Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
obučena, velikom se lepezom hladi, mada joj nije vrućina, pa žmirka na lepi par; dopada joj se što takav jurat Micu obleće. Oko Alke obleće Jefta Ćirković, trgovački kalfa, sin bogatog trgovca.
I tu je neki ponos kad svet rekne kako se za frajla-Micu lome noge i vratovi. Još ono veče puče glas kako je jurat Marko Rogozić bacio u kacu Peru berberina.
Svi vele: Marko je zjelo učen — samo žele da se oženi ne bi li mu se žestina utišala. Marko ide da prosi Micu u matere. Mici je to povoljno pa ga uvede materi.
— Sam sebi sam provodadžija; hoćete li mi Micu dati? Mati tobože kao iznenađena. — Sve bi lepo bilo, svi kažu da imate talenat; no ja moju Micu ne mogu na
Mati tobože kao iznenađena. — Sve bi lepo bilo, svi kažu da imate talenat; no ja moju Micu ne mogu na nesigurno dati. — Kako nesigurno? — zapita Marko. — Kakvo je vaše sostojanije? — Sostojanije?
Pa, koliko ih ima koji s talentom kuće i zemlju steku, — odgovori odrešito Marko. — E, dobro, kad bih vam Micu dala, kako i otkud ćete živeti?
Jeste li zadovoljni? Mati se misli, i misli što Marko više ne traži. — E, dobro, vi imate talenta; daću vam Micu, no samo onda kad postanete kod magistrata vicenotar. — Zadovoljan sam. To će skoro biti! Hvala, ljubim ruku.
Samo gledaj što pre da postaneš vicenotaroš. Mica je isprošena, bruji glas da je Marko Rogozić isprosio frajlu Micu Kicošićevu. U varoši H. velika restauracija. Ceo magistrat se menja.
Lepa je i jedna i druga, samo je Mica koketnija, jer obično su crnopuraste koketnije od plavih. Kad hvale Micu, ne dopada se Alki; kad hvale Alku, ne dopada se Mici, jer lepe dame retko kad se iskreno vole, baš zato što su obe
Ako ko pohvali Micu, Alka kaže: „Šteta što Mica ima veliki nos”. Ako ko pohvali Alku, Mica kaže: „Šteta što Alka ima malo čelo i nevidime
U poslu je neumoran, te mu nedostaje vremena obdan da Micu zabavlja; mesto sebe dopušta Svilokosiću da je u praznom vremenu varoškim spletkama zabavlja; a to ovaj jedva čeka, jer
Ćirković je mogućan, može joj biti. Svilokosić, kad iz crkve ide, sad prati kući gospođu Micu, sad gospođu Alku, sad je kod jedne na ručku, sad kod druge.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
đačke, sve u ludom vrije izobilju: „Petar Krekac pokrao piljara, prasac Meho voli gusku Ljilju, Mile Batić zaljubljen u Micu, bata Kole voli razrednicu.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Opet se udala! PAVKA: Neću ja tebe s repom da udajem, razumeš li? I ne nađe drugu da mi kažeš nego Micu Antićevu. Što mi ne kažeš za Rosu Janjićevu? Eto, baš krasna devojka, pa kako je prošla?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vojvoda se okrene ulacima i počne pevati: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Dovedite lepu Micu (ili kako bilo ime) I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
i počne pevati: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Dovedite lepu Micu (ili kako bilo ime) I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
ka redu dece i kad se približe poklone se i počnu pevati istim glasom: Poslao nas naš vojvoda, Da nam date lepu Micu, I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo! Iz reda dece izađe krajnje dete i priđe ulacima.
dece i kad se približe poklone se i počnu pevati istim glasom: Poslao nas naš vojvoda, Da nam date lepu Micu, I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo! Iz reda dece izađe krajnje dete i priđe ulacima.
Red dece peva istim glasom: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Odvedite lepu Micu I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
Red dece peva istim glasom: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Odvedite lepu Micu I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
Ulaci se poklone, okrenu se, i pođu s Micom vojvodi, pevajući: Raduj nam se, naš vojvoda, Vodimo ti lepu Micu, I uz Micu kondir vina I ogledalo, i ogledalo!
se poklone, okrenu se, i pođu s Micom vojvodi, pevajući: Raduj nam se, naš vojvoda, Vodimo ti lepu Micu, I uz Micu kondir vina I ogledalo, i ogledalo! Kad stignu vojvodi, poklone mu se, i predadu mu igrača kojeg su doveli.