O projektu Igra Rečima

Neki od razloga za nastajanje ovog projekta

Srpski jezik je danas u opasnosti. Gube se mnoge reči iz svakodnevne upotrebe. Počinju da se sve ređe koriste, polako zastarevaju, dok na kraju i njihovo značenje i one same ne padnu u zaborav. I onda kada smo u prilici da upotrebimo tu izgubljenu reč, upravo nju koja bi upotpunila i zaokružila našu misao i rečenicu, ne možemo da se setimo. Da bi se na kraju dosetili - aha, imamo za to staru srpsku reč. Naravno na engleskom. Kao recimo najčešće korišćena reč srpskog, BENEFIT.

Ali ne nestaju samo reči. Gube se sintagme, fraze, stilske figure, način izražavanja. Odlaze nekud glagloski oblici i čitava vremena. Naglasak? Nešto što se uvek i bez izuzetka nalazi isključivo na prvom slogu, uveravaju nas svi oni koje gledamo na tv-u, youtube-u.

Ovako nastale praznine ostaju, ili se popunjavaju engleskim izrazima, ili nekakvom rogobatnom mešavinom englesko srpskog. I taj engleski kojim se služimo, nije naravno književni jezik velikih engleskih pesnika i mislilaca. Nego uprošćena varijanta. Jezik druge godine srednje škole. Jezik zabave, filmova, reklama, i video igrica. Jezik nekadašnjih robova i najmanje plaćenih lučkih radnika, koji su otrgnuti iz svoje kulture i civilizacije morali da nauče neki novi jezik sporazumevanja.

Tako da je naš današnji jezik spoj uprošćenog srpskog i uprošćenog engleskog. U procesu daljeg uprošćavanja, odsrbljavanja, i englezizacije. Kažu da jezik određuje granice i mogućnosti našeg misaonog procesa. Ako se ovako nastavi, pitanje je o čemu ćemo na kraju uopšte moći da mislimo. I šta će biti krajnje ishodište tog procesa. Verovatno lokalna varijanta Orvelovskog savršenog novogovora. Kod nas prikladnog imena NOVASPIKA.

Svrha IgreRečima

Ali nadamo se naravno da do toga neće doći.

Po ugledu na neke engleske rečnike, koji pored značenja reči imaju i primere njenog stvarnog korišćenja, nastala je i ideja za Igru Rečima. Da i srpski jezik dobije jedan takav rečnik, gde su primeri upotrebe reči uzeti iz najlepših dela domaće književnosti. Iz romana, pripovedaka i pesama Andrića, Dučića, Crnjanskog, Ćopića, i ostalih naših velikana. Primeri uvek govore jasnije od definicija, na taj način će i upotreba neke manje korišnjene reči i njenog mesta u rečinici i govornom kontekstu postati jasnija. A od naših velikih pisaca svakako možemo da naučimo kako da se izražavamo.

Pored primera korišćenja reči, IgraRečima nudi i neke druge zanimljive alate. Tu je rimovanje reči, slične reči i pronalaženje reči sa istom osnovom. Moguće je dobiti različite statistike vezane za korišćenje reči u različitim delima i tekstovima, kao što je spisak najčešćih reči srpskog jezika.

Sa čvrstim uverenjem da se gornji scenario neće ostvariti, ako svi samo malo obratimo pažnju kako i šta govorimo, nadamo se da će i ovaj sajt biti od pomoći svima onima koji pričaju, vole, i žele da sačuvaju srpski.