Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Људи кажу: „Ево војске, но нама треба џебане; откуд ћемо добити?” Ја кажем, нека се они само купе, а за џебану нека се не брину, ја ћу је из Немачке добити, а веће сви главни људи знали су, да је мој отац код Немаца познат, и
Ја ону исту ноћ стигнем у Забрежје (последњег фебруара 1804. године), но Живковић не бејаше донео, џебану. Пређем на бољевачки чардак, где ми дође неки обрлајтнант, који је на кордону; он је римског вероисповеданија, али је
и он је мене свуда, а ја њега заступао), и рекнем повелително: „Одвојте дакле моји̓ сто вепрова, хоћу да дам за џебану”.
полицу да Хаџи-Бајићи исплате триста талира Живковићу; па онда пренесем преко Саве и дам Стевану Живковићу, а он мени џебану. Доста барута и олова беше прилично, и два џака готови̓ фишека.
овде дође из Раниловића Радоје Трнавац, и обрадује се кад види да смо ми нашли извор и човека који ће нам добављати џебану, и ја она два џака фишека дам Радоју, те он то однесе у њи̓ову војску, а оно барута однесем у Шабац, да тамо куршуме
То је у марту око 10., мало пре или мало после, било. — Стефан Живковић доносио нам је џебану с процентом на сто тридесет, али џаба!
Ђорђа и од свију да се тога прође, и на Врачар у војску дође; но бадава, он вели: „Ја границу чувам, од скеле новце за џебану дајем”. А нигде се са Турцима није побио. Ћурчија био је из Босута немачкога.
Сад тога дана дотера Стева Живковић џебану, и сви се састанемо код Црног Ђорђа, и опет о путу и трошку поменемо. Господар Ђорђе каже: „Којекуда, ја сам при путу
био је арачлија поп Павле Марковић из Такова. Те се зиме које арач, које пореза Гушанцу, које за џебану купило; и на пролеће учинимо скупштину у Пећане више Остружнице, у једној пољаници окруженој све шумаром, и чувамо
је ли ово право оволике силне новце давати Турцима, да нас боље туку, или је боље за ове оваке новце куповати џебану, па ми да Турке бијемо?
године маја 17. у мојим прочим писмима.) Од ти̓ новаца исплаћујемо дугове Гушанчеве и за џебану; испратисмо наше депутате: проту из Шопића, Стефана Живковића и Протића Јову до Букурешта, пак Јова да остане у
Одемо у Остружницу; спреми мене и Божу у Беч молити императора Франца за џебану и друге потребе, одакле пошљемо прошеније императору Александру руском, с отим и у Цариград султану.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И то се деси у шанцу. — Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. — Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. — Јесте, јесте!... Гледај! — повикаше хајдуци. Направила се читава гужва.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од тога би било владици на претек да није навикао помагати сиротињи и да не треба куповати џебану. — А Црногорци не плаћају порез? — Не.
Ако имаш купаца, ми ћемо разгласити да се може оно трампити за пушке и за џебану, па да видиш хоће ли га за мјесец дана бити големо!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Са њима га чека још неко коме ће се Змај од Ноћаја обрадовати: онај Турчин, Бошњак који му је некада добављао џебану и који му опет стоји на услузи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Алекса Ненадовић, највиђенији Србин тога времена, упутио је почетком 1803. године једно писмо у Земун тражећи џебану за устанак против дахија.
Док погубим Црнога Ђорђија из Тополе, села поносита, који с бечким тргује ђесаром; он је кадар сву џебану купит од бијела града Варадина, и оружје што је за потребе; он је кадар на нас завојштити, — он царује, а ја субашујем.
за седам година; начини је за годину дана, ево има шест година дана како зида покрај цркве куле, а у куле набавља џебану и по мраку топове привлачи; видиш, јолдаш, да се нечем нада!