!... Турчин се сруши као громом погођен.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА (ступи). ЈУЦА: Шта је, Катице? КАТИЦА: Сад је већ бадава. Толико се с људма погађао и цењкао, док нису коњи сасвим угинули.
запрећено да се нико под живу главу не усуди марву своју убијати, јер би се тако коњи, који су на велику ползу људма, умалили. Него, како се случајно код вас догодило, ви сте врло срећан човек. ЈАЊА: Пи, пи, пи!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Већ само кад ти умеш. МАТИ: Други људи промећу се тамо и овамо, мешају се с људма, обећавају, лажу; а ти, како је Бог дао. ОТАЦ: Ја сад под старост не промени ћуд.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Ко је куповао барут досад, куповаће и одсад. А видимо да из Русије све иде. Зато није требало људма вољу кварити. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупаљ је тај Шупљикац.
Да он није дошо да буде војвода коњма него људма. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, највећи родољупци — коњи? ЛЕПРШИЋ: Ето, тако нам ствари стоје.
СМРДИЋ: Ми је чистимо колико је могуће; но што се Чивута тиче, овако је боље. ЖУТИЛОВ: Бадава, кад се људма не може доказати; па онда им је крив предсједатељ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Сад се међу просвештеним људма не пита ко је восточне, ко ли је западне цркве, но ко је добродјетељан, поштен и вредан човек.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци. Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло;
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Јеси ли ти грофица или бароница? Не гледаш нашу сиротињу. СОФИЈА: Чујеш, Максо, ти имаш деце; морамо живити с људма. Да како мислиш девојку удати? МАКСИМ: С баловима да ју удам!
Што сав свет ради, морамо радити и ми. Видиш, ми имамо деце. МАКСИМ: Пак? СОФИЈА: Па треба да се с људма мешамо. Богзна шта можемо дочекати, зато је увек добро кад човек има пријатеља. МАКСИМ: Ја се нисам ни туђио од људи.
ДОКТОР: Ја би волио обитавати С. Бартелему, или Никомедију или Бетлехем, него с којекаким поквареним људма имати посла. (Исајлу) Гди си нашо ово?
Ама то се стиде чинити у кући пред мајком, пред старијима, а ови раде то пред толиким људма. Који су веће будале, или они што вам плаћају за своју бруку, или ви, што идете те гледате?
НЕША: Сад је тако, па бађава. Него је зови, па јој кажи, да дамо људма одговор. (Одлази.) СТАНИЈА: Еј Нешо, покварише и тебе. 5. ЉУБА, СТАНИЈА ЉУБА: Шта је, мајка? СТАНИЈА: Ништа.
(Вежу га и одведу магарца.) ПОЗОРИЈЕ 2. ЈАКОВ (сам): Сад замењујем магарца. Е ништа. Међу људма свашта бива. Али откуд то бива, да магарца толико презиру?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Пак чим се сад занима? МИТА: Чита, пише, путује, разговара се с ученим људма, истражује филозофију, и шта вам ту ја знам. МАРКО: На тај начин мора да је врло богат.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— — — — — — — — — — — — — — — — — То беше давно ал од тада Мисли се она Божје тајне знаде, Људма би хтела да их преда: Уста јој често речи траже. Али не може ништ да каже— Не може — Бог јој не да...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Наше жене брашно крале. — Сад ћу казати. — Жене молиле некако дијете и поклониле му нешто да не каже људма што су оне домаће брашно давале за нешто, и дијете им обрекло да неће казати; а кад се људи увече скупе, оно пред њима
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
правила, како с децом ваља управљати да буду с временом добронаравни и поштени људи, родитељем покорни и послушни, људма с којима живу мили и драги, отечеству и сами себи полезни и благопотребни.
С ким чловек највише живи и с ким има највеће посла овде на земљи него с подобнима себи људма? А како ћемо један с другим пребивати, ако један другога не познамо?
је живити с једним народом којега језик не знамо, (премда и то није малена мука), него проводити све своје живљење с људма који[х] својства, нараве и ћуди не познајемо.
