Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Али сад! Куд ли ме ово вози мој чича?“ ТРЕЋА ГЛАВА Млин код кога не долази подне — Од пилеће до слоновске џигерице — Пуна кола лоповлука — Мириси из непознате крчме — О, баш морам да умлатим овога свога крадљивца, овога љенчину,
Љут је на њ због неке џигерице, пилеће или телеће, то се већ давно заборавило каква је била, али мржња је остала. Прве године Жућо је причао да је то
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта. Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта. На то дође Рифка.
— Но, шта је? — Јао, господару, шта сте урадили? Та то је било „кошер”, сад већ није више. Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали? Убиће ме мој Арон. — Па шта је што сам коштао?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ја те зовем омајниче, распорниче, разболниче да ми омајеш драгог, да га распориш и убодеш у срце, у џигерице, за мене, у очи, у уста, руке, ноге, за мене. Са душом се раставио, са мном се саставио.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И то каквог ћурана! Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте какав је био и тај ћуран!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ни мене, ни тебе, ни башче грађене, ни воћке сађене, ни овце јаловице, ни краве баковице, већ Мује и Мујина срца, и џигерице, и његових седамдесет и седам дамара, осамдесет и осам жглавака и његових деведесет и девет костију!
рамена, мишица, лакта, чланака, руку, прста, ноката, грбине, крстина, груди, ребара, слабине, из срца, из црне и беле џигерице, из пупка, желуца, црева, бубрега, мехура, бедре, колена, из цеваница, из ногу, из пета, из прста, и ноката, молим се
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Видиш како сад плаче уз матер, како се приподобија! Сирома! А џигерице би ти извадија за крајцару. Ето, мати му прича како је мудар, како се привукâ да слуша шта Личани говоре, а неће да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тада јој ја рекох: „Ти си сита, јер си ноћас јела џигерице оног младића што је неки дан погинуо.“ Кад, мој брате, шта ћеш виђети, она скочи и полеће пут мене.
Агин син био је врло гладан, па кад чу оца гдје тако говори, рече му: — Ма, бабо мој, од јагњеће џигерице нема вечере ни теби ни мени. — Шути, будало, — одговори му отац — зар мислиш да ће из жива јагњета извадити џигерицу?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Синоћ, кад заклаше јагањце, дође ми на памет: како смо некада ја и ти крали од џигерице и бубрега, пекли их и кришом јели. И зато сам још синоћ наредила, да се то остави и спреми за тебе.
Јер, кад би видео ове печене џигерице и бубреге, а зна да само ми, слуге, сељаци, тако крваво печено волимо, помислио би да сам ја то за себе скрила и онда
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
само комад бога, бачен у свет, немајући никаквог сродства са оним што ме окружује; и кевће, и лаје, и тугује тај комад џигерице бачен за храну псима, и предаје се најзад неким величанственим заносима растрзања; ја имам толико генија да би
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
лоше га место ударила: међу пуца, ђе му срце куца, на плећи му зрно излазило, и јуначко срце изнијело, и бијеле комад џигерице.
И њега је нашла у животу. десна му је рука осечена и лијева нога до колена, вита су му ребра изломљена, виде му се џигерице беле. Измиче га из те млоге крвце, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем.
надвоје, натроје, а десна је рука осјечена, осјечена рука по рамену, а по срцу сабље доватиле, испале су црне џигерице“.
“ Па га мало мачем заватио, два му вита ребра пресјекао, виде му се џигерице црне, виде му се и црне и б’јеле; но су лаке ноге под хајдуком, у гору га ноге занијеше; виком виче по гори