Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1879, издао је путопис С Дрине на Нишаву. Осим тога написао је еп Невесту Љутице Богдана (1880) и Монах (1887). 1884. написао је »слику из српске прошлости« Милош у Латинима (штампано у Београду
Невеста Љутице Богдана је у српско историјско рухо обучена једна романтичарска ритерска повест, са потпуним одсуством историјског
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
пиштати гласом до неба, сузом до земље, кад пођох по песку, убодох се на треску, грдне се ране подљутише, грдне се љутице разљутише.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бјеше од Прилипа Марко, друго бјеше Реља од Пазара, треће бјеше Милош од Поцерја; ударише покрај винограда, винограда Љутице Богдана.
Да ти знадеш чиј' су виногради, далеко би коња обгонио: виноград је Љутице Богдана! Ја сам једном овуда прошао и ломио грозна винограда, припази ме Љутица Богдане на кобили танкој бедевији; ја
Погледаше три српске војводе, ал' ето ти Љутице Богдана и са њиме дванаест војвода! Кад то виђе Краљевићу Марко, он бесједи Рели и Милошу: „Чујете ли, до два
Кад то виђе Краљевићу Марко, он бесједи Рели и Милошу: „Чујете ли, до два побратима! Ето нама Љутице Богдана, сва три ћемо изгубити главе, већ ходите да ми побјегнемо!
Ал' ето ти Љутице Богдана, ђе он гони Рељу и Милоша, обојици савезао руке. Кад то виђе Краљевићу Марко, препаде се како никад није, пак
љубљени, вољени, драги Љубовићи — позната стара херцеговачка породица љуте змије од крајине — опасни за непријатеља Љутице — село у Тамнави (у срезу посавском) љуто гвожђе — (у западним крајевима) челик љуцки — људски мавлута — некакав
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нашу гиздаву лепоту Смрдљиву у гробљу, И ви, господо бољари поштени и судије, Поникните онамо, те се узбојте Бога! Љутице и гарезљиви налети! Виђ'те како се расипљу и претурају се кости.