Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
обучена, великом се лепезом хлади, мада јој није врућина, па жмирка на лепи пар; допада јој се што такав јурат Мицу облеће. Око Алке облеће Јефта Ћирковић, трговачки калфа, син богатог трговца.
И ту је неки понос кад свет рекне како се за фрајла-Мицу ломе ноге и вратови. Још оно вече пуче глас како је јурат Марко Рогозић бацио у кацу Перу берберина.
Сви веле: Марко је зјело учен — само желе да се ожени не би ли му се жестина утишала. Марко иде да проси Мицу у матере. Мици је то повољно па га уведе матери.
— Сам себи сам проводаџија; хоћете ли ми Мицу дати? Мати тобоже као изненађена. — Све би лепо било, сви кажу да имате таленат; но ја моју Мицу не могу на
Мати тобоже као изненађена. — Све би лепо било, сви кажу да имате таленат; но ја моју Мицу не могу на несигурно дати. — Како несигурно? — запита Марко. — Какво је ваше состојаније? — Состојаније?
Па, колико их има који с талентом куће и земљу стеку, — одговори одрешито Марко. — Е, добро, кад бих вам Мицу дала, како и откуд ћете живети?
Јесте ли задовољни? Мати се мисли, и мисли што Марко више не тражи. — Е, добро, ви имате талента; даћу вам Мицу, но само онда кад постанете код магистрата виценотар. — Задовољан сам. То ће скоро бити! Хвала, љубим руку.
Само гледај што пре да постанеш виценотарош. Мица је испрошена, бруји глас да је Марко Рогозић испросио фрајлу Мицу Кицошићеву. У вароши Х. велика рестаурација. Цео магистрат се мења.
Лепа је и једна и друга, само је Мица кокетнија, јер обично су црнопурасте кокетније од плавих. Кад хвале Мицу, не допада се Алки; кад хвале Алку, не допада се Мици, јер лепе даме ретко кад се искрено воле, баш зато што су обе
Ако ко похвали Мицу, Алка каже: „Штета што Мица има велики нос”. Ако ко похвали Алку, Мица каже: „Штета што Алка има мало чело и невидиме
У послу је неуморан, те му недостаје времена обдан да Мицу забавља; место себе допушта Свилокосићу да је у празном времену варошким сплеткама забавља; а то овај једва чека, јер
Ћирковић је могућан, може јој бити. Свилокосић, кад из цркве иде, сад прати кући госпођу Мицу, сад госпођу Алку, сад је код једне на ручку, сад код друге.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ђачке, све у лудом врије изобиљу: „Петар Крекац покрао пиљара, прасац Мехо воли гуску Љиљу, Миле Батић заљубљен у Мицу, бата Коле воли разредницу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Опет се удала! ПАВКА: Нећу ја тебе с репом да удајем, разумеш ли? И не нађе другу да ми кажеш него Мицу Антићеву. Што ми не кажеш за Росу Јањићеву? Ето, баш красна девојка, па како је прошла?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Војвода се окрене улацима и почне певати: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Доведите лепу Мицу (или како било име) И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!
и почне певати: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Доведите лепу Мицу (или како било име) И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!
ка реду деце и кад се приближе поклоне се и почну певати истим гласом: Послао нас наш војвода, Да нам дате лепу Мицу, И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало! Из реда деце изађе крајње дете и приђе улацима.
деце и кад се приближе поклоне се и почну певати истим гласом: Послао нас наш војвода, Да нам дате лепу Мицу, И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало! Из реда деце изађе крајње дете и приђе улацима.
Ред деце пева истим гласом: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Одведите лепу Мицу И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!
Ред деце пева истим гласом: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Одведите лепу Мицу И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!
Улаци се поклоне, окрену се, и пођу с Мицом војводи, певајући: Радуј нам се, наш војвода, Водимо ти лепу Мицу, И уз Мицу кондир вина И огледало, и огледало!
се поклоне, окрену се, и пођу с Мицом војводи, певајући: Радуј нам се, наш војвода, Водимо ти лепу Мицу, И уз Мицу кондир вина И огледало, и огледало! Кад стигну војводи, поклоне му се, и предаду му играча којег су довели.