Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА Садржај ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 14 ГЛАВА ТРЕЋА 19 ГЛАВА ЧЕТВРТА 26 ГЛАВА ПЕТА 34 ГЛАВА ШЕСТА 38 ГЛАВА
ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 179 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА 214 ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА ПРИПОВЕТКА Своме ујаку Јовану Ђорђевићу професору Велике школе ГЛАВА ПРВА У којој су описана два попа,
чекају вас у порти пред црквом, да крстите новорожденог младенца мужеског пола Неци Прекајцу. (Аркадија је, као и поп Ћира, мрзио на Вука и његове реформе, по којима се човек не може разликовати од паора).
То су она иста два попа чијим сам часним именима као насловом украсио ову приповетку; то су поп Ћира и поп Спира. А обојица су имали још и своје надимке; поп Ћира се звао и Поп Хала, а поп Спира: Поп Кеса.
А обојица су имали још и своје надимке; поп Ћира се звао и Поп Хала, а поп Спира: Поп Кеса. Зашто су оног првог прозвали поп Хала, чули сте, а зашто овог другог поп
Овај несретни надимак, на који се поп Спира онако исто тужио као и поп Ћира на свој, добио је он одавно. Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница (а то је присна пријатељица
Оженили су се из истога места у коме данас попују. Поп Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.
! А био је заиста и награђен, јер поп Спира је имао црвен, а поп Ћира само плав, обичан појас. А то је била формална »јабука раздора« између попова, а још више између попадија.
свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу, ма и најмању; тако исто ради и поп Ћира и шаље поп-Спири. А примеру супруга својих следовале су и домаћице.
« — О, о, о! — зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, каква срећа! — вели поп Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање.
— Кол’ко то изби? — Седамнаест, али то је управо дванаест... Морате увек пет опциговати, — вели поп Ћира, — па онда је таман тачно толико сати. — Па пре сте опцигивали четир? — Тхе, пре онако, а од неког времена овако.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
109 »Лимунација« на селу изишла је у Београду 1896 (друго издање у Београду 1912). Поп Ћира и поп Спира, у два издања (Карловци, 1898. и Београд, 1911). Вукадин (Загреб, 1903), Зона Замфирова (Београд, 1907).
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А трн, црн, зао, именом Ћира, пун оштрих бодља ко дивља ружа свакога дира, све руку пружа, тај не да, богме, никоме мира.
Наиђе јагње отуд од села, лопта, сва бела, мекога руна, а Ћира њега очупа свега; ко снег се бели на трну вуна.
Опет, пред вече, иде говече, озбиљан корак и око тужно, кад опет Ћира, дериште ружно, крајичак шчепа китњастог репа и зачас: фрк! — начини себи длакави брк.
“ Њи-њи Кобилић то путем граби, а трн и њега па за реп зграби! „Ти немаш вуне, ал дај ми струне, на ветру Ћира хоће да свира.“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже!
“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже! — старина каже — Види, будале! Та мени, старцу, није до шале.
— за кожух. „Не дирај, враже! — старина каже — Види, будале! Та мени, старцу, није до шале.“ Не слуша Ћира што старац прича, већ виче, прети: „Дај кожух чича! Ја сам чиновник старога лика, сакупљам порез од пролазника.
Ја сам строг, знате, сви мени плате.“ Застаде чича, нешто се сети, чело се мрешка, а брк се смешка, док Ћира прети. Брзо ће чича да му се свети.
“ Тако се Ћира, грабљивац, смири, пакосним оком из рупе вири, а бодље спремне, све стрела сува: опасан стражар ливаду чува.
“ У подне у вис магла се диже, однесе гуске месецу ближе. Пијан од магле као од вина воз, мали Ћира, скрену са шина, пусти се шором, па равно иде пред кућу трошну старице Виде, до самог прага споро се пење, шиштећи
Оџак се дими, пиштаљка свира, а бабе вичу: „Ево га, Ћира!“ Знате ли деду? Храбар је он, ауто позна, камион. Кола без коња! Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
„Да падну кускуни с неба, „Вујашу би се о врату објесили“. Даће бог, родиће зоб, неће бити Ћира без водира! — Рекао неки Ћира кад је косио ливаду, те сваки час морао ићи на поток да покваси брус, јер водир није
Даће бог, родиће зоб, неће бити Ћира без водира! — Рекао неки Ћира кад је косио ливаду, те сваки час морао ићи на поток да покваси брус, јер водир није имао, а уздао се у зоб.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Можеш смерат’ много „шетња“, Чупавих чланака — Без позива на претплату Немаш опанака. Ђука, Шука, Ћира, Спира Могу стат’ на глави — Без позива на претплату Лађа им се дави.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Зона Замфирова) као и раскошан хумор и слике равничарског амбијента у његовом главном делу - хумористичком роману Поп Ћира и поп Спира.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
с професором математичарем којега је обожавао, и одједаред је зајецао, усред разреда, тако тужно и очајно да се проф-Ћира скоро на колена бацио пред њим.
Та је поза професора Ћире после овековечена у стиховима и у цртежу, и звала се, сасвим у гимназиском стилу: Проф-Ћира под ирационалним кореном. Милан је објашњавао свој испад: Кад волим, свеједно, девојка или проф-Ћира, погинућу.
Милан је објашњавао свој испад: Кад волим, свеједно, девојка или проф-Ћира, погинућу. Бранко се приближује, Милан га не опажа.
А овако, не могу... „Променио” сам се, како ми данас рече твој проф-Ћира математичар, кога сам ево, стигао пре него што сам мислио. — Бранко, све је од Бога!... немој хулити...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
догађа по замисли штабова, који често приписују себи у успех и победу коју је по своме нахођењу извојевао неки каплар Ћира, са својом десетином. Рат воде нижи команданти, који се само старају, уколико је могуће, да спроведу лепе жеље виших...