Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
нек вам је жив’ и здрава! — Господин’ Ћиро, — викну императивно поп Спира, — ћер да сте ми оставили на миру! Не испирајте уста с њом! Њу ми оставите на миру.
Баш мени самој је ономадне казала како вам завиди што имате тако вредну и здраву ћер.« — »Ето, — вели она — «... Ју слатка, баш би’ вас молила још за једну малу кришчицу, ова ваша диња све се топи у усти.
Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било чију ће ’ћер узети. То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо да је онај, то јест поп Ћира, чак ишао ди треба
Ех, ето шта велим ја! Откуд он зна то? Ја познајем три господар-Јове у Карловци, и ниједан није им’о ћер Драгињу. Све којешта! Макар није им’о друга посла. Ет’ тако!
домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: »Види матер, па проси ћер!«... Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље примјерне супруге, ваше госпоја-Персе!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Викао је да је Петар Циганин. Да му ћер није дао за то, да се скита по свету, него да буде утеха, у старости, оцу. Хоће да је види на свом самртном часу, крај
И ноте. Домаћица му је рекла да је њена ћер, баш тог дана, добила, из Ајзенштата, нову музику „Дер Зерстреуте“. Питала је капетана да ли свира у флауту.
А шта ће бити са њим, сад, ако га гроф отера? Валдензер је живео само за своју ћер. Свет мисли да је управник имућан. Међутим, он, ди Ронкали, зна да немају новаца.
Било је очигледно да је забринут за будућност свог детета. Посматрао је своју ћер тужно, а кад би јој затражио нешто, са стола – чашу, хлеб, или бурмутицу – рекао би јој, тихо, само име ствари, а она
Он би онда додао, увек, понова: „Нека јој Бог плати што је тако добра.“ Посматрајући, после тога, тренут, два, ћер, с неисказаном тугом.
руку на руку Исаковича, он му је признавао да му се, при самој помисли да може изгубити кров над главом, пре него што ћер уда, у глави врти, као ветрењача. Камо среће, каже, да је умро пре тога.
да јој каже да се стиди, њихове љубави, да не може и неће даље швалер, удате жене – сународнице своје, која има мужа и ћер, која ће се ускоро удати – бити. Хтео је да се госпоже Евдокије отресе, ослободи.
Иди ти, каже, куд те очи воде. Цигани сте ви Србљи, а не неки привилеговани национ! Иди ти, а остави ми ћер у очевом дому. Па да на пролеће видимо. Можда ће и она наћи своју срећу. Ниси ти једини лепотан на свету!
Гроздин је, међутим, у последње време, био приметио да његова ћер, са Трифуном, није више сасвим сретна, па је и његовог братучеда дочекао љубазно, али са љубазношћу, у коју је љутња
Бог нека му плати. Он је, каже, стар човек, да још једном удаје ћер, коју је отхранио, са својом покојном Анђом, као што ласте свој пород подижу.
Он је луд, каже, и све што ради, ради лудо. Унесрећиће и њу и њену ћер – нека се смилује, и нека је не оставља, овако, Божичу. Треба да седне, треба да седну.
Али ако би се десило да је у питању ћер нечија, онда да се жене, или даду главу. Он, нема шта да каже Божичу. Истина је да је Текла, кад је ишла код
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ево, на пример, откад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедела за мираз себи. — То вам је онда најважнија партија у буџету — приметим.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда маћија запита: „А јели та жена још тамо? да и ја своју ћер к њој пошљем да добије ту благодет.” Девојчица јој одговори да је иза њих онде остала.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Није бриге за то ни да се задужим, Само када теби велељепно служим; Жена, ћер и син ми, по најлепшој моди, Треба само теби у свем’ да угоди, А за господарство кућно није стало, — Ком’ би покрај
Кад се коло би хватало, Свака мати њега гледи Хоће ли јој ћер узети Да поред ње коло игра: Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, Ал’ узима Цвет-девојче.
Кад је дошло до кетуше, Опет мајке бога моле Не би ли им ћер узео, Удаваче бога моле Да не иште коју другу. Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, А узима
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кмет ми седи у столу Те ми пише икону, И светога Николу; Ћер му седи у двору, Те му везе мараму Да покрије икону, И светога Николу.
све дубље, а ко би га извадио, тај би био веома срећан«, и кад би кроз прстен на његову дну »погледао у саму цареву ћер, вјерује се да би пошла за њ«.
Ћипико, Иво - Пауци
— Како је у селу? — Као и прво... А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша. А јур је стар! —А оставиће Јуру?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ђука имао двоје деце, Сиду и Спиридона, а Нића само 'ћер Сосу. Па тако... – 'Ајде па сад! – упада у реч опет Бора. – Па овај запео од Чарнојевића, па ће сад да пређе на