Црњански, Милош - Сеобе 2
У првим колима, под арњевима, нагнута над колевку своје ћерчице, седела је Ана. Била се опоравила од порођаја и била је опет лепа, црна, савитљива, као тигрица.
Дан када је пошао, са госпожом Софиком Андреович, и њене две ћерчице, био је, тог августа, дан последње Месечеве четврти. Трифун је поручивао Павлу да је то тренутак за удовца.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да
што јој је већ синоћ и целу ноћ понављао: савете за њену сеобу к брату, у Земун, савете за купање млађег детета, мање ћерчице, која је имала неку болест на кожи, уверавања о свом путу кроз Штајерску и Баварску, о кратком рату, у коме ће једва и
То није била она рано удата, висока девојка, ни она дивна млада са главом своје ћерчице на дојци, ни она пуна, грудата жена, коју је чуо кроз зид како се целу ноћ цмаче и како мумла.
Хваташе је за руку и миловаше је по коси, све чешће. Подижући је једном, уплакану, са постеље болесне ћерчице, он је узе испод пазуха и пољуби, дршћући целим телом. Но и то, што беше јасно, она учини нејасним и рођачким.
Језа је пређе само кад наслути, колико се сад, свакако, брине за своје ћерчице. Желела је да види шта ће јој девер учинити, кад једног дана потпуно полуди.
Чак и са њеног крила, њене су ћерчице пружале руке према даљим стварима, као према некој другој обали, за коју се отимаху вриштећи, као из руку неког џина.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беху лепотице. И тако сам песму довршио, Па те молим, побратиме мио, Опрости ми што ми није боља, А
једнолике А очине слике и прилике, Још очина срца и деснице, Та деснице па још и срећице; Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беу лепотице.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
на Дунаву, идем у Иланчу преко Темишвара, где моја мати има, на гробљу, поред гроба млађег Радичевића, гроб своје ћерчице, која је умрла после једног пада са клупе, за шта је била крива једна дадиља, и гроб свог малог сина, који је умро
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Хоћеш?... Сироче: Поклона ћеш ми дати? Госпођа у црнини: Даћу ти хаљине, ципеле моје ћерчице, даћу ти њен кревет... бићеш код мене... Сироче: (Хвата је за руку.) Код тебе? Госпођа у црнини: Јесте...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тек би је премерила од главе до пете погледом који је малу дизао с места. Тражила је од своје ћерчице разне услуге, па чак и да пропира њене хаљине. — Нема ту ништа да се пере и трља, чисто је то.
Нова пракса као да му је годила. Стане поред ћерчице, милује је по глави и почне да јој прича. Све тако стојећи прича понекад врло дуго, и лепше од лепшега, о деци и