Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јада: Пуче, брате, једна пушка вела, Погоди му вранца посред чела, За њом пуче опет једна друга, Престриже му џевердана дуга По ремику, кано трску каку, Задркта се срце у јунаку: „Ој коњицу, ваздања срећице, Ао пушко, дража од
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па довати лака џевердана, пође право друму у бусију, а за њиме млади Татомире, а за ђецом Новак пристајаше. Кад дођоше друму широкоме, Новак
друмом низ планину; доке паде у бусију тврду, ал̓ подвикну Старина Новаче а на своја два нејака сина, па опали лака џевердана, те погоди Мехмед-Арапина посред паса, укиде га с гласа, ни земља га жива не дочека.
дружину; скупи му се тридест младих друга, сваки бјеше лепши од ђевојке; а поскочи челебија Грујо, па довати лака џевердана, оде право на Грахово равно. По акшаму стиже у Грахово, а пред кулу Милутина кнеза.
Свакоме ћу оном поклонити с мојих плећа зелену доламу, од рамена лака џевердана“. Када ријеч у дружину дође, сви хајдуци ником поникоше и у црну земљу погледаше, како трава на увојке расте као дојке
трава на увојке расте као дојке у младе ђевојке; не пониче Даничићу Виде, већ поскочи на ноге лагане, а довати лака џевердана, раскака се с њиме низ планину као јелен од седам година, оде право ка Лијевну граду.
смо токе са Мал-аге, па ето их на прсима твојим; а скинули ковче и чакшире, па ето их на ногама твојим; узели му лака џевердана, па ето га о рамену твоме!
диван-кабаницу, те заклони токе на прсима; а поврати од шајка калчине, те заклони ковче и чакшире; а нај тебе мога џевердана, те с њим иди у Лијевна града“.
Видиш, брате, токе бабајкове!“ Ал’ је Виде турски разабрао, па довати лака џевердана, и побјеже пољем ка планини, а ћера га Туре на ђогину.
Намах пуче од триста Србова, намах пуче триста џевердана, мртвих паде за триста Турака; од Турака седам хиљад’ пуче, магла паде од неба до земље, нит’ се види неба ни