Будући, дакле, да ме је промисал неба определио да проведем живот мој с разни народи, с људма и с женама, с богати и сиромаси, с учени и прости, с црковни и мирски, с којима нисам трговао, | куповао ни продавао,
Ја сам и то предвидио и нисам се томе ненадао. Ко може свим и толико различним људма угодити! Ја ћу се само старати ништа против мојеј совести и против правилам здравога разума не писати.
Следовање ове историје показаће да сам ја по вишој части савршен узрок имао с људма, с којима сам живио, задовољан бити; но то приписујем њи[х]овој доброти.
Црковни илити мирски, ко мисли с људма и међу народом живити, ваља да се стара како ће и он са своје стране другима на ползу а не на теготу бити.
Обичај, мој Маленица, обичај који| превелику силу над људма имаде, свему је узрок. „Између први[х] калуђера, многи, учени будући и доброга житија, избирати су били на
Оно што се учи, је ли полезно? И ако није, није од бога, бог је милостив и человекољубац, ништа не заповеда што није људма на велико добро и ползу. Но, веле нам, ваља веровати слепо. Чудновито зактевање!
” Архим[андрит]: „Нипошто!” Еп[ископ]: „Кад би те поставили судијом, шта би ти по твојој савести таким људма судио?
му да позна да то бог [х]оће и за наше исто благополучије то од нас изискује, јербо само на ови начин можемо с другим људма и сами са собом у миру, у љубави и у задо-вољности пребивати и живот наш тихо и слатко проводити.
Из све ове књиге бог говори к свим људма: „Познај, чловече, творца твога, творца вечнога и јединога, праведнога и милостивога.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
За лице твоје огледала није. Живи међ људма у музици блуда. Живи! И нек ти влага срце пије. Живи у земљи срамоте и луда.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Она је богата. РУЖИЧИЋ: Шта је друго богатство Нег на чизми штикле? Које срећа поклања Маленима људма, Да велики издају, Да познати бивају.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ха — осмејак тај ме сећа, Шта је чудно овим људма — То је ова кита цвећа, Што ј’ на мојим виде грудма. Ох, опрос’те страни људи, Опрости ми, ледно доба, Ево скидам
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ономе по небу дурма памет ходи, Овај у процесу цео живот проводи. Дакле, која полза, раде смо ми знати, Што ћемо се с људма такима венчати?
Препеку сунца, ни зној, Од сваке светске опроштен буре Живот је био твој, Две грозне, пуне године беда, Што посла људма Бог, Без страха ти си преспавао тихо Заблудом ума твог.
Ја налазим да је право И пред богом и пред људма Да се млади милујемо.” Погледа га Цвет-девојче, На лицу јој ватра плану, Ил’ од једа ил’ од стида, Ил’ од мисли
Знај пак и то да мртваци Боље држе речи дане Него људи, лаке ћуди.” Страшно људма мртца видит, А сан страшан стеже прси И на чело зној наводи.
А погледај удаваче Ти од прве до последње, Од свију си ти најлепша: Ја налазим да је право И пред богом и пред људма Да се млади милујемо.
Мило људма чут и видит Да су другим мили, драги, А сан мио шири прси, Смеј и румен лицу даје. Тргло с’ од сна Цвет-девојче,
” Сад се пет’о промешкољи Да да људма прве гласе, Кућни гаров ланцем тресне И заоштри оба ува, Као да је нешто чуо, дигне њушку да залаје: Ал’ подуну
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Међу људма си, међу ближњима!...“ Ал’ зло је, мајко, бити међ’ њима: Под руку с злобом пакост путује, С њима се завист братски
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Синоћ сам дошао доцкан. (Зашто бих истину крио!) Са неким одличним људма до беле зоре сам био. То беху личности важне, идоли јавнога мнења, Чувари свакога добра, и части, и
Седећи тако поред свога стада На маховини и суром камену, Он ми је тихо казивао тада О старим људма, о старом времену. А месечина обасјала бледа, Те седи старац огроман изгледа. 14.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А и јањци малени Никада не туже, И боја је весела У румене руже. И сунце нам весело Шаље луче сјајне, Те нам људма казује Све божије тајне. Веселост се огледа, Свуд на овом свету, У сунчевим зрацима, У мирисном цвету.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Лепо друштво, мој Тодоре, уведох ја на твоју сермију! Али добро чиним људма, Тодоре, и то ваља за твоју душу, и ко зна још за чије душе, јер су на великим имањима увек и велики греси, говорила
И не треба му. Бог нека види Милушићеву душу тамо горе, ако може, а међ нама, људма, није оставио добру успомену. — Мени је био добар, Нано. Волео ме је много, док се није разболео.
Стрижемо она жита сваке године, и не питамо како је „добротворима и добротворкама”... Тако и међ људма... Тодоре мој, Шваба ће у Немачку, а ја и ти ћемо на православно гробље... Па шта? Тако је и право, и тако увек бива.
је углавном прискакао у помоћ у оним трагичним или трагикомичним моментима кад људи губе главу, кад се деси нешто што људма збуни памет и отвара срце и кесу: неочекивана болест, туча, запаљен шпиритус или бензин, бесна мачка, утекла слушкиња,
с Тисе и равнице пуне сунца, није био Инсбрук, сав утиснут у високе планине које се тако рећи кроз прозоре надвирују људма; град с много јесени и кише, и град оне строге брђанске католичке тишине која страх улива. Милан лежи.
У људма нису покрети и акти, него само потенције. Активисање потенција долази споља, од другог. Ланац покретача и покренутог ни
је његов завичај погледала као неку панораму: и, касније, са сином који никада неће проговорити српску реч; и међу људма који неће моћи разумети Павла онда баш кад ће му бити потребно да неко разуме и другу половину његова бића и свести...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Куда, возрази сад Роман, ком је и трбу нешто досађивати почео. У Египту, међу непознатим људма, без леба, без новаца, без кума, без пријатеља. На коју гођ страну погледи, све је страно и њему непознато.
Овај је свет идеализмус.« Со тим устаје и ода по соби што брже може. Њему шешир не покрива теме као другим људма, него потиљак. Аљина му о једном рамену виси; марама немарљиво везана.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те изаради тога, после, на суду божију, све ће те стихије на зло грешним људма устати и хака им доћи за њино зло чињење...
Бојим се с мојом мишицом, јерно мишице Бог згрухати ће грешним и лукавим људма. Бојим се за руке; не дизах к небу до Бога мојих руку; него шњима греших и људма пакост чиних; зато се и бојим, да ми
Бојим се за руке; не дизах к небу до Бога мојих руку; него шњима греших и људма пакост чиних; зато се и бојим, да ми не рече ка оно леном слуги: Свежите му руке!
А што ли ми је и хвајда више од овога света, каде ми мој душевни свет с очију погибе! Како ли са живим људма да и боравим. и међу живе стаљам се, а мој живот гробу сам издала!
Внимај! Небу и земљи и свој твари цар к нама говори! Внимај! Велики пастир живу храну људма раздаје! Внимај! Који је смрт уморио, свет надборио, бесконачну радост и царство вечно нам, неваљалим обриче!
Внимај! Који је смрт уморио, свет надборио, бесконачну радост и царство вечно нам, неваљалим обриче! О, велике му к људма милости и безмерна дара, како сâм ето, невиђен, несмештен, свега урадилац и владалац Господ, когано од страха стрепи
А други је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што му је воља, то чини.
И рад тога, камилу и та врата »иглене уши«, уподоби Бог богатим људма и царству небесному... У Јерусалиму јоште за старо доби, бијаше једна купатељница врло на гласу, где су Жидови
Зашто ангел је долазио по једанпут у години дана, те би пробрчкао ону воду и од тога је људма здравље бивало. А није од саме воде. И тога су све чекали онде док опазе да се њиха вода.
« Пак здоговорише се и купише једно селиште од грнчара за гробље, да буде туђином путником, издалека људма, који би се згодили онамо преставити се код Јерусалима... И до данас хаџије туђоземце онамо копају.
ЈУПИТЕР Тако су погански филозофи у својих књига-чаралица пронаходили, те људма су то доказивали, да је Јупитер, понајвиши бог њихов, с неба на земљу сишао, те је узео на себе људско тело, пак тако
И поведоше га преко града онамо, на коњско тркалиште, да га на мајдану муче и уморе. А како је завичај људма кад где кога море, сав се тамо народ, мушко и женско стиче, да види како кога море, — дођоше и они што чине подужбину,