Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ВЕСЕЛИНОВИЋ 289 СИМО МАТАВУЉ 293 СВЕТОЛИК П. РАНКОВИЋ 297 СТЕВАН СРЕМАЦ 299 РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ 303 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ 305 ВОЈИСЛАВ Ј. ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј.
У њој су се јавили и развили домаћи таленти: Јован Дучић, Алекса Шантић, Светозар Ћоровић. Под уредништвом Николе Кашиковића и др Владимира Ћоровића, са књижевнијом бојом, и уз сарадњу многих и српских и
Млади мостарски писци Јован Дучић, Алекса Шантић и Светозар Ћоровић кренули су у Мостару Зору, која је излазила од 1896. до 1901.
СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ Од краја осамдесетих година Босна и Херцеговина почињу улазити у књижевни живот српски. Један од првих писаца из
Један од првих писаца из Босне и Херцеговине био је Светозар Ћоровић. Родио се 29. маја 1875. у Мостару. Основну и трговачку школу свршио је у месту рођења.
Сам је довршио своје образовање, и сталним и озбиљним радом усавршио се као писац.* Ћоровић је један од највреднијих и најплоднијих српских писаца. Почео је са писањем дечјих песама још 1889.
1899), и Он, Адембег, Птице у кавезу, Повратак (све у једном чину), Ајиша и Зулумћар [(Дубровник, 1913)] у три чина. Ћоровић је почео писати пре времена, врло млад, невешт и неук, и његови први радови су покушаји писца који се тек развија и
ЈОВАН ДУЧИЋ Рођен 1874,124 у Требињу, у Херцеговини,* као и његови књижевни другови Алекса Шантић и Светозар Ћоровић, пропевао је почетком деведесетих година, под јаким утицајем Војислава Илића.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
92. ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК: Забележио Стево Ћоровић у Љубињу и објавио у Босанској вили за 1892, стр. 15. 93. НЕШТО ШУШНУ: Забележио Вук Ст.
Објављена у првој његовој књизи народних приповедака, 1868. 115. ГЛУВИ ВУК: Објавио Драгомир Ђ. Ћоровић из Честина (Гружа) у „Кићи“, а затим прештампана у зборнику „Кићине приће“ св. 1 (год. 1923?). 116.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
додуше, није објаснио у чему је неправилност; од најранијих критичара чинио је то, колико знамо, једино Владимир Ћоровић.
Добар пример је управо онај који Владимир Ћоровић без одобравања разматра. 156 У јунакињином односу, наиме, према свекру Марку има приметнога двојства и двосмислености:
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Зато није чудо ако је Плач преписиван, и у обема редакцијама. Тако Ћоровић у Предговору Српској грађанској лирици XВИИИ века, XXИИ, пише да је у песмарици Матије Ивковића преписан Горестни
По ономе што је В. Ћоровић рекао о њој (в. стр. XXИИИ предговора књизи Српска грађанска лирика XВИИИ века. За штампу приредили Тих. Остојић и В.
стр. XXИИИ предговора књизи Српска грађанска лирика XВИИИ века. За штампу приредили Тих. Остојић и В. Ћоровић. Београд—Срем.
Остојић и В. Ћоровић. Београд—Срем. Карловци, 1926), не види се да он зна да је тој песми аутор Рајић: напротив, Ћоровић сматра да је то само у калфенским песмама курзирајућа „занимљива варијанта”, и можда једна од многобројних,
Текст је узет из књиге Српска грађанска лирика XВИИИ века. Из старих песмарица. За штампу приредили Тих. Остојић и В. Ћоровић. Београд—Срем. Карловци 1926, где је песма штампана под бр. 88, стр. 103—5. Стих 3.
издању Доситејевих дела (1911) нема” је; песма се међутим налази и у томе издању на стр. 355а. В. Ћоровић, а изгледа и В. Стајић, нису знали да је песма Доситејева: в.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Њој је у почетку припадао и Дучић, као и најзначајнији приповедач кога је Херцеговина дала Светозар Ћоровић (1875-1919). Ту није прекидан континуитет развоја с књижевношћу 19. в.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
се могле сажећи на дрвима и обичној ватри, него су сечене по виноградима гиџе, чокоће, и на лози су га спржили« (Вл. Ћоровић, Свети Сава у нар. пр., 187, упор. и БВ, 16, 1901, 212).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на више би била; да је гуја, под камен би била, Нит' је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић Батрићу у рупама Ћоровић-Османа... (Перовић Батрић) Шта се б'јели у гори зеленој? Ал' је снијег, ал' су лабудови?
Нит’ је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић Батрићу у рукама Ћоровић-Османа. Османа је богом братимио: „Богом брате, Ћоровић-Османе, немој мене изгубити главу, ево тебе стотину
Османа је богом братимио: „Богом брате, Ћоровић-Османе, немој мене изгубити главу, ево тебе стотину дуката; седам брата, седам Перовића хоће дати седам
“ Одиста га Осман пустит шћаше, враг донесе од Тупана Панта, те Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе, немој пустит Перовић-Батрића: што ти даје небројено благо, узео је благо од Турака; што л’ ти даје седам
Чим га виђе, тим га и познаде, да је главом Ћоровић Османе, пак дружини својој бесједио: „Браћо моја, љубимна дружино, ево иде Ћоровић Османе!
тим га и познаде, да је главом Ћоровић Османе, пак дружини својој бесједио: „Браћо моја, љубимна дружино, ево иде Ћоровић Османе!
Сви падните по трави зеленој, ја ћу пасти друму на средину, чекаћемо Ћоровић-Османа; не палите пушке џевердаре на Турчина Ћоровић-Османа, не би ли ми бог и срећа дала да би њега жива уватио; ако
падните по трави зеленој, ја ћу пасти друму на средину, чекаћемо Ћоровић-Османа; не палите пушке џевердаре на Турчина Ћоровић-Османа, не би ли ми бог и срећа дала да би њега жива уватио; ако ли га не би уватио, удри који — родила га мајка!
“ Друштво паде по трави зеленој, Радул паде друму на средину; у то доба Ћоровић Османе, но се скочи Перовић Радуле, те он вата Ћоровић-Османа: једном руком коња за дизгене, другом руком Турчина за
паде по трави зеленој, Радул паде друму на средину; у то доба Ћоровић Османе, но се скочи Перовић Радуле, те он вата Ћоровић-Османа: једном руком коња за дизгене, другом руком Турчина за прси, обали га у траву зелену.
Остало му прискочило друштво, те Османа жива уватише. Тад бесједи Ћоровић Османе: „Богом брате, Перовић-Радуле, немој мене изгубити главу, ево тебе хиљаду дуката; двадест брата, двадест
“ За то Радул ни хабера нема, но Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе, мој је Батрић на откупе био, ти га не шће пустит на откупе, но му русу осијече главу!