Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ма то биле и швапске арије; а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму: »Сјајни месец иза горе«, јер поп-Ћира се толико пута у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати, или га
О, Спиро, спаваш ли? — А? — Спаваш ли, реко’? — Спавам, мани ме... — А мора ли господин Пера узети баш поп-Ћирину Меланију, кад је добио за учитеља? — А? — Ху — хукну гђа Сида. — Мора ли учитељ узети Меланију?
Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало, и ова
као огромна лавина која затрпа читаве куће, — тако је и тај глас од јутра до увече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!
Пера до овога несретног случаја. Али сада, као частан човек, пређе сасвим на страну поп-Ћирину, и одсудно и скоро отворено стане против поп-Спире. А није ни чудо.
Фрау-Габриела је дакле ово дана најчешће свраћала у поп-Ћирину кућу. Ту је помагала и ручала, а тек је после верече одлазила